Фото: Глас Подриња
РАЗГОВОР СА НОВИМ (СТАРИМ) ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА ДУШАНОМ ИЛИНЧИЋЕМ
Да позиција и опозиција раде у интересу Коцељеве
Заштићена од поплава, са привредом која задржава већи број младих свих профила, да немамо дефицит висококвалификованих људи, да у њој живе млади који ће својим образовањем и знањем успети да оплемене ову средину, да утичу на њен просперитет и будућност. И наравно, да омогућимо свим нашим грађанима бољи животни стандард. Да оставимо за будуће генерације добру подлогу за даљи развој. Да будемо још одговорнији, пожртвованији и преданији и да разумемо једни друге
-Што се тиче реизбора, задовољни смо постигнутим изборним резултатом и општина смо која има озбиљан контитуитет власти. Управо тај континуитет је до сада донео много добрих ствари нашој општини. Велики пројекти који се реализују и који ће се реализовати у наредном периоду су управо резултат тог континуитета, стабилности у руковођењу и поверења које добијамо од грађана. Надам се да то поверење оправдавамо и да ћемо то чинити још више. Изборни циклус је завршен али ми имамо реализацију неких започетих ствари, не везано за изборе. Огроман посао је до сада урађен, а биће и настављено, када је реч о путној инфраструктури, асфалтирању путева и улица. Ту су и радови на изградњи зелене пијаце који се полако приводе крају. То је објекат који ће своју намену имати и у будућности, не само у овом тренутку. Ми смо средина у којој грађевинска сезона траје 365 дана у години-истакао је поводом реизбора на место председника општине Коцељева Душан Илинчић.
Колико је у последњих неколико месеци асфалтирано путева и колико је из општинске касе издвојено средстава за те намене?
-У последњих неколико месеци урађени су километри и километри асфалта на подручју коцељевачке општине и обезбеђено је око 200 милиона динара из општинске касе. Све ће ово користити свима нама и остати будућим генерацијама на коришћење. Свакодневно се асфалтирају путеви у готово свим месним заједницама. Посебно смо поносни на рехабилитацију, санацију и изградњу улице Жиће Димитријевића у насељу Река у дужини од преко километар. Осим асфалтирања коловоза у њој се ради и кишна и фекална канализациона мрежа, тротоари и све оно што је саставни део једне модерне саобраћајнице. Ту су и започети радови на регионалној саобраћајници која води ка Убу и ауто путу Милош Велики. Све је ово само мали део свега онога што се свакодневно ради у готово свакој месној заједници када је о путној инфраструктури реч.
У претходним мандатима често сте потенцирали на важности уређења и регулације водотокова? Да ли ће ова област и у наредном периоду бити један од приоритета?
-Један од важних послова јесте регулација тока Тамнаве. Заиста је неопходно да се ово питање реши у мери у којој је то могуће и најбоље. Намера нам је да то решимо у централном делу Коцељеве и да се реши Расница како би се избегао бочни поплавни талас Коцељеве. Тек тада можемо да кажемо да смо мирни одређени временски период. Када се то уради мора се размишљати и радити на одржавању и то захтева одређени новац, како би оно што је урађено било функционално. Готово сваке године имамо проблеме са поплавама на скоро целом подручју општине. Ми заиста доста радимо на заштити од поплава, колико год је то могуће у сарадњи са “Србија водама”. Завршили смо две значајне ствари започете у прошлој години а то је решење речног корита у самој Каменици где смо имали велике проблеме. Такође смо у овом селу решили потез који је до сада био нерешен, а то је деснообални део гледајући узводно Тамнаву од моста у Каменици до ушћа Козарице у ову реку. И у Коцељеви је рађено. Тамнава је уређена, одрађено је чишћење и проширивање протицајног профила тамо где то никада раније није рађено, низводно од био електране у Свилеуви где ова река буквално није имала своје корито него је сама правила свој пут. На овај начин смо обезбедили бржу евакуацију воде из Коцељеве. Једино стално надзирање, праћење и одржавање свих критичних тачака на Тамнави и њеним притокама може нам обезбедити једну дозу сигурности. Недавно је председник скупштине општине Коцељева изнео забрињавајућу чињеницу да су залихе воде за пиће у бунарима на изворишту са којег се снабдевају потрошачи у овом крају веома ниске.
Шта планирате да учините по том питању?
