Четири републичке награде за ђаке Средње пољопривредне школе са домом ученика
Храброст, упорност и знање се награђују
Стефан Ђорђић, Невена Лучић, Мирјана Дашић и Наташа Маринковић донели су у Шабац одличја
На Републичком такмичењу пољопривредних школа из области прераде и производње хране ученици завршног смера пекар- месар, освојили су две награде. Друго место Стефан Ђорђић- месар и треће Невена Лучић- пекар сврстали су шабачку Средњу пољопривредну школу са домом ученика у конкуренцији од тридесетак у једину која је у свој град са тог надметања донела два одличја.
Психолошка припрема важна као и знање -Мотив за учешће ми је био да испробам себе и своје могућности. Вежбао сам теорију и практично знање, можда је могло и боље, али задовољан сам резултатом. Најважнија је припрема, и психичка, и физичка, а остало је производ тренутних околности. Било је, наравно, и треме, али свест о томе да све, па и то, прође, помогла ми је да је савладам- истакао је Стефан.
Велики број часова додатне наставе изискивао је одрицање од слободног времена, како би се што боље спремио за све што предстоји. Прво важно такмичење и прва важна награда, али уз подршку професора нема несавладивих препрека.
-Код куће сам вежбао два месеца, у кланицу ишао ванредно и са професорима, радио тестове, посветио много времена и труда. Одабрао сам оно што ме занима и имао јасан циљ коме сам стремио- додао је он.
Невена Лучић, Жељко Jокић и Стефан Ђорђић, Фото: Приватна архива
Много му је значила и подршка професора прехрамбене струке, ментора Жељка Јокића, који има позамашан стаж у едукацији и припремању ученика за надметања тог типа.
-Припреме почињу од прве године, али се селекција ученика не врши до треће године, када ми као педагози претпостављамо који би кандидат могао најбоље да нас репрезентује. Ове године је то био Стефан. Почели смо интензивно да радимо од септембра, мада је он чак цео март, а можда и пола фебруара, радио два дана ванредно, да би побољшао своје вештине и то је било довољно да се нађе међу прва три такмичара- подвукао је Јокић.
Такмичење се састоји из два сегмента- теоретског и практичног, који је везан за предмет технологија меса и подразумева одвајање, односно искоштавање свињског бута са кожом, разврставање на малопродајне комаде и обележавање. Цела категоризација укључује много елемената и комисија све њих разматра приликом оцењивања- време, техника, начин на који се врши одвајање и разврставање.
-Тај део је носио више, 70 бодова, док теоретски део носи 30 бодова- 100 целокупан рад. Мало му је фалило да буде први, али смо задовољни и овим резултатом. Највећи ефекат у свему томе је да види и упоређује своја постигнућа са вршњацима. То је највећа благодет, а између осталог и нама менторима даје смернице у ком правцу треба да радимо и да надграђујемо децу, да видимо шта смо пропустили у раду приликом спремања. То не значи само за њега, значи за целу генерацију, јер ако ви имате простора да планирате правилно усмеравање генерација, онда немате могућности да пуно погрешите- навео је Јокић.
Бирају оно што воле И прошле године, ђак професора Јокића, такође месар, био је други у републици. Као ментор, и он бележи више од десет награда за 25 година рада у струци.
-На овом поднебљу мислим да нема месара да није мој ђак. Нажалост, нису довољно заинтересовани за такмичења. Њих највише ограничава страх од јавне презентације наученог, страх је основни парализатор у свему, у сваком покретачком делу човека. Ако успете као педагог да то отклоните, да му „скинете те окове“, онда он нема проблем и има довољно самопоуздања да покаже вештине и знање. Свако дете је такво. Унутар школе негујемо тимски рад, не завидимо ни на чијем успеху. Свачији успех доживљавамо као наш, јер то и јесу све наша деца- нагласио је професор.
Невена Лучић до сада је низала петице из свих предмета, а последично је уследила и трећа републичка награда. Љубав према пекарству побеђује све друге таленте и способности које, тврде професори, несумњиво поседује, али је њено опредељење већ сада свима јасно.
-Било је то за мене драгоцено искуство и драго ми је што сам представљала школу и што сам имала прилику да идем на такмичење и са професором и са Стефаном. Није било толико тешко, јер стварно верујем у то што радим. Припремала сам се мало више од месец дана, вежбала сам и код куће и у школи са професором. Имали смо прво теоријски део, па практични, у оквиру којег смо правили плетенице од теста. Волим то што имам прилику да експериментишем, да научим нешто ново. Сем тога, могу и да пробам и уживам у томе што сам урадила, а од теста много тога може да се направи, што је мени посебно занимљиво и то ће сигурно бити моје опредељење по завршетку школовања- рекла је Невена.
Будућа професија Ученица четвртог разреда смера ветеринарски техничар Мирјана Дашић на Републичком такмичењу из области ветеринарске медицине одржаном у Рековцу освојила је треће место. Подршку јој је пружио професор и ментор Драган Јовановић.
Dраган Jовановић и Mирјана Dашић, Фото: Приватна архива
-Било ми је занимљиво и забавно, јер сам упознала много другара из различитих делова Србије, тако да смо се и дружили и стекли нова познанства. Припремали смо се мало дуже од месец дана. Веома сам захвална професорима. Стварно су се потрудили око припрема и отишли смо прилично спремни. Драго ми је што смо у пласману међу прва три места, то је ипак успех. На теоријском тесту сам била друга на табели, а у оквиру практичног смо имали два задатка- вађење крви код овце и субкутано апликовање лека. Били смо смештени код њих у дому и у склопу школе радили практични део. Домаћини су били јако љубазни и гостопримљиви, осећали смо се као код куће. Није било страха и треме. Напротив, атмосфера је била прилично опуштена. Ово је мотив више да учим, јер планирам да се бавим ветерином у будућности- подвукла је Мирјана.
Није било страха и треме. Напротив, атмосфера је била прилично опуштена. Ово је мотив више да учим, јер планирам да се бавим ветерином у будућности
Треба напоменути и да је на 38. Републичком такмичењу у Прокупљу ученица трећег разреда, смер техничар хортикултуре, Наташа Маринковић, заузела треће место, а бодрила је менторка, професорка Милена Стаменић.
Mилена Стаменић и Наташа Маринковић, Фото: Приватна архива
Деца су ту да уче, професори да усмеравају и подржавају. Како је навео професор Јокић, награђени буду они који најбоље испливају у том процесу и имају највише храбрости да понесу одређену врсту терета. А тако је и у животу, у сваком смислу.
Невена Лучић, Жељко Jокић и Стефан Ђорђић, Фото: Приватна архива
Dраган Jовановић и Mирјана Dашић, Фото: Приватна архива
Mилена Стаменић и Наташа Маринковић, Фото: Приватна архива
