У Галерији Културног центра, протеклог петка, свечано је отворена изложба „Ка лику” троје аутора, професора на Академији СПЦ за уметности и консервацију: Јелене Хинић, Горана Јанићијевића и Миодрага Милутиновића.
-У години јубилеја, у којој шабачки Културни центар прославља 60 година, постављена је изузетна изложба три иконописца, који су дугогодишњи сарадници ове установе културе, добитници награда и чланови жирија. Ова поставка је веома специфична јер показује различитост у уметничком изразу приказивања ликова светитеља, истакла је историчарка уметнности Соња Петровић Јагић на отварању изложбе.
ОГЛЕДИ У ИСТРАЖИВАЊУ ГРАНИЦА „Израсла из тог античког наслеђа, уметност Византије и православног Истока суочила се са питањем: у којој је мери реално приказивање лика подобно да би се представило лице светитеља, човека у телу Будућег века? И колико год да је иконопис био утемељен у догми и уткан у Литургију, небројени ствараоци, често анонимни, кроз векове су давали различите одговоре.... Овом приликом, Јелена Хинић, Горан Јанићијевић и Миодраг Милутиновић излажу јавности своје личне одговоре на поменуто древно питање. При томе, они нису дефинитивни: троје аутора намерно су пред посматраче изнели своје огледе у истраживању граница приликом представљања светих ликова, свако од њих у складу са својим сензибилитетом и особеном поетиком.“ (Историчар ументности Оливер Томић) ИКОНА КАО ПРОПОВЕД „Велика је одговорност оних који сликају иконе, зато што директно проповедају реч Божју кроз слику, кроз дар од Бога дат. Они су позвани да служе другима кроз тај дар и да на тај начин проповедају Јеванђеље и приближе га људима. У Средњем веку су говорили да је иконопис „јеванђеље за неписмене“. Зато је битно да иконописци живе подвижничким животом, јер то је врста сарадње са Богом, у којој настаје истинска икона, као предокушавање будућег вечног живота, будуће заједнице са светима и нашим ближњима. У вечности, светитеље нећемо гледати као у одразу, него лицем ка лицу.“ (Епископ шабачки Јеротеј)
Епсикоп шабачки Јеротеј рекао је да нас иконе подсећају на оно чему би требало да стремимо, „а то је лик, личност, однос са другим“.
- О иконама говоримо као о прозору кроз који гледамо у вечност, у преображене људе који су очишћени од страсти овога света, греха и на крају, саме смрти, а они нас, са друге стране, посматрају и комуницирају са нама. Комуникација се првенствено одвија на светим богослужењима, где нам иконе помажу док се молимо, јер оприсутњују светитеље, који су сада у другој стварности, у Небеској цркви. Гледајући у иконе, ми се огледамо и видимо и себе, своје слабости и мане. То је позив свима нама да се преображавамо, рекао је Владика Јеротеј.
Фото: "Глас Подриња"
У своје и у име колега, професорка Хинић захвалила је на гостопримству, пажњи и, пре свега, љубави.
- Нас троје смо смо покушали, свако на свој начин, да направимо истраживање које смо вам презентовали, рекла је проф. Хинић.
Они који нису погледали ову поставку, имају прилику још данас да оду у Галерију Културног центра. Топло препоручујемо.
Фото: "Глас Подриња"
