Љубав на први лет

Тог јутра Илија се пробудио са благим осећајем нелагоде. Знао је колико и најмања ситница може да утиче на исход. Припремали су се, вежбали данима, месецима, он годинама, али... Никада се на зна шта носи дан. Временска прогноза је била повољна, али нема гаранције. За трен ока време се промени, и ето ветра, кише. Трудио се да не мисли о негативним стварима. У дворишту је све било спремно за госте. Пиће, послужење. И његов будући шампион је био спреман. На тренутак се вратио у прошлост. Филм сећања полако се одмотавао. У мислима му је била фотографија са којом је све почело. Дечак на очевим раменима посматра голубове. Колико је тада имао? Можда три године. Полако је почео да се присећа детаља и приче коју би можда једном, неком испричао. А онда би започела баш овако:

Фото: "Глас Подриња"

-Мислим да та љубав датира од када знам за себе. Верујем да она може да се пренесе са генерације на генерацију. Појкони отац је имао голубове, ујак неко време, као и један дека из фамилије. Мислим да се све то некако спојило у мени. Логичног објашњења нема. Једноставно заволиш птице. Прве голубове сам добио са седам година. Тада сам тек кренуо у основну школу. Близу моје школе (Натине) живео је један стари, искусни голубар, Жарко Бошковић – присећао се Илија тренутака када је сваког дана на путу до школе посматрао голубарник све до тренутка када није скупио храброст да уђе у двориште искусног голубара и представи се.

-Лет голубова се организује тако да свако јато мора да броји најмање осам голубова. Временски услови морају да буду повољни и да се сваки такмичар такмичи из свог дворишта, односно место такмичења је двориште самог одгајивача где долазе судије које прате лет. Голубови морају да лете групно, кружно, дуго и високо, то су основна четири критеријума. Такмичење је конципирано тако да када се пријави такмичар потребно је да удружење пошаље два члана комисије другом такмичару, а он такође, обезбеђује два члана комисије. На тај начин се обезбеђују и распоређују они који ће судити.

То био ветар у леђа и почетак пријатељства које траје, али и страсти према голубарењу. Разговори, савети били су део свакодневице.

-Добре савете добијао сам од Жарка као искуснијег, као и Владимира Вујковића, званичног рекордера у Србији и власника златне алке). Све до одласка на факултет. Мада ни тада нисам могао без голубова, али поставио сам друге ствари као приоритет. Повратак у Шабац значио је и повратак такмичењима. А са њима долази радост, као и неизвесност. Рано устајање. Не знам због чега бих устао у четири ујутру. Да, у четири – каже Илија, некад стартују у шест, чак и пет.

Фото: "Глас Подриња"

-Да неко каже да сутра мораш бити у пет ујутру негде, добро бих размислио. Можда ме и та трема, адреналин разбуди. Увек размишљам о исходу. Потребно је избалансирати дисциплину и попустљивост. Тешко је одржати баланс. Не само када је голубарење у питању. То се може применити на све у животу.
Када достигнете равнотежу, успех не изостаје. Душан Ковачевић је у једној реченици описао голубарство „Голубарство није љубав, то је болест.“ Наравно, знамо шта је хтео да каже и заиста је тако, то вас обузме потпуно. Као када сам бициклом јурио до куће само да бих обишао голубове, или када сам их скривао у студентском стану, куповао на пијаци, шверцовао у аутобусу на путу за Шабац – размишља Илија о својим будућим шампионима.

Голубаре спаја љубав према птицама, у свему осталом се разликују. Када се окупимо, све остало је
неважно. Да ли је неко доктор, директор, правник, или продавац

Да ли ће одабир родитеља бити прави избор, питао се?
-Генетика је веома комплексна ствар и никада се не зна. Покушавам да предвидим какав ће бити, али то је тешко постићи. Некада типујем на одређене, али се трудим да немам љубимце. Сви су ми драги, али они који су добри имају посебан статус. Тим од осам је екипа која ће се такмичити. Њих пет да буду добитна комбинација.

У 2023. години Илија је био други на годишњој рејтинг листи Националног савеза одгајвича голубова српских високолетача Србије и други на Међуокружном свезу Србије.
-СРБ-624 „Златни чивијаши Шабац“ је најбоље и најуспешније удружење Националног савеза Србије у Србији за 2023. годину. Прваци смо Србије, Балкана, Победници купа шампиона, екипни победници Купа шампиона. Имамо веома запажене резултате. Поред такмичара важни су и други чланови удружења који подједнако воле голубове. Без њих не бисмо моги да се такмичимо, јер они суде. Шабац је уз Београд један од водећих градова када су у питању прваци, резултати.

Јуниори се први пут такмиче већ у првој години живота. Радом, вежбањем могу да постану „машине“, али са осећањима.

-Тренинг је посебна прича. Неопходно је да будеш присутан од почетка до краја, да испратиш полетање, слетање. На тренингу се стварају победе, а на утакмици и такмичењу се практично узима медаља. Колико су спремни на тренингу, толико су и када је надметање. Тренажни процес је неопходан како би голубови били у том ритму. Као и професионални спортисти. Исхрана, тренинг и још стотину ствари које су неопходне. Тада постају „машине“. Траже време, посвећеност. То су птице, нису машине, и није могуће испрограмирати их. А осећају све. Моја расположења, трему.

Такмичим се сам са собом и желим да будем све бољи. Никада не можемо предвидети исход такмичења. То и јесте драж свега

Фото: "Глас Подриња"

-Нажалост у модерном добу у ком владају савремене технологије мало младих негује хобије, посебно голубарство. Можемо на прсте једне руке да набројимо младих и деце. Најчешће су то деца голубара. Тај негативан тренд наставља да расте. Већина голубара има 60+ година. Мислим да за неких 20, 30 година биће питање опстанка голубара.

Такмичење није само надметање са другима. Оно је тест знања, воље, снаге и припреме тима. Летача и тренера.

-Такмичим се сам са собом и желим да будем све бољи. Никада не можемо предвидети исход такмичења. То и јесте драж свега. Можда неко ко има скромне услове оствари врхунске резултате. То је та емоција и рад. Голубаре спаја љубав према птицама, у свему осталом се разликују. Када се окупимо, све остало је неважно. Да ли је неко доктор, директор, правник, или продавац. Главна тема су голубови. Новац није пресудан. Срећан сам када одржим континуитет и тренажни процес и они буду добри на дуже стазе. То се постиже поменутом равнотежом. А подршка породице је важна, и да деле радост са вама.

Фото: "Глас Подриња"

Тако је било и те недеље. Трема и неизвесност, али и радост. Полако су пристизали пријатељи, родбина, судије и све је било спремно за старт. Илија Ковановић, удахнуо је дубоко, вратио се у садшњост. Причу ће испричати једном, када постане jедан од најбољих одгајивача у Србији.

Његова сторија наћи ће се на страницама неких новина, баш као што је некада, као дечак маштао да прича о њему буде објављена у ЗОВ-у.