Ljubav na prvi let

Tog jutra Ilija se probudio sa blagim osećajem nelagode. Znao je koliko i najmanja sitnica može da utiče na ishod. Pripremali su se, vežbali danima, mesecima, on godinama, ali... Nikada se na zna šta nosi dan. Vremenska prognoza je bila povoljna, ali nema garancije. Za tren oka vreme se promeni, i eto vetra, kiše. Trudio se da ne misli o negativnim stvarima. U dvorištu je sve bilo spremno za goste. Piće, posluženje. I njegov budući šampion je bio spreman. Na trenutak se vratio u prošlost. Film sećanja polako se odmotavao. U mislima mu je bila fotografija sa kojom je sve počelo. Dečak na očevim ramenima posmatra golubove. Koliko je tada imao? Možda tri godine. Polako je počeo da se priseća detalja i priče koju bi možda jednom, nekom ispričao. A onda bi započela baš ovako:

Foto: "Glas Podrinja"

-Mislim da ta ljubav datira od kada znam za sebe. Verujem da ona može da se prenese sa generacije na generaciju. Pojkoni otac je imao golubove, ujak neko vreme, kao i jedan deka iz familije. Mislim da se sve to nekako spojilo u meni. Logičnog objašnjenja nema. Jednostavno zavoliš ptice. Prve golubove sam dobio sa sedam godina. Tada sam tek krenuo u osnovnu školu. Blizu moje škole (Natine) živeo je jedan stari, iskusni golubar, Žarko Bošković – prisećao se Ilija trenutaka kada je svakog dana na putu do škole posmatrao golubarnik sve do trenutka kada nije skupio hrabrost da uđe u dvorište iskusnog golubara i predstavi se.

-Let golubova se organizuje tako da svako jato mora da broji najmanje osam golubova. Vremenski uslovi moraju da budu povoljni i da se svaki takmičar takmiči iz svog dvorišta, odnosno mesto takmičenja je dvorište samog odgajivača gde dolaze sudije koje prate let. Golubovi moraju da lete grupno, kružno, dugo i visoko, to su osnovna četiri kