Плодоред

Често сугеришимо, да треба да се у производњи биљака уводи плодоред. Шта је то у ствари. Плодоред је једна мера, односно систем гајења биљака којом се постиже пре свега већи и стабилнији принос, избегавање болести и штеточина, ефикасније сузбијање корова, сетва на време следећег усева, различита обрада земљишта.

Плодореду ствари садржи три мере:плодосмену, пољосмену и одмор земљишта.
Плодосмена – је временска измена усева у току године. Значи после жетве једног сеје се други усев.
Пољосмена – је просторна смена усева по пољима. Односно, гајење једног усева увек на другом пољу и другој површини земљишта.

Одмор земљишта – је уствари тзв. црни угар, парлог.

Деловање плодореда је комплексно и утиче на промет органске материје, водно-ваздушни режим земљишта, на приступачност и садржај органске материје, структуру, појаву биљних болести и штеточина, закоровљеност. Гајењем биљака у монокултури, тј на истом земљишту, може доћи до нагомилавања микроорганизама од којих су неки патогени, односно до појаве тзв. патогене болести, као што је фузариоза, кукурузни пламенац, житне пијавице, кукурузна и репина пипа. Не увођењем плодореда, односно у уским плодоредима у којима доминирају неки усеви, долази до развоја корова који су прилагођени том усеву и који су отпорни на одређене хербициде. Зато је битан плодоред јер смањује присутност корова а самим тим и употребу пестицида у производном ланцу.

Добро организован плодоред смањује једнострано коришћење хранљивих материја из земљишта, појаву болести и штеточина, што пружа могућност производње здраве хране.

При планирању плодореда јављају се грешке које треба уклонити или бар свести на миниму:
- Неусклађеност сетвене структуре за земљишним и климатским условима;
- Велика заступљеност усева који троше доста воде у току вегетације(кукуруз, шећерна репа, сунцокрет, соја);
- Недовољна заступљеност добрих предусева за окопавине (једногодишње легуминозе, крмне смеше, стрна жита);
- Недовољна заступљеност усева који поправљају структуру земљишта;
- Одсуство вишегодишњих легуминоза (луцерка, црвена детелина);
- Недовољна заступљеност усева који повећавају садржај хумуса у земљишту;
- Гајење усева кои имају заједничке болести (сунцокрет, соја, уљана репица).
- Често враћање осетљивих усева на исто поље (сунцокрет, ш. репа).

По производном карактеру плодореди могу бити: њивски, крмни и посебни.

Код њивског плодореда главне су три скупине усева: стрна жита, окопавине и легуминозе. Најповољнији однос између ове три скупине усева по питању очувања плодности земљишта и компатибилности је по 1/3 стрних жита, окопавина и легуминоза.