„Црнобарке“ понос своје заједнице

Дуг је низ манифестација у општини Богатић и окружењу на којима су учествовале и искористиле прилику да покажу све што су вредне руке створиле. Пркосећи годинама, потврђују да су рад и креативност спас од монотоне свакодневнице и рецепт за трајање. Осим што се каже да је жена стуб куће, у њиховом случају, она је и стуб заједнице, јер су многим активностима томе допринеле.

Захваљујући њима, добар глас о Црној Бари далеко се чује. Од 2017, Удружење жена „Црнобарке“, у просторијама које им је уступила Месна заједница, окупља становнице мачванског села до тада познатог по бројним организацијама, али не и оваквој.

Фото: Глас Подриња

Дружење које рађа пријатељства
-Има нас дванаест до петнаест чланица. Првобитно смо се окупиле да се дружимо, да изађемо из кућа, али смо онда одлучиле да време које проводимо заједно квалитетно искористимо. Имамо много активности, радимо вез, златовeз, пустовање вуне, спрeмамо зимницу, слатки и слани програм. Сада имамо и разбој и заиста нам је много лепо било шта да радимо. Једино што нема младих да нам се прикључе- истиче Верица Николић.

Најстарија чланица је рођена крајем четрдесетих, а најмлађа крајем шездесетих година.
-За дивно чудо, Црна Бара је од свих ових мачванских села још и некако живнула последњих година. Не можемо да се пожалимо, има младих људи који стварно ту живе и раде, али се још увек младе жене ретко одлучују да нам се придруже. Некад су времена била другачија и овакве активности су више зближавале жене у сеоским срединама, али верујем да ће се и то у скоријој будућности променити- сматра.

Дух заједништва је најважнији, а кад се он негује, онда човек нигде и никад није усамљен, ни у добру, ни у злу.

-Значи кад жена изађе из куће, проведе неко време напољу, има неку обавезу. На пример, ја сам отишла у пензију, али сада кад ми имамо састанак, спремам се да изађем из куће као да имам прави пословни састанак. То наше дружење, кад помогнемо једна другој, славимо заједничке рођендане, славу, Свету Петку, па спремамо ручак, правимо листиће, право је уживање из којег увек нешто лепо настане, а што увек радо са свима делимо. Нама је битно да се ту окупимо и допуњујемо, а онда рад и не осећамо као неко оптерећење. Ја радим јелеке, нека друга жена чарапе, трећа везе хаљине... Кад је време зимнице, све смо ту и тад смо најактивније. Једино смо регистровано удружење жена у Мачви, тако да имамо подршку Општине и Туристичке организације, учествујемо на свим сајмовима, између осталог на сајму хране и сајму туризма у Београду- наводи Верица.

Награде и друштвена одговорност
Укусе њихових производа многи су пробали, а стручни жири награђивао их је високим оценама.

-Поносне смо на то што постојимо и стварно нам је лепо док радимо, а још лепше је кад за то стигну признања са стране. Добијале смо много награда, на првом месту за ајвар, колаче, зимницу. Идемо на сајмове петнаестак удружења из Срема и они долазе код нас. За „Хајдучко вече“ их окупимо и они буду наши гости. Наша председница била је успешна на такмичењу у кошењу жита- прича она.

Фото: Глас Подриња

Састају се обично једном у десет дана, некад и чешће, у зависности од потребе и распореда активности.
-Опште удружење предузетника Богатић нам је купило шпорет. Радиле смо пројекат са Министарством за рад и социјалну политику и Центром за социјални рад „Жене жртве насиља у породици“. Жене које су желеле да се експонирају ми смо укључиле и доводиле их на наше радионице, тако да само изађу, да се оснаже, превазиђу то што их је снашло. Тај пројекат смо лепо урадиле и добиле средства за куповину амбалаже, јер припремамо и сокове. Биле смо на њихов позив и испред штанда Министарства- објашњава Николићева.

Осим овог пројекта, бригу о другима показују на сваком кораку и укључују се у све хуманитарне акције у селу. Позивају младе да им се у томе прикључе, јер се од млађих година стварају и чвршће везе и пријатељства, а то је у данашње време, поред рада и привређивања, и више него неопходно.

Фото: Глас Подриња

Када је дружење лепо и продуктивно, онда је и епилог тог дружења такав да од њега користи има цела заједница. Зато су Црнобарке и постале једна од првих асоцијација на своје место, чије име у називу свог удружења са поносом носе.