Највише различитих првака дала Северна Македонија за три деценије. Црногорци најразноврснији у просеку. Динамо неприкосновено, следе Партизан, Марибор, Звезда, Вардар
Више од три деценије не постоји СФР Југославија, а уз изузетак Србије и Црне Горе, које су биле у истој држави још деценију и по након нестанка поменуте земље, друге републике су независне између 30 и 32 године.
Загреб и Могрен у сећању Шабачка Мачва је у сезони 1990/91. наступала у Другој савезној лиги. Сезону је завршила на 14. месту. Загреб је постао првак, Вардар, Сутјеска и ОФК Београд су се пласирали у виши ранг, а како је Загреб напустио такмичења Југославије, заменио га је Пелистер у наредној, већ крњој сезони Прве лиге. Данас, од ондашњих учесника, Могрен више не постоји, Загреб је део градске лиге престонице Хрватске, Бор је зонаш у Србији, на истом нивоу као и ГОШК Дубровник, Кикинда, Прва Искра и Борац Чачак су трећелигаши, други ранг својих држава играју: Мачва, Леотар, Слобода, (У), Динамо (Винковци), Раднички Београд, ОФК Београд, док су прволигаши: Вардар, Сутјеска, Напредак и Шибеник.
Уколико посматрамо последњу деценију, од период од сезоне 2013/14. до данас, Хрватска и Србија су најређе мењале шампионе. У Хрватској је од последњих 18 сезона, Динамо Загреб у 17 био шампион, док је у последњих десет, девет пута освајао титулу, само је Ријека 2017. успела да прекине низ. У Србији Ц. Звезда има осам титула, Партизан две. Посматрано кроз 31 годину, у ове две републике је мали број тимова успепо да се попне на врх. У Србији три, уз Партизан (16), Звезду (14), једном је то успело Обилићу, док је у Хрватској четири тима носило звање шампиона. Динамо (24), Хајдук (6), Загреб (1), Ријека (1).
Више не постоје - ФК Могрен (фото: Саво Прелевић)
Од осамостаљивања највише различитих шампиона било је у данашњој Северној Македонији. Девет екипа је славило титулу: Вардар (11), Работнички (4), Шкендија Тетово (4) Слога Југомагнат/Шкупи (4), Силекс (3), Победа (1), Ренова (1), Македонија Ђорче Петров (1), Струга (1). У Словенији је шампионски пехар подизало седам екипа: Марибор (16), Олимпија (7), Горица (4), Домжале (2), Копер (1), Цеље (1), Мура (1). Једнак је број екипа био најбољи у БиХ у краћем периоду, с обзиром да заједничка лига Федерације и Републике Српске постоји од 2002. године. У том периоду прваци су: Зрињски (8), Сарајево (4), Железничар (3), Борац БЛ (2), Широки Бријег (2), Леотар (1), Модрича (1). Најкраће независну државу и лигу имају Црногороци, но за свега 17 сезона скупили су шест шампиона: Сутјеска (5), Будућност (5), Рудар (2), Зета (1), Могрен (1), ОФК Титоград/Младост Подгорица (1).
Збирно то је 36 шампиона, а интересантно је да су последњу сезону Прве лиге СФРЈ у којој су партиципирали клубови из свих република (90/91) одиграло њих десет. Пет је играло исте сезоне Другу савезну лигу, док преостали нису постојали или су наступали у ранговима које су водили републички савези.
Више не постоје - ФК Могрен (фото: Саво Прелевић)
