Земљу смо наследили од потомака

НајДомаћин 2023. манифестација је која се први пут одржава у Србији. С обзиром да је такмичарског карактера, биће додељене награде за најбоље пољопривреднике у категоријама: ратарство, сточарство, пчеларство, воћарство, повртарство и органска производња.

До 15. новембра када је закључено пријављивање за „НајДомаћина 2023“ стигло је више од 450 пријава.
Манифестацији у Шапцу присуствовали су представници Института, стручни сарадници, професори Пољопривредних факултета, као и велики и мали произвођачи.

Присутнима се обратила Јелена Танасковић, министарска пољопривреде, шумарства и водопривреде захвалила је граду шапцу на организацији и свима који су дошли да подрже ову манифестацију.

Фото: "Глас Подриња"

- Желим да имате веру да ћете увек имати подршу од Републике Србије. Гледајте у семафор и бројке. Ако вам је неко дао 115 милијарди динара у овој и 119 у следећој години, то довољно говори. Да је лако није, да је пољопривреда једноставно занимање није. Знам да гледате у небо и да зависите од климатских промена, али држава је ту да вам пружи заштиту. Све се да решити када о томе причамо, рекла је Танасковић.

НАГРАДЕ
Наградни фонд износи 7 милиона динара. Учеснике очекује једанаест награда. Главна награда НајДомаћин износи 2 милиона динара, а осталих десет по 500 хиљада динара.

Весна Кудић, директорка Регионалне привредне коморе Колубарског и Мачванског управног округа истакла је да “Србија има велики потенцијал у производњи домаћих производа захваљујући плодној земљи, великом потенцијалу вода, аутохтоних сорти и стручњацима који су својим знањем унапредили све гране наше привреде”.

- Избор за НАЈдомаћина 2023 препознале су и велике компаније и дале свој допринос у промоцији и награђивању сеоских газдинстава у Србији. Град Шабац је један од градова који је показао велико интесовање и узео учешће у данашњој манифестацији, што говори о великом потенцијалу наше Мачве, рекла је Кудић и додала да ће у завршници Пољопривредног каравана бити додељен и Жиг Привредне коморе, који ће понети најбољи пољопривредни произвођачи.

Фото: "Глас Подриња"

Посетиоци су били у прилици да пробају бројне производе локалних произвођача, да размене искуства и да чују речи стручњака.

- Пољопривредна производња је комлексна, посебно у временима климатских промена, циклона, суперћелијских олуја, многих патогена, како у биљној, тако и у сточарској производњи. Позивамо вас да нам се придружите, да у отвореном разговору и ми многе ствари научимо од вас. Критиријуми конкурса јасно говоре о путу којим савремена пољопривредна производња треба да иде. Акценат је на породичном домаћинству, модерним технологијама, заштити животне средине, као и на развоју локалне заједнице. Сви ми требамо да имамо на уму да нисмо земљу добили од наших предака, него смо је наследили од наших потомака. У свим активностима треба да створимо амбијент за генерације које долазе, нагласио је др Никола Делић из Института за сточарство у Београду.

Фото: "Глас Подриња"

Према речима народног посланика Живана Бајића, Шабац има више од 11.800 регистрованих пољопривредних газдинстава.

- За ову манифестацију пријављено је највише људи из нашег краја. Град Шабац препознаје потенцијале и значај пољопривреде. Због тога се сваке године из буџета града Шапца издвајају значајна средства за подршку пољопривредницима. На тај начин покушавамо да младе задржимо на селу. Пољопривреда је будућност, истакао је Бајић.

„Средња пољопривредна школа са домом ученика - Шабац“ је заузела посебно место на овом каравану и све одушевила бројним активностима ученика и производима које ученици реализују у оквиру школске праксе на различитим смеровима.

Фото: "Глас Подриња"

- Дошли смо да подржимо ову манифестацију с обзиром да школујемо будуће НајДомаћине у Србији и да покажемо шта наши учениици могу да произведу и презентују као своју будућу производњу, рекла је Драгана Гератовић, помоћница директора.

Велико финале одржаће се почетком децембра текуће године. До тада Пољопривредни караван путоваће по градовима Србије где ће се представити најистакнутији пољопривредници.

Пројекат је подржало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Привредне коморе Србије.