Дружење без баријера

Другу мобилност у оквиру Erasmus пројекта чији је координатор Основна школа за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом „Свети Сава“, обележио је боравак три ученика, два родитеља, директорке Јелене Ђурђевић и координаторке пројекта Александре Вуковић Курдулић у Италији, у периоду од 2. до 6. децембра. Учествовала је и школа партнер из Грчке. Први дан су имали прилику да виде Рим, након ове посете наставили су возом до Кастањето Кардучија, у насеље Доноратико, где су их чекали домаћини. Сутрадан су посетили Пизу и многе знаменитости тог града.

Фото: Приватна архива

Радионице за освешћивање емоција
-Првог радног дана дочекала нас је градоначелница овог места Katia Mottola. Имали смо веома леп и топао пријем са захвалницама у којима су нас похвалили за различитост, инклузију и недискриминацију за коју се залажемо. Након тога смо обишли њихове школе и вртић у којем су нас малишани дочекали песмом „Бенвенути“. Предиван призор и дечији весели гласови су нас све разнежили. Одржана је и прва радионица кроз игру и песму која нас је све повезала. Деца су уживала и лако су се споразумела, што нам говори да језичке баријере нису препрека за дружење и разумевање- прича Вуковић Курдулић.
Наредног дана активности су се наставиле у контакту са бојама, кроз радионицу која је имала за циљ да свакој боји буде додељена одређена емоција, па је жутом представљена радост, плавом туга, зеленом смиреност и стабилност, црвеном бес и љутња, а розе је била резервисана за љубав као најлепшу и најважнију емоцију код људи.

Први сусрет са морем
Далибор Андрић, ученик петог разреда, који је ишао у пратњи координаторке Александре Вуковић Курдулић и директорке Јелене Ђурђевић, пун је утисака.
-Било је веома лепо, а посебан утисак су на мене оставиле грађевине које сам видео тамо, криви торањ у Пизи, катедрала и многе друге занимљиве зграде, а испред Универзитета на једној фонтани сам се чак и умио хладном водом. Доживео сам и први сусрет са морем. Стајао сам испред тих великих таласа и велике водене површине и пуштао да ми ветар дува у лице. Био је то баш добар осећај. Лепо је било и на радионицама, упознали смо нове другаре и заједно смо садили биљке, цртали, бојили, играли се и уживали. Посетили смо и позориште. Кад је мој друг Урош изашао на сцену и тражио гитару коју му је музичар дао, сви смо се смејали и аплаудирали. Више пута је излазио на позоришну сцену, нудио свој телефон у замену за гитару, па сам морао и ја да изађем да му помогнем да се врати у публику. Сви смо добили велики аплауз. То нас је насмејало и нећу то никада заборавити- прича Далибор.

-Помагачи на овом важном задатку освешћивања емоција кроз боје били су нам и музичари са флаутом и саксофоном који су емоције представљали одређеном мелодијом специјално бираном да оживи тај осећај радости, туге, блаженства, беса или љубави. Радови настали из ових радионичких инклузивних група су састављени у централној просторији у један велики заједнички миље емоција на које смо положили силуету људског тела у покушају да деци на сликовит начин дочарамо да се свака емоција налази у нама и да она може бити препозната и контролисана- појашњава координаторка пројекта.

Размена искустава партнера у пројекту
Конференција на тему „Инклузија у школском систему: где смо почели, где смо сада, где треба да идемо“, одржана је последњи дан. Учесници (партнери) у пројекту су разговарали са представницима италијанске школе, локалних власти, стручним лицима, удружењима, итд, доносећи конкретне начине решавања овог проблема, са свим његовим различитим аспектима и представили примере добре праксе. Дељење тих информација допринело је да се направи преглед интеграције деце са инвалидитетом, како је истакнуто, на европском нивоу, и да се пронађу решења која свако може да користи на нивоу сваке организације. Партнери из Румуније и Македоније су их пратили онлајн. Говорила је и директорка школе „Свети Сава“ Јелена Ђурђевић.

Фото: Приватна архива

-Овакви пројекти су врло пожељни, поготово за децу из рањивих група која немају прилике често ни у свом граду, ни у својој земљи, да буду укључени било где. Такво искуство равно је подвигу и револуцији. На самој конференцији сам говорила о томе да је наш српски модел добро промишљен и рационално постављен, али треба много више улагања, ресурса и кадра да се тој деци пружи подршка. Имали смо увид у то да су доста напреднији, имају боље услове како да олакшају живот особама са инвалидитетом, али што се тиче саме инклузије у школама и тог концепта образовања, наводе сличне проблеме. Част нам је и задовољство да смо као мала школа, једина се децом сметњама у развоју из Србије, део овог пројекта, што су наша деца имала прилику да се друже ван граница наше земље и да стичу нека нова искуства. Мислим да је стварно било драгоцено за све нас. Наша мала школа прва је у граду која има ту част да буде координатор једног таквог пројекта код Темпус фондације Erasmus plus пројекта- подвукла је Ђурђевићева.

Драгоцено искуство за децу, родитеље и школу
Мајка Катица Којић подвукла је да је ово искуство нешто најлепше што је могло да се догоди родитељима, деци и школи.
-Тај пројекат је првенствено изузетно користан за нашу децу- инклузија на отвореном у природи. Са сином Вукашином Којићем имала сам ту част да учествујем у путовању и дружењу. Дочекали су нас дивни и срдачни људи Тоскане са великим срцем којима сам захвална на добродошлици, гостопримству и пријатељству које ће остати до краја живота. Имали смо топао пријем код градоначелнице, дивне жене која је нас и нашу децу прихватила као екипу. Имали су инклузивне радионице које су пријале нашој деци, а и нама као родитељима. Посетили смо разне знаменитости и упознали културу Италије, Тоскане. Ово ништа не би могло да се организује без наше драге кординаторке Александре Курдулић и директорке Јелене Ђурђевић, које су све то лепо испланирале да би нашој деци и нама родитељима било лепо и угодно. Велико хвала пријатељима из Италије за све чари, лепоту Италије и Тоскане, које смо доживели- нагласила је Којићева, док се Александра Томић сагласила да је било лепо, занимљиво, те да су уживали са сјајном екипом људи доброг срца који хоће да помогну.

Вуковић Курдулић додаје да верује да је овај пројекат од великог значаја за инклузију, посебно имајући у виду међународни контекст који повезује предшколску установу Италије, основне и средње школе Румуније, Грчке и Македоније, као и две специјалне школе из Србије и Румуније. Следећа мобилност је планирана у априлу када ће домаћини бити Македонци. До тада ће сабирати утиске који су толико упечатљиви да деца сваки дан помињу лет авионом и све што су видели и доживели на путовањима у Грчку и Италију. Пројекат је почео да се реализује у мају и траје 15 месеци, а његова вредност је 60 хиљада евра.