Васпитачица Љиљана Рељић подстиче дечју рад озналост
Магични свет паметних играчака
Идеја је настала као продужетак личног бављења проналажењем играчака које подстичу децу на размишљање, промишљање и ангажовање
и машта, чуда настају. У овом случају, та чуда су паметне играчке. Човек може сам да их направи и управо зато је играти се са њима нарочито задовољство. Да то није њихова једина тајна, најбоље зна васпитачица Љиљана Рељић која се за ову тему заинтересовала и дала јој посебну, „научну ноту“. У области израде ручних играчака је од 2016. године кроз разне облике стручног усавршавања. Идеја да ту вештину пренесе деци је настала као продужетак личног бављења проналажењем играчака које подстичу на размишљање, промишљање и ангажовање.
Учење кроз игру -То је један додати сегмент мом претходном раду у области ручно израђених дидактичких играчака и те играчке укључују елементе науке. Обучавала сам се кроз лично истраживање на пољу играчака које промовишу науку и већ годинама уназад конкуришем преко Центра за стручно усавршавање Шабац за пројекте које подржава Центар за промоцију науке, тако да ту има много истраживачког рада који утиче на промишљање и одабир и спровођење тих радионица у пракси- каже васпитачица.
Радионице у Центру за стручно усавршавање Радионице у Научном клубу Центра за стручно усавршавање у оквиру пројекта „Уради сам- паметне играчке“ реализују се другу годину заредом и трају два дана по два школска часа. Реализују га васпитачице Љиљана Рељић и Данијела Недић, а ради се са децом основношколског узраста. Задовољство да у њима уживају деца су имала током претходне седмице.
Више од две године заједно са децом управо кроз радионице открива колико је важна игра за учење, колико су те две области блиске у раду са децом и како се ту уклапа наука.
-Игра је најважнија за све области, не само за ове којима се ја бавим и свако учење које је проткано игром је квалитетно учење. Кад то кажем, то значи да су деца активна, да нису пасивни слушаоци и да они који презентују нису предавачи у смислу преношења информација, већ пружања могућности да дете искуствено, манипулацијом, долази до сазнања које је занимљиво, забавно и трајно и нешто што апсолутно њима остаје као могућност истраживања, касније сазнања, када дођу прилике за то- наводи она.
Фото: Г.П./ Приватна архива
Те играчке ће натерати дете да промишља зашто нешто тако функционише и шта је оно што би требало да ураде да би оне уопште имале своју функцију.
Робот за балансирање, ракета, калеидоскоп, зип лајн -На пример, робот за балансирање- играчка од картона, где је потребно ставити два новчића и добити равнотежу између тих новчића на одговарајућем месту. Кад се постави тај робот на неко место, рецимо, на прст или на неки део намештаја, он треба да стоји без придржавања, без ослонца са стране. То промишљање где новчић залепити, зашто га баш ту залепити, је нешто што ће на индиректан, практичан начин, помоћи деци да имају сазнања из области науке. Имамо и ракету од папира залепљену на сламчицу која ради по принципу дувања, а правимо и калеидоскоп од картона који је деци такође занимљив зато што се такве играчке мање купују и праве- подвлачи.
Посебно интересантан деци био је зип лајн- брод- који превози играчке направљен од тетрапака млека.
-Конкретно су ту исто укључене играчке и ми смо се потрудили да оне буду на неки начин забавног садржаја у презентацији како би деца била мотивисана да их праве. Сва деца када су направила зип лајн желела су да га пусте у простору и виде како то функционише и како са једног на други крај собе пренети неки садржај- прича Љиљана.
Када деца сама покушавају да направе ове играчке, код њих се не проширује само свет знања и вештина.
Вештине које дете стиче -На првом месту су те фине моторичке вештине, доста спретности и прецизности је укључено при самој припреми материјала. Онда иде размишљање, промишљање, истраживање, на који начин се склапају делови како би ти делови када се склопе дали целину која опет има смисао и функцију. Повезано је, наравно и са математиком и са физиком, али може доћи до развоја креативног потенцијала, јер ће највећи број играчака бити дизајниран у естетском смислу од стране личности детета, то је суштински важно- наглашава васпитачица.
Фото: Г.П./ Приватна архива
Да ли ће дете играчку коју је само направило можда више вредновати од оне коју је купило готову? Одговор је потврдан.
-Мене на радионицама одушеви управо то прво питање да ли ће то што направе однети кући. То су деца прво желела да знају. Сигурно постоји могућност да то примене и сами покушају нешто слично у кућним условима. Дете које од амбалаже прави играчке ће промишљати на који начин ће неке друге своје идеје реализовати. Наравно, то не може да се научи одмах из првог пута или кроз мали број радионица, али ако дете расте у таквом окружењу, у приликама да види како се стварају предмети око њега, шансе за развој потенцијала и научне писмености у том смислу су веће- закључује Љиљана Рељић.
Фото: Г.П./ Приватна архива
Фото: Г.П./ Приватна архива
