Свака коцкица која је уграђена у мозаик је само поломљени део неке целине, сама за себе нема никакав смисао нити сврху, али удружена са осталим деловима она постаје уметничко дело! Сви смо важни и битни и заједно смо уметницко дело!
Не постане свако уметник, међутим то не значи да уметност није нераскидиви део сваког људског бића. Човек је креативно биће и у сваком од нас тиња искра жеље да се нешто створи, изрази и представи, а стваралачки процес управо почиње када је та чежња толико јака да се више не може задржати у ходницима унутрашњости, већ тражи простор да се искаже. Немогуће јој је одолети, јер снажно окупира мисли, поступке, све док јој се не покоримо или јој се препустимо, како је коме драже.
Суштина је у опуштајућем код свих активности и позитивној емоцији чиме се ствара синергија баш свих
-Био сам заљубљен и тако сам почео да пишем песме, љубавне, испуњене емоцијама, са посветом, тако сам открио свој таленат. Прошло је много година од тада, променило се много ствари, међутим ја још пишем. Најчешће о љубав, али ме инспирише и околина, деца. Уживам док пишем и то ме води – истиче Анђелко Радановић, млади песник из Београда, аутор више збирки и некадашњи ученик ОШ Миодраг Матић“.
Дело
Почетак свега је емоција. Прва реч се напише, прва линија повуче, први стих запева, први комад изваја, не због других, већ због себе.
-Свака особа жели да ствара, без обзира на карактеристике, особине, могућности. У томе нас носи емоција и ништа друго. На крају можда неће то бити неко генијално дело, али је та оцена секундарна, а примарно је да је видљив израз у ствари представа емоције која је у нашем бићу – истиче дефектолошкиња Марина Цикуша, разредни старешина у ОШ „Миодраг Матић“.
Школски мозаик Пројекат „Школски мозаик“, започет још пре шест година где су у неколико основних школа заједно ученици, наставници и родитељи стварали мозаик. Првобитна идеја била је да се повећа разумевање међу њима и да се кративношћу боре против вршњачког насиља. Започеле су га наставнице Вера Каџибанов и Јелена Топаловић, као и Гордана Хајдин, у том тренутку у улози родитеља. После несигурног почетка, бројних проблема, идеја је добила велики замах. Свако се трудио да допринесе, радо су сви долазили викендом на радионице, а потом се у идеју укључила ОШ „Миодраг Матић“ што је отворило нове перспективе. Деца из других школа су долазила на радионице у ОШ „Миодраг Матић“, дружили се са ученицима и наставницима започињући пут...
Марина је посвећена свакодневној стимулацији свих области психомотрног развоја кроз активности које код деце изазивају пријатност: музика, покрет, ликовно стваралаштво, писање...
-Таленат је само оцена околине, нешто што се касније искристалише, али на пример уколико неко не звучи пријемчиво уху других док пева, то не значи да не воли певати. Опет истичем емоцију која је претворена у жељу довела до певања, из било ког разлога и нема потребе да се спутава. Суштина је у опуштајућем код свих активности и позитивној емоцији чиме се ствара синергија баш свих.
Процес стваралаштва
Нови свет могућности се отвара када околина охрабри креативност. Подстицај других чини да се и жеља осети пријатно у спољном свету и почне да се манифестује. У оквиру Недеље инклузије у Шапцу, Марина је заједно са ликовном уметницом Горданом Хајдин представила пут до реализације школског мозаика, заједничког дела ученика ОШ „Бранислав Нушић“ из Беграда и ОШ „Миодраг Матић“, школе за децу са церебралном парализом и вишеструким сметњама у развоју. Процес је „оголио“ још једну, ту је суштинска карактеристика уметности, да припада свима који желе да јој пруже руке.
-Било је то нешто потпуно ново, нови вид уметности. Створена је размена позитивне енергије која је успуњавала сваки сусрет и већ тиме је испуњен циљ, док смо стваралачки сви досегли нешто ново , то је нешто што ја у својој каријери нисам осетила. Спој енергија даје дело непроцењиве вредности. Та позитивна енергија се од почетка пројекта ширила и многи су се сами јављали да помогну. Сви су с радошћу долазили на радионице и свако је имао свој задатак који је беспрекорно обавио. Мозаик носи и посебну симболику.
Коначан циљ је био да се кроз симболику мозаика, стварајући уметничко дело истакне колико је свако од нас важан део једне прелепе целине која се зове живот!
-Делови мозаика су делићи друге целине који сами нису ништа, а заједно су уметничко дело. Ово је дело партиципативне уметности где је намера била да својим радом анимирам публику која је уједно и стваралац и конзумент уметничког дела, а сама сврха дела није пасивно уживање у њему, већ стварање и односи у току и после стварања. Коначан циљ је био да се кроз симболику мозаика, стварајући уметничко дело истакне колико је свако од нас важан део једне прелепе целине која се зове живот! – нагласила је Гордана Хајдин.
Као што су пространства стваралаштва бескрајна, тако су и могућности заједничког стварања неограничене. Емоција роди уметничко делање, а жеља је претходница идеје о томе како се тежње различитих бића могу удружити градећи нови квалитет на много начина. Заједнички мозаик није завршена прича, већ мора послужити само као пример који ће следити други у свим срединама како не би постојао суштински крај, односно крај без новог почетка.
Дело
Процес стваралаштва
