Посебно указујем на значај ђубрења у производњи пшенице. Оно се подешава према расту и развоју усева, односно моментима када се формирају компоненте приноса. То је време формирања склопа, дужине и броја класића у класу, цветова и наливања зрна.
Нестручно и неправилно изведено ђубрење може имати супротне ефекте од оних које желимо, односно нанети штету и смањити приносе.
Специфично је ђубрење азотним ђубривима, фосфор и калијум се најчешће даје у јесен, док се већа количина азота уноси у пролеће. Обично се даје 120-160 кг чистог азота по хектару. Од 20-30 кг се уноси у јесен када је корисно употребити и уреу која делује у другом делу вегетације. Пошто се дубље заоре, азот из урее се користи касније, пошто се развија коренов систем и дође у дубље слојеве.
Прва прихрана се врши по истеку зиме и намењена је да потпомогне пролећном бокорењу када се коначно формира склоп. Клас се такође, формира у рано пролеће, односно његова дужина и број класова. У случају да се не употреби довољно азота , а неће се искористити родност сорте и добити висок принос. Унесе ли се више овог елемента, може се изазвати прејако бокорење и касније полегање, што ће опет смањти приносе. Због тога је најбоље количину азота у првој прихрани одредити на основу стања усева: ако је добро презимило, потребно је мање азота него кад је склоп повређен. Временске прилике, такође, утичу на употребу азота: топло време и довољно влаге у земљишту утичу на ослобађање азота из земљишта које биљка може искористити па се додају мање количине азотних ђубрива.
Поједине биљне врсте у предусеву остављају земљиште богато хранивима ( кромпир, ђубрење стајњаком, легуминозе ) и мања је потреба за обилним ђубрењем у првој прихрани. Ако су предусеви били кукуруз и пшеница, онда се мора рачунати на употребу већих количина азота. Друга прихрана се изводи пред влатање- пре него што се издужи доњи интернодији.
Фото: Pixabay
Зато је важно да се изведе на време? У самом почетку влатања формирају се цветови у класу пшенице на шта азот веома повољно делује. Ако се прихрана изведе касно, у средини влатања, цветови су већ формирани и не може се утицати на њихов број. Довољно је додати 30-40 кг чистог азота и да се постигне жељени ефекат.. најбоље резултате даје КАН а може се давати и НПК ђубрива са већим садржајем азота.
Уколико се укаже потреба може се извести и трећа прихрана, у периоду класања или цветања. Та прихрана је несигурна јер се изводи у сушном периоду па се не могу отопити ђубрива да биљка може искористити хранива. Треба нагласити да биљка, у ово време, користи азот из урее која је унесена у јесен што повољно утиче на наливање зрна и приносе. Тачну количину хранива за прихрану најбоље је одредити хемијском анализом, узорком Н-мин методом.
За просечан принос, на њиви просечне плодности, не би требао ићи са мање од 100 кг чистог азота/ха. Произвођачи који рачунају на веће приносе и на плодним земљиштима морају осигурати око 150кг Н/ха. Већа количина ових хранива неће штетно деловати и искористиће их наредна биљна врста.
Једино ако НПК ђубрива није било довољно, ( фосфор и калијум ) могу се унети у првој прихрани, што се дају раније то је већа могућност да ће их биљке боље искористити.
Стајско ђубре је подесније за окопавине,( кромпир, кукуруз ) него за пшеницу. Ако се, ипак употребљава у јесен, пред сетву пшенице, мора се употребити зрелији стајњак. Ово због тога што свежи стајњак веже за себе део Н из минералних ђубрива намјењен пшеници. Он се касније ослобађа, али се штетне последице не могу избећи, стајњак је иначе једнострано ђубриво из којег се, углавном може рачунати на азот што се код одређивања количине минералних ђубрива, мора имати у виду. Претерано ђубрење доводи до јаког бокорења, прегустог склопа и лаганог полегања усева.
Фото: Pixabay
