(Не)мир у нама

„Да ли се на овим просторима икада десио позитивни мир, или је стање у коме живимо само одсуство рата, како се у историју уписују искуства малих заједница и како се исписују странице социјалне историје, оне у којима једино можемо да чујемо гласове мањине?“ нека су од питања која отвара збирка прича „Тренутак када је мени почео мир“.

Збирка „Тренутак кад је мени почео мир“ доноси приче ауторки и аутора из свих постјугословенских држава. Уредници збирке, Владимир Арсенић и Ана Пејовић, истичу да је о миру много теже писати “Испоставиле су се две важне ствари: најпре, мир очигледно није почео или је он само тлапња о којој већина јунакиња и јунака ових прича тек сања”.

Фото: КЦ

Прича нашег колеге, новинара Гласа Подриња и писца, Душан Благојевић, део је поменуте збирке. Душан је за причу „РНК“ награђен, а на промоцији у Културном центру у Шапцу говорио је о књижевности, миру и прожимању ове две теме.

Збирка “Тренутак када је мени почео мир” окупила је регионалне ауторе са различитим визијама и поимањима мира.

-Уредници збирке су поменули колико је тема мира заправо комплексна и схватање мира је индивидуално у врло широким оквирима, много ширим него што је рат. Приче су различите концепцијски и садржајно, јер је мир много више од одсуства рата и зато је изазов на литераран начин, кроз осмишљене ликове и ситуације представити истину која је у нама.

Фото: КЦ

Шта је за тебе мир?
-Унутрашњи мир, мир у мени. Сагласје са оним где сам, свест о окружењу и рационално сагледавање жеља, тежњи и снова, као и пута до њиховог остварења где пут постоји. Унутрашњи мир појединца је предуслов глобалног мира. Као што сам и рекао на промоцији, немир у људима који су имали моћ узроковао је и узрокује да нестане глобални мир.

Колико је тешко писати о рату, односно о миру када не постоје непосредна сећања, искуства?
-Не постоји непосредно присуство ратним дејствима, али је атмосфера рата код нас превазилазила просторе размене ватре. Ужас сукоба је долазио кроз приче, све медије, гласине, те сам део генерације која је део детињства провела у, можемо рећи, посредним ратним околностима. Сваки детаљ и сећање може бити клице приче и сваки је уносио немир у нас који траје и после три деценије и ту почиње преплитање рата и мира. Све што је било је инспирација која носи емотивни набој и најтеже је нешто што још има ту снагу артикулисати, створити дистанцу и на концу књижевно обрадити.

Да ли генереције које су рођене у годинама после ратних сукоба на нашим просторима могу бити ослобођене бремена наслеђа, несугласица и мржње?
-Сигурно да могу, али нисам сигуран да се регион креће у том смеру. Још су тензије и сукоби добро оруђе у другим „играма“ и не слути да ће у догледно време бити другачије. Мржња лако постане део бића и лако се преноси, то је лакши пут. Волео бих да више младих људи почне да логички промишља, да преиспитује своје ставове и саслуша другачија мишљења. Док се свако ограничава само на истомишљенике ниподаштавајући другачије бићемо увек на ивици новог сукоба.

Фото: КЦ

Промоција збирке била је и својеврсна трибина. Млади Шапчани и Шапчанке имали су прилику да разговарају са ауторима о књижевности, миру, рату и изградњи толерантнијег друштва на Балкану.
-Пријатно сам изненађен њиховим гледиштима и надам се да су они примери размишљања нових генерација и да нису мањина у њима. Чуо сам младе људе који не прихватају сервиране истине, већ постављају питање „Зашто?“ и то је одличан почетак. Трагањем за одговорима шириће видике и долазити до спознаја којима ће ширити сопствену личност, развијати ставове који ће имати аргументе као потпору, а онда дијалог постаје снажнији од агресије, јер је агресија физичка моћ као компензација других немоћи

Током промоције ауторка из БИХ Ламија Бегагић говорила је о свом животном и стваралачком искуству. Да ли се слажеш са њеном констатацијом да деценијама говоримо о помирењу док време протиче, а друге важне теме остају нетакнуте? Период транзиције не пролази, а деценије пролазе.
-Човијек када нема ништа најлакше му продаш заједништво, мислим да су то стихови Едо Мајке. Помирење је још једна лепа, али злоупотребљена реч од оних којима истинско помирење не одговара, већ лепо звучи и корисно је за скретање фокуса. Баш је и Ламија рекла да се деценијама мире људи који се нису ни свађали, зато и то делује као процес који се врти у круг и вечно смо у некој пат позицији. Ситуација ми делује као партија шаха коју играју они којима реми одговара, али не желе да га прогласе, јер онда морају да устану и препусте сто другим играчима, те вуку и враћају фигуре без других намера.

Да ли је Балкан може бити простор где национализам неће бити мржња према другима?
- Врло сам скептичан по питању тога да постоји здрави национализам, појам нације је врло дискутабилан за мене, но јасно је да ће национализам увек постојати. Без обзира на то, било којег човека на свету да питате за највеће вредности, одговори ће бити врло слични. Мржња није универзална вредност, није ни ниподаштавање, а љубав и поштовање јесу. Када би националистички опредељени универзалне вредности инкорпорирали у однос према ономе што су за њих чиниоци нације којој припрадају постало би јасно да не постоји претња од другог и другачијег. Љубав према своме је субјективан став компатибилан са другим субјективним ставовима. Објективна мерила не постоје.