“Не суди”

Крајем прошле недеље, у пуној сали Пореске управе у Коцељеви, представљена је најновија књига Драгана Ђермановића Ђела. Роман “Не суди” је трећи у последњих пет година а претходили су му наслови “Сетидис” и “Опростите миле душе”.

Приредио је и роман “Два живота једног солунца” а аутор је и књиге “Хроника општине Коцељева 1941-1945”.

Како се наводи у предговору, тема његових романа је породична и фамилијарна животна прича, испричана питким, једноставним речима на трилерски начин.

–Он читаоцу не дозвољава да остане равнодушан према радњи приче и остави читање, већ га нагони да роман прочита у једном даху како би сазнао целу истину, а онда да читање понови на мало спорији начин са размишљањем о ликовима и радњи- стоји у предговору.

Дело “Не суди” осликава однос, па и сукоб генерација између чланова породице Милинковић, која приповеда и слуша причу о породицама Стојић и Баћанов

У недавно промовисаном роману, са само четири лика која међусобно разговарају и слушају једни друге у кућној атмосфери, Ђермановић доноси време прошлости, ружне и тешке околности за породице које се на крају романа преплићу, јер су једна фамилија.

Дело “Не суди” осликава однос, па и сукоб генерација између чланова породице Милинковић, која приповеда и слуша причу о породицама Стојић и Баћанов.

–На известан начин у роману доминира споредан лик, што је Ђермановић вешто укомпоновао и што је ретко у нашој књижевности. Помало нападан и интересантан је начин размишљања и причања деке Гила који се упорно намеће да буде главна личност романа, а у ствари је само приповедач који је друга рука приче о својој даљој фамилији и њеним проблемима- записано је на почетку романа.

Аутор је, чини се, први пут ликовима доделиo негативне улоге и тиме показао да све породице не морају бити срећне у свом благостању, што због међусобних несугласица и проблема унутар породице, што зарад спољашњих утицаја и околности, какав на људе може имати рат.

–Порука романа само потврђује да живот и данас пише романе где волимо несреће у туђим кућама и мислимо да то код нас не може тако да буде- наводи се у предговору и додаје да је све речено у наслову, те да ми нисмо они који треба да суде.