Oбојити живот оригиналношћу, значи бити јединствен

Милица (Алимпић) Илић, одрасла је окружена нетакутом природом, између зелених ливада и брдовитих крајолијка, у селу надомак Шапца. Свуда око себе проналазила је инспирацију и маштала о томе да своје виђење света преточи на платно. Након неколико деценија снови из детињства су постали јава. Њена душа утиснута је у сваки њен рад, а свака слика носи причу о детињству, природи, о љубави према стваралаштву. Но, ни као афирмисана уметница није напустила родно место и активно ради на прибилжавању уметности деци и младима. Из године у годину са пријатељима, колегама, сарадницима и породицом чини да Накучани буду препознатљива сликарска оаза за све.

Фото: Приватна архива

Биографија
Милица (Алимпић) Илић рођена у Шапцу 1984. године. Члан УЛСШ и Удружења љубитеља уметности Широка стаза Земун. Завршила Школу за уметничке занате Шабац, a потом Високу школу ликовних и примењених уметности струковних студија, као струковни ликовни уметник у Београду. Имала пет самосталних изложби у Србији (Накучани, Шабац, Обреновац, Београд, Уб). Учествовала на колективним изложбама у Србији, Македонији, Бугарској, Пољској, Канади и Јапану. Водила радионице за децу и одрасле, израду мурала, илустрације књига., сликовнице. Једна од оснивача и организатора међународне ликовне колоније у Накучанима, као и учесник на колонијама у Србији, Македонији и симпозиуму ФОРМА у Бугарској. Једна je од уредника КИРКА часописа. Добила похвалу за рад на 19. Пролећном салону галерије ЦЗК “Масука“ , Велика Плана. Прва награда Арт феникс Скопље на тему „Карневал“ , 2015. године.

Када си одлучила да уметност буде твој животни позив?
Рекла бих да је уметност изабрала мене, још док сам била дете. Одрасла сам у Накучанима, где су лепота, ширина и пространство благослов за децу и загарантована инспирација. Где је било прегршт игре и слободе, те одатле и склоности и потребе ка настављању „неодрастања“, а опет некако сазревања и потребе за уметношћу.

Како је породица реаговала на идеју да ћеш се професионално бавити уметношћу?
Породица је темељ куће, Они су моја једра. Не сећам се да су ме икада спречавали, одувек су поштовали моје изборе и пратили ме. И дан данас су ми највећа подршка и ослонац, на свакој изложби ма где била, сви су били уз мене.

Фото: Приватна архива

Од кога си наследила таленат?
Од мајке. И поред својих обавеза била нам је много посвећена. Сам позив јој је креативан, од најранијег периода детињства испред нас три су се налазиле књиге, боје, папири, различити материјали уз које би свашта правиле, па чак и кућно позориште које је било испраћено блиском публиком.

Да ли можеш да замислиш себе у некој другој области?
Не могу рећи да нисам покушала да се остварим и у некој другој области, али колико год да сам се опирала некако су се отварали путеви и лагано бих корачала и пратила свој позив и враћала му се.

Нити које те везују за уметност?
Могло би се слободно рећи да их је много, баш те нити ме и одржавају у истрајности. Неке од њих су као и у свему, емоција, рад , рутина можда, да се схвати суштина, веза. Тајна коју уметност открива а у коју се радо упуштам.

Шта желиш да посматрач види, осети док посматра твоја дела?
Искрену емоцију,сваки рад је спонтано настао , слободно , тако да се може закључити да је слобода део моје личне среће , што искрено желим свакоме.

Милица је недавно своје радове представила јавности у оквиру изложбе под називом „Нити“ у Културном центру.
Са Александром Џингом из Македоније сам излагала у Културном центру. Некако је најдражи осећај, велика је част и задовоњство представити се свом граду, посебно у години јубилеја Културног центра, у граду који је препознатљив по бројним истакнутим уметницима, културним дешавањима, истанчаној публици. Морам да поменем да сам и 2015. године самостално излагала у Шапцу у Библиотеци шабачкој испред Удружења ликовних стваралаца Шабац.

Да ли си некада размишљала да осустанеш од уметности?
Било је много изазова, али сам истрајала јер за мене уметност има посебну вредност, безграничну. Најискренији одговор, зашто нисам одустала је љубав. Оне је покретач, веза и спона, сама помисао да можеш да створиш истински свој рад и пренесеш емоцију. Као Вера и Нада, жеља да се истраје, оне отварају путеве, шире перспективу, дају могућност немогућности лепоте и емоција, искуство које даје смисао и снагу, подсећа на вредност.

Ко ти је највећа подршка, а ко инспирација?
Огромну подршку, помоћ, инспирацију имам од породице. Пренели су ми вредности које и дан данас поштујем и којима се водим и које преносим на своју децу. Такође и пријатељи, сарадници који су били уз мене да све некако савладам, да реализујем своје идеје. Инспирација је у сваком мом дану, причи, путовању,...

Интензивно сарађујеш са Библиотеком шабачком на афирмацији уметности, пре свега дечјег стваралаштва. Шта за тебе значи рад са децом и отварање света ументости младима?
Да, имамо искрену сарадњу преко десет година исти нам је циљ, а то је дечја радост. Свакако задњих година сам се радо одазивала и осталим институцијама у граду и шире јер ми је много битан рад са децом. Најпре сам кренула са најмањом узрастном групом деца од једне до три године где учествују заједно са својим родитељима. Добро је, јер се деца се упознају и савлађују, кроз игру, ликовне елементе, развијају машту, спретност руку, како би научили рецимо, што пре да пишу и постала спонтанија, задовољнија. Циљ оваквих дешавања за мене није само дечји цртеж него формирање комплетне личности детета чему највише може допринети стваралачки рад. Јер бити креативан значи обојити живот оригиналношћу, бити јединствен. Бити срећан, свој! Уметност и култура нам дају могућност да замислимо и стварамо хуман свет, баш онакав какав желимо да изградимо са децом кроз ослушкивање, уважавање, рад. Деца су творци најискренијих емоција и идеја. Уче да мудро располажу временом, имају дар да разликују примарно од секундарног.

Ликовна колонија Накучани има традицију, но сваке године је другачија. Колико је важно за локалну заједницу да баштини једну ликовну смотру као што је поменута и буде део ње?
Сматрам да је од посебног значаја за локалну заједницу, а и шире. Садржајна је и највише посвећена деци. У последње две године се реализује и дечји интерконктинентална изложба „Доброчинство“. Негујемо традицију и стварамо нову. Накучани живе тих дана, црква блиста. Одјекују настале слике и успомене широм света. Започели смо је са идејом за афирмацију младих уметника, што смо и задржали а већ сада је на њој много истакнутих и наших и светских уметника, који изнова долазе. Може се рећи да је задржала стари дух, да се стврају искрена пријатељства мештана и сликара, остварују се и кумства.