Фото: Pixabay
Проблеми са микотоксинима у силажи
Припрема квалитетне силаже је захтеван поступак који изискује знање и искуство приликом силирања, како би се избегло кварење силаже, а самим тим и спречили негативни ефекти покварене силаже на организам животиње.
Оптимална дужина сечке је између 9 и 12 mm, када је сечка предугачка тешко се гази и долази до појаве ефекта “сунђера” исто као и кад се ради о превише сувој силажи.
Обзиром да је у последнеј време појава сушних периода редовна, учестала је и појава кварења силаже због неправилног силирања, тј. недовољног гажења сечке због превише суве стабљике кукуруза чији се делови нису довољно сабили. Услед тога долази до накупљања ваздуха (кисеоника), а тиме и до кварења. Покушај поливања водом превише суве сечке кукуруза приликом силирања не даје увек добре резултате јер се вода не задржава на сечки, већ дословно капљице воде склизну и вода испари.
Осим превише суве стабљике кукуруза која је један од разлога недовољно сабијене силаже, други и најчешћи разлог је тај што приколице пребрзо довозе сечку кукуруза с поља тако да је трактори за гажење не стигну довољно сабити. До појава недовољног сабијања сечке за силирање често долази и због журбе која настаје због страха од кише, која би прекинула процес припреме силаже.
КВАСЦИ у свом развоју троше млечну киселину и стварају оптималне услове за развој плесни које стварају разне врсте микотоксина штетних по здравље животиња. Осим што потроше млечну киселину која је главни природни конзерванс силаже, квасци „једу“ скроб и шећере. На тај начин у силажи се ствара велика количина топлоте, (осети се ако се рука гурне у силажу), а као последица долази до ГУБИТКА ЕНЕРГИЈЕ саме силаже, па тако добијемо силажу мање енергетске и хранљиве вредности.
Са развојем ПЛЕСНИ долази до стварања различитих врста МИКОТОКСИНА, најчешће зеараленона, (у великој мери одговоран за репродуктивне поремећаје код домаћих животиња) и деоксиниваленола, (изазива углавном поремећаје варења).
Животиње храну контаминирану са квасцима, плеснима или микотиксинима због неспецифичног мириса и укуса одбијају или у мањој мери конзумирају, па тако настају још већи губици због смањеног прираста и смањене производње млека. Често се целокупна количина такве силаже мора нешкодљиво уклонити јер је животиње не желе конзумирати, или је силажа запрљана у тој мери да није за употребу, а што доводи до тешке ситуације када сточару понестане храна за исхрану стоке, а последично и до великог финанцијског губитка.
Како би спречили негативне последице на здравље животиња треба пазити на квалитет силаже и да се стока не храни силажом на којој је примећен развој плесни као на сликама, (бела је плесан Пенициллиум роqуефорти, а црвено је Монацсус рубер) које су обе аеробне, а што значи да им је за раст потребан кисеоник којег смо сами погрешним силирањем утиснули.
Слојеве такве плесниве силаже обавезно треба одстранити, док је здрав део силаже потребно третирати посебним хемијским средствима. У такву силажу пре храњења стоке, потребно је мешати средства за везивање микотиксина и осталих штетних продуката.
Оптимална дужина сечке је између 9 и 12 mm, када је сечка предугачка тешко се гази и долази до појаве ефекта “сунђера” исто као и кад се ради о превише сувој силажи.
Обзиром да је у последнеј време појава сушних периода редовна, учестала је и појава кварења силаже због неправилног силирања, тј. недовољног гажења сечке због превише суве стабљике кукуруза чији се делови нису довољно сабили. Услед тога долази до накупљања ваздуха (кисеоника), а тиме и до кварења. Покушај поливања водом превише суве сечке кукуруза приликом силирања не даје увек добре резултате јер се вода не задржава на сечки, већ дословно капљице воде склизну и вода испари.
Осим превише суве стабљике кукуруза која је један од разлога недовољно сабијене силаже, други и најчешћи разлог је тај што приколице пребрзо довозе сечку кукуруза с поља тако да је трактори за гажење не стигну довољно сабити. До појава недовољног сабијања сечке за силирање често долази и због журбе која настаје због страха од кише, која би прекинула процес припреме силаже.
КВАСЦИ у свом развоју троше млечну киселину и стварају оптималне услове за развој плесни које стварају разне врсте микотоксина штетних по здравље животиња. Осим што потроше млечну киселину која је главни природни конзерванс силаже, квасци „једу“ скроб и шећере. На тај начин у силажи се ствара велика количина топлоте, (осети се ако се рука гурне у силажу), а као последица долази до ГУБИТКА ЕНЕРГИЈЕ саме силаже, па тако добијемо силажу мање енергетске и хранљиве вредности.
Са развојем ПЛЕСНИ долази до стварања различитих врста МИКОТОКСИНА, најчешће зеараленона, (у великој мери одговоран за репродуктивне поремећаје код домаћих животиња) и деоксиниваленола, (изазива углавном поремећаје варења).
Животиње храну контаминирану са квасцима, плеснима или микотиксинима због неспецифичног мириса и укуса одбијају или у мањој мери конзумирају, па тако настају још већи губици због смањеног прираста и смањене производње млека. Често се целокупна количина такве силаже мора нешкодљиво уклонити јер је животиње не желе конзумирати, или је силажа запрљана у тој мери да није за употребу, а што доводи до тешке ситуације када сточару понестане храна за исхрану стоке, а последично и до великог финанцијског губитка.
Како би спречили негативне последице на здравље животиња треба пазити на квалитет силаже и да се стока не храни силажом на којој је примећен развој плесни као на сликама, (бела је плесан Пенициллиум роqуефорти, а црвено је Монацсус рубер) које су обе аеробне, а што значи да им је за раст потребан кисеоник којег смо сами погрешним силирањем утиснули.
Слојеве такве плесниве силаже обавезно треба одстранити, док је здрав део силаже потребно третирати посебним хемијским средствима. У такву силажу пре храњења стоке, потребно је мешати средства за везивање микотиксина и осталих штетних продуката.
Дипл. инж Зоран Козлина
Најновији број
25. април 2024.
