Поводом Дана науке, у шабачком Парку науке, захваљујући Теслиној научној фондацији, постављена биста Николе Тесле. Присуство генија на месту осмишљеном да усмерава младе ка знању, није само по себи неуобичајено. „Глас Подриња“ је извештавао са самог догађаја. Сада нам је у фокусу питање: од куда Тесла баш међу Шапчанима?
„Тамо далеко...“, орили су се дечји гласови Културном баштом у Кливленду. Хор малишана, „Свети Сава“ обилазио је бисте српских великана, док у тренутку почетка наше приче, отаџбину песмом славе испред каменог лика Николе Тесле.
Посвећеност и страст којом величају и чувају сећање на земљу предака, под диригентском палицом Наде Мартиновић, музичке педагошкиње, докторке наука и амбасадорке српске културе у Сједињеним Америчким Државама, привлаче пажњу једног другог Николе, Николе Лончара оснивача и актуелног председника Теслине научне фондације.
Тесла на Летњиковцу Са циљем промоције лика и дела великог научника, у Филаделфији је 10. јула 2004. године установљен Клуб проналазача „Никола Тесла“, који 7. јануара 2010. године прераста у Теслину научну фондацију. Четири године касније, Фондација добија своје седиште и у Београду, а овог лета Летњиковац постаје један од Теслиних домова.
Наиме, поводом Дана науке, у шабачком Парку науке, захваљујући Теслиној научној фондацији, постављена је биста Николе Тесле. Присуство генија на месту осмишљеном да усмерава младе ка знању, није само по себи неуобичајено. „Глас Подриња“ је извештавао са самог догађаја. Сада нам је у фокусу питање: од куда Тесла баш међу Шапчанима? Одговор на њега враћа нас на почетак ове приче.
Фото: Приватна архива
Чување српског културног идентитета, оног што нас од других народа одваја, а кад кад и спаја, временом је постала Надина мисија. Пре двадесет година основала је дечји хор „Свети Сава“
Баштиници традиције Нада Мартиновић, рођена Шапчанка, одлази у Америку деведесетих година. Тренутно ради за америчко министарство одбране (Department of Homeland and Security), док српску традицију промовише душом. Чување српског културног идентитета, оног што нас од других народа одваја, а кад кад и спаја, временом је постала Надина мисија. Пре двадесет година основала је дечји хор „Свети Сава“, а од тада до сада одржала велики број предавања са темом наше историје, културе и онога што јесмо. Креативна у осмишљавању метода приближавања традиције новим нараштајима, не чуди зашто је привукла пажњу америчке јавности, али и челних људи Теслине фондације.
-Поред повезивања научника, циљ Фондације је и повезивање оних који негују српску културну баштину, људи који се баве образовањем. Никола Лончар је пратио мој рад, а након наступа у Српској башти у Кливленду кренуло је повезивање- каже Нада Мартиновић, данас подпредседница Теслине научне фондације.
Чуварке традиције: Нада Мартиновић са мајком Даницом, Фото: Приватна архива
Пет плус један За рад на пољу очувања српске традиције и културе Нада Мартиновић је добила орден Николе Тесле. Као носилац тог престижног признања које Фондација додељује једном годишње, стекла је право да предложи следећег кандидата. Одлучила се за Биљану Реган, баштинарку и колекционарку блаканског фолклора, такође Шапчанку.
-Приликом прославе десетог рођендана Фондације у „Њујоркеру“ у Њујорку, упознала сам професорку Мирјану Божић, жену која је учествовала у научном обликовању професорке Татјане Марковић Топаловић, која је допринела оснивању Парка науке у Шапцу. Тада смо схватиле да се у том тренутку, на једном месту, посвећеном Тесли налази чак пет Шапчанки: Биљана Реган, Мирјана Божић, моја мајка Даница, Весна Михаиловић и ја- објашњава Нада Мартиновић и додаје да је стални сарадник Фондације и професор Милан Кнежевић, још један Шапчанин.
Шапчанке у Њујорку на прослави десетог рођендана Фондације, Фото: Приватна архива
Од Њујорка до Шапца Сусрет Шапчана у Њујорку био је пресудан за Теслин „долазак“ у Шабац. Локација где ће бити смештен, није се доводила у питање. Парк науке чинио се као савршен дом за српског и светског генија. Татјана Марковић Топаловић већ је била препозната спона са шабачком екипом из Теслине фондације, а брзо се нашла и конекција са директором Парка науке Бранком Филиповићем. Епилог ове сарадње, као што смо већ навели, десио се на Дан науке када је на Летњиковцу откривена Теслина биста, рад академског вајара Бојана Микулића.
-С обзиром да Фондација има два центра, један у Америци, други у Србији, у „Њујоркеру“ се окупљамо сваког 7. јануара (дан Теслине смрти), а у Београду сваког 10.јула (дан Теслиног рођења). Овогодишње српско окупљање укључило је и дешавање у Шапцу и Сремској Митровици. Шабац је добио Теслину бисту, а у манастиру Петковица је први пут одржана служба за Теслину мајку Ђуку- објашњава Нада Мартиновић.
Фото: Приватна архива
Од плочице са именом до изложбеног простора Хотел „Њујоркер“ у Њујорку био је мeсто где је Никола Тесла провео последњу деценију живота. Пре ангажовања Николе Лончара и чланова Теслине научне фондације, сећање на њега овде је чувала, готово неуочљива плочица са именом. Данас је то сасвим друга прича. Захваљујући поштоваоцима Теслиног лика и дела, његове две собе су претворене у својеврсне туристичке атракције, доступне људима из целог света, док је у приземљу издвојен простор у којем су изложени предмети, документа и фотографије који сведоче научников живот и рад. Ерик Адамс, градоначелник Њујорка, издао је Прокламацију, којом је 14. јануар прогласио за Дан Теслине научне фондације.
Даља сарадња Отварање Теслиних клубова, једна је од активности фондације. Шабац је 35. место на свету којем је Теслина научна фондација поклонила бисту. Циљ није само окупити будуће научне раднике и иноваторе, него и ширити лепу реч о српској традицији и култури. Мењање мишљења заснованог на медијским предрасудама о нама, битна је ставка сваког члана Теслине фондације.
Мисија Фондације ширење добра и сарадње кроз позитивну причу, остварује се и преко присуства у образовном систему. Деца су препозната као битна карика у раду. Због тога, у Фондацији обећавају, да ће будућа сарадња између шабачког Клуба и централе Теслине научне фондације у Америци ићи управо у смеру повезивања младих нараштаја. О конкретним идејама, читајте у неким од наредних бројева „Гласа Подриња“.
Фото: Приватна архива
Чуварке традиције: Нада Мартиновић са мајком Даницом, Фото: Приватна архива
Шапчанке у Њујорку на прослави десетог рођендана Фондације, Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
