Награда је живот

У дупке пуној сали Културног центра Шабац, Центар Nanna организовао је изванредну трибину под називом “Нарцизам и психопатија”.

Олга Перић, клинички писхолог, отворила је Трибину и представила предаваче, шабачке психијатре, др мед. Биљана Павловић и прим. мр сц. др мед. Зоран Јовановић који су говорили о два поремећаја личности – нарцисоидном и антисоцијалном.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ НАРЦИСА
„Људи са нарцисоидним поремећајем личности су друштвено прилагођени и успешни, врло шармантни и фасцинанти у првом контакту. Особама је лепо у њиховом друштву, иако су стално у центру пажње. У површним међуљудским односима су одлични, јер плене самопоуздањем и енергијом. То је нешто што привлачи људе. Мушкарци нарциси бирају партнерке које су образоване, натпросечне, лепе, јер ако су оне као такве са њим, онда и он нешто вреди. Он се тако представља, али то је лажно створена слика о себи. Суштински, они прикривају дубоки осећај несигурности, ломљивости, тако да се стално боре да одрже идеалну слику о себи, што је као ватра која тиња, а коју гасе надуваним самопоштовањем. Иза њихове рањивости је страх од неприхватања, од истискивања, страх од дезинтеграције, самоће, ништавила...“
Др Биљана Павловић

Такође, истакла је да иако примарни циљ Удружења није материјална помоћ, чланови нису могли да не изађу у сусрет угроженим породицама, од којих су неке и жртве насиља.

- То смо успели захваљујући Фондацији Баланс, доброј вољи појединаца и трговинских ланаца који су желели да остану анонимни и суграђанима који су прикупили помоћ породицама и новогодишње пакетиће деци. Наша идеја је се формира Банка помоћи.

НАРЦИЗАМ
Др Павловић говорила је о нарцизму као феномену.

- Сви се са тиме рађамо са љубављу према себи, тако да је нарцизам у одређеној дози је
стимулишући на путу ка индивидуалности и развоју личности и самопоштовања. У великој мери се обликује захаваљујући родитељима, сазрева у адолесценцији, а касније се усмерава кроз животи даље сазрева. Као и све у животу што је преко мере је штетно, тако и нарцизам може да буде реметилачки фактор у функционисању саме особе и њеном фунцкионисању у међуљудским односима. Шта више, то може да буде погубно и злостављајуће. Зато је важно говорити о могућем узроку злостављања да би се особе препознају у улози жртве, изашле из те улоге и почеле да живе нормалним животом, истакла је др Павловић.

др Биљана Павловић, Фото: "Глас Подриња"

Нарциси злостављају на разне начине. У зависности од тога да ли има елемената садизма, психопатије и агресивности, насиље се креће од манипулације преко психичког до физичког злостављања.

- Нису само модрице и поломљене кости знак да је неко злостављан, него и психичка патња, хронични стрес који у континуитету може да доведе до разних последица по здравље, с обзиром да знамо да је стрес у вези са имуним системом. Кад се мало „загребе“ кроз писхотерапијски процес, добијемо податак да је жена која има карцином дојке често прошла кроз тортуру у патнерским односима. Ту су и друге болести: дијабет мелитус, анорексија, пораст телесне тежине, психијатријски поремећаји попут паничних напада, анксиозности, несанице...

ШТЕТНОСТ ПО ДРУШТВО
Немогућност дугорочног планирања психопате један је од занимљивих фактора који може да утиче на то уколико психопата може да добро да конторлише импулсивност, што је за њих велики изазов, може да буде изненађујуће успешан психопата. Пример успешних су др Хаус, или Бонд, за разлику од Ханибала Лектора који је представник тамног модела психопатије. У сваком случају, ни успешне психопате нису уклопљене у друштво и стога их увршћујемо у поремећаје личности, јер постоји хронична и релативно трајна неусклађеност са друштвом. И сама психопатија као прву одредницу носи штетност по друштво, па се дуго времена крстила као социопатија. Међутим, то је стара подела. Први назив је био морална идиотија или морално лудило или имбецилност па је уведен термин психопатија, потом социопатија. Данас се зове антисоцијални или дисоцијални поремећај личности.
(Др Зоран Јовановић)

ПСИХОПАТИЈА
Говорећи о психопатији, осносно о антисоцијалном или дисоцијалном поремећају личности, др Зоран Јовановић нагласио је да тај поремећај одликује неколико особина, а да једна од најважнијих је небрига за друге људе.

др Зоран Јовановић, Фото: "Глас Подриња"

- То подразумева површне емоције, самим тим и површан шарм или неискрен говор па су ови људи веома вешти у лагању и препознавању истог код других. Психопате имају проблем и са опсегом пажње, што је врло важно у каснијим понашањима. Такође, имају проблем и са дугорочним планирањем. Један од важних фактора у овом поремећају је импулсивност која, заједно са другим факторима, веома често праве кривична дела. Један од профила насилника су и психопате, мада не увек, али криминална историја насилништва у породици итекако препознаје психопатију као један од значајних фактора те врсте насиља. Поред тога, људи са овим поремећајем имају неусклађене породичне и брачне, односно, интимне односе и тај поремећај је неретко праћен промискуитетним понашањем. Занимљиво је да психопате нису избирљиве када је у питању избор партнера. Наравно, те емоције су површне, јер су генерално емоције код психопата површне, често мењају партнере, а ситуацију додатно компликују пороци, којима су склони, рекао је др Јовановић.

ЦРВЕНА ЗАСТАВИЦА
„Једна од студија је показала занимљивост да мушкарци психопате одбијају партнере уколико их у првом разговору често прекидају и не дају јасне сигнале да ће доћи до везе. Наравно, те везе су површне, јер су емоције код психопата површне, веома често мењају партнере и у зони су сексуалних поремећаја. Поред тога, ситуацију комликују пороци, којима су склони ови поремаћји личности. Однос између партнера, посебно ако имају децу, постаје још сложенији“.

Фото: "Глас Подриња"

Ову трибину није могуће до краја представити у новинском тексту. Говорили су зналци из области психијатрије на језгровит и конкретан начин, доступан свима. Присутни су имали прилику да препознају прве знаке уколико се нађу у емотивном односу са партерима који имају један од ова два поремећаја личности. Или, ако их нису препознали, како функционише механизам у ком се постаје њихова жртва.
Пут исцељења је дуг, самоспознаје нема без бола, али је награда огромна - живот.