-Већ годинама уназад немамо обилнијих снегова који би повећали капацитете воде у бунарима. Тачно је да је њихова издашност у великој мери смањена. Ми стално тражимо нове количине, радимо на новим бушотинама. То ћемо чинити и у наредном периоду како би смањили притисак на постојећи водосистем. Сада нам из сеоских средина долазе мештани са кацама, цистернама за воду и снабдевају се у Коцељеви што раније није био случај. Колика је потрошња корисника у самој Коцељеви, исте количине користе и мештани из околних села који долазе по воду. Радимо део по део, јер није реално очекивати да све може да се уради одједном. Требало би да се у експлоатацију пусти бунар у Градојевићу. То је бушотина која је одавно урађена и имали смо прилично велике муке, али смо успели да завршимо. Урађена је анализа која је показала да је вода исправна. Слична ствар планирана је и за Доње Црниљево. По истом принципу ћемо радити и у Доњем крају у Коцељеви. На свим локацијама најпре слушамо струку која је позвана да каже да ли има или не воде, па се тек онда ради истражна бушотина...Ових дана чекамо подробнију анализу што се тиче бушотине у Свилеуви. Идемо на ревитализацију бунара, оног који нам је био један од највећих, да видимо шта ће се ту догодити јер је крајњи резултат у том смислу увек неизвестан. Са друге стране, цена воде није повећана већ деценију. У наредном периоду она ће ипак морати да се коригује. Општина смо која у окружењу има најјефтинију воду. То доводи до нерационалне потрошње.
Морамо сви крајње рационално да се односимо према води, да поштујемо количину воде коју имамо. Решење наших проблема је свакако напајање са изворишта “Стубо-Ровни”, али док се то не догоди, морамо да нађемо сами решење и да будемо сви заједно одговорни, рационално да се понашамо према ономе што имамо.
За развој једне локалне самоуправе, осим инфраструктуре, важна је привреда и њени потенцијали. Какви су привредни потенцијал Коцељеве?
-Надамо се да ћемо се у привредном смислу и даље развијати јер имамо нових заинтересованих инвеститора који су нас контактирали и разговарали са нама. Наравно да чинимо све што је до нас да привучемо инвеститоре али оне који ће нам задржати квалификовану, високо образовану и младу радну снагу. Наш циљ је да младима дамо шансу да остану у свом крају, да се овде остваре у професионалном смислу, да оснују породице и наставе да живе у Коцељеви...Трудићемо се да радимо још више у времену пред нама, да радимо преданије и да привучемо што више добрих ствари које ће позитивно утицати на напредак, развој и перпективу овог краја. Морамо се мењати сви из корена, да радимо на себи, мењамо начин и понашања и размишљања, да и позиција и опозиција раде у интересу ове општине. То је кључ успеха и опстанка овог краја.
Осим пословних могућности младима су важни културни и спортски садржаји. Ове сфере у последње време нису за похвалу. Шта је потребно учинити како би се то променило?
-Од прошле године покушавамо да анимирамо људе, да ангажујемо оне који су спремни да раде у овим областима како би се ствари покренуле и постале одрживе. Ипак је у овој причи општина ослонац. Имамо инфраструктуру за бављење спортом. Радићемо и на побољшању услова за развој културе. То ће нам сигурно бити у фокусу. Себи сам дао у задатак да заједно са сарадницима вратимо само оно што смо некада имали и то ће за почетак бити сасвим довољно.
Како би волели да изгледа Коцељева након одређене временске дистанце?
-Заштићена од поплава, са привредом која задржава већи број младих свих профила, да немамо дефицит висококвалификованих људи, да у њој живе млади који ће својим образовањем и знањем успети да оплемене ову средину, да утичу на њен просперитет и будућност. И наравно, да омогућимо свим нашим грађанима бољи животни стандард. Да оставимо за будуће генерације добру подлогу за даљи развој. Да будемо још одговорнији, пожртвованији и преданији и да разумемо једни друге.
Колико је у последњих неколико месеци асфалтирано путева и колико је из општинске касе издвојено средстава за те намене?
-У последњих неколико месеци урађени су километри и километри асфалта на подручју коцељевачке општине и обезбеђено је око 200 милиона динара из општинске касе. Све ће ово користити свима нама и остати будућим генерацијама на коришћење. Свакодневно се асфалтирају путеви у готово свим месним заједницама. Посебно смо поносни на рехабилитацију, санацију и изградњу улице Жиће Димитријевића у насељу Река у дужини од преко километар. Осим асфалтирања коловоза у њој се ради и кишна и фекална канализациона мрежа, тротоари и све оно што је саставни део једне модерне саобраћајнице. Ту су и започети радови на регионалној саобраћајници која води ка Убу и ауто путу Милош Велики. Све је ово само мали део свега онога што се свакодневно ради у готово свакој месној заједници када је о путној инфраструктури реч.
У претходним мандатима често сте потенцирали на важности уређења и регулације водотокова? Да ли ће ова област и у наредном периоду бити један од приоритета?
