Нула жртава - једино прихватљиво

Група младих људи осећа полет година, пред њима су чаше, вече за провод, али и бројни планови. Уз још који гутљај немогуће постаје изводљиво, снови, жеље, планови одлазе у истом смеру. Биће ту једни за друге свакако, обећавају то међусобно и радују се ономе што долази, заједно ће превазићи све препреке....
Већ је касно, али нема разлога да журе кући, могли би да се провозају. Пут јесте клизав, међутим вече је ведро, других возила нема, вероватно ни полиције. Једнолична вожња постаје досадна, мало убрзања и већ стиже нова динамика. Аутомобил је добар, брзо развија брзину, ко не верује, има начина да се покаже. Мењач је је у четвртој, па петој брзини, гас папучица све ниже. Лепо је живети... аутомобил силно језди...бииииииииииииииииииип!!!!! сирена пара уши, ипак нису сами на путу. Кочница је стигла до дна, гуме цвиле под кочницом, касно је, мрак....... крај буквално свега. Будућност више за њих не постоји...

Ово је само једна од могућих описа саобраћајних удеса у коме је нагло прекинут живот. Занемаривање прописа, игнорисање упозорења носи некада највећу могућу цену. У статистици ужаса на годишњем нивоу у саобраћајним удесима живот изгуби око 500 људи у Србији. Из категорије младих њих стотину, а повреде задобије око 6.000. Неколико година у низу, кроз акцију “Ум на друм” Агенција за безбедност саобраћаја организује трибине за матуранте о значају безбедности у саобраћају. Прва у текућој школској години, на територији Шапца организована је у Медицинској школи “Др Андра Јовановић”.

- Кроз оваква предавања желимо да укажемо будућим возачима због чега је важно да поштују баш све прописе. Најмање разлог треба да буде страх од казне, већ лична и безбедности других. У супротном цена може бити превелика. Наша мисија је да до 2030. године број страдалих у удесима буде нула, то је једини прихватљив број - истакао је Милан Срдић, један од предавача Агенције за безбедност саобраћаја и неко кога је удес заувек везао за колица.

Фото: "Глас Подриња"

Не постоји возач који може безбедно да вози под дејством алкохола, опијата, док гледа у мобилни телефон и није посвећен вожњи. Док постоји такси, градски превоз или раздаљина која се може прећи кораком, изговора нема. Кроз видео клипове, презентације и математичке прорачуне будућим возачима је демонстрирано колико секунде и мала убрзања могу нашкодити заувек.

Своју кобну грешку пребрзе вожње са ученицима Медицинске школе поделио је Славиша Савић, секретар Удружења параплегичара Мачванског округа који од почетка пружа подршку акцији АБС и кроз личну причу и слајдове указује на цену своје несмотрености. Те вечери 1993. је желео да стигне што пре до дискотеке.

Фото: "Глас Подриња"

-Многе снове нисам остварио, јер сам био несмотрен и нисам слушао добронамерне савете. Младима може у тим годинама свака презентација бити једнолична и нестварна, а својим примером желим да покажем шта истински може да се деси. Ја никога нисам слушао, надам се да ће они послушати мене - рекао је Савић.