-Један од важних послова јесте регулација тока Тамнаве. Заиста је неопходно да се ово питање реши у мери у којој је то могуће и најбоље. Намера нам је да то решимо у централном делу Коцељеве и да се реши Расница како би се избегао бочни поплавни талас Коцељеве. Тек тада можемо да кажемо да смо мирни одређени временски период. Када се то уради мора се размишљати и радити на одржавању и то захтева одређени новац, како би оно што је урађено било функционално. Готово сваке године имамо проблеме са поплавама на скоро целом подручју општине. Ми заиста доста радимо на заштити од поплава, колико год је то могуће у сарадњи са “Србија водама”. Завршили смо две значајне ствари започете у прошлој години а то је решење речног корита у самој Каменици где смо имали велике проблеме. Такође смо у овом селу решили потез који је до сада био нерешен, а то је деснообални део гледајући узводно Тамнаву од моста у Каменици до ушћа Козарице у ову реку. И у Коцељеви је рађено. Тамнава је уређена, одрађено је чишћење и проширивање протицајног профила тамо где то никада раније није рађено, низводно од био електране у Свилеуви где ова река буквално није имала своје корито него је сама правила свој пут. На овај начин смо обезбедили бржу евакуацију воде из Коцељеве. Једино стално надзирање, праћење и одржавање свих критичних тачака на Тамнави и њеним притокама може нам обезбедити једну дозу сигурности. Недавно је председник скупштине општине Коцељева изнео забрињавајућу чињеницу да су залихе воде за пиће у бунарима на изворишту са којег се снабдевају потрошачи у овом крају веома ниске.
Шта планирате да учините по том питању?
-Већ годинама уназад немамо обилнијих снегова који би повећали капацитете воде у бунарима. Тачно је да је њихова издашност у великој мери смањена. Ми стално тражимо нове количине, радимо на новим бушотинама. То ћемо чинити и у наредном периоду како би смањили притисак на постојећи водосистем. Сада нам из сеоских средина долазе мештани са кацама, цистернама за воду и снабдевају се у Коцељеви што раније није био случај. Колика је потрошња корисника у самој Коцељеви, исте количине користе и мештани из околних села који долазе по воду. Радимо део по део, јер није реално очекивати да све може да се уради одједном. Требало би да се у експлоатацију пусти бунар у Градојевићу. То је бушотина која је одавно урађена и имали смо прилично велике муке, али смо успели да завршимо. Урађена је анализа која је показала да је вода исправна. Слична ствар планирана је и за Доње Црниљево. По истом принципу ћемо радити и у Доњем крају у Коцељеви. На свим локацијама најпре слушамо струку која је позвана да каже да ли има или не воде, па се тек онда ради истражна бушотина...Ових дана чекамо подробнију анализу што се тиче бушотине у Свилеуви. Идемо на ревитализацију бунара, оног који нам је био један од највећих, да видимо шта ће се ту догодити јер је крајњи резултат у том смислу увек неизвестан. Са друге стране, цена воде није повећана већ деценију. У наредном периоду она ће ипак морати да се коригује. Општина смо која у окружењу има најјефтинију воду. То доводи до нерационалне потрошње.
Морамо сви крајње рационално да се односимо према води, да поштујемо количину воде коју имамо. Решење наших проблема је свакако напајање са изворишта “Стубо-Ровни”, али док се то не догоди, морамо да нађемо сами решење и да будемо сви заједно одговорни, рационално да се понашамо према ономе што имамо.
-Надамо се да ћемо се у привредном смислу и даље развијати јер имамо нових заинтересованих инвеститора који су нас контактирали и разговарали са нама. Наравно да чинимо све што је до нас да привучемо инвеститоре али оне који ће нам задржати квалификовану, високо образовану и младу радну снагу. Наш циљ је да младима дамо шансу да остану у свом крају, да се овде остваре у професионалном смислу, да оснују породице и наставе да живе у Коцељеви...Трудићемо се да радимо још више у времену пред нама, да радимо преданије и да привучемо што више добрих ствари које ће позитивно утицати на напредак, развој и перпективу овог краја. Морамо се мењати сви из корена, да радимо на себи, мењамо начин и понашања и размишљања, да и позиција и опозиција раде у интересу ове општине. То је кључ успеха и опстанка овог краја.
Осим пословних могућности младима су важни културни и спортски садржаји. Ове сфере у последње време нису за похвалу. Шта је потребно учинити како би се то променило?
-Од прошле године покушавамо да анимирамо људе, да ангажујемо оне који су спремни да раде у овим областима како би се ствари покренуле и постале одрживе. Ипак је у овој причи општина ослонац. Имамо инфраструктуру за бављење спортом. Радићемо и на побољшању услова за развој културе. То ће нам сигурно бити у фокусу. Себи сам дао у задатак да заједно са сарадницима вратимо само оно што смо некада имали и то ће за почетак бити сасвим довољно.
Како би волели да изгледа Коцељева након одређене временске дистанце?
-Заштићена од поплава, са привредом која задржава већи број младих свих профила, да немамо дефицит висококвалификованих људи, да у њој живе млади који ће својим образовањем и знањем успети да оплемене ову средину, да утичу на њен просперитет и будућност. И наравно, да омогућимо свим нашим грађанима бољи животни стандард. Да оставимо за будуће генерације добру подлогу за даљи развој. Да будемо још одговорнији, пожртвованији и преданији и да разумемо једни друге.
В. Бошковић
Најновији број
25. април 2024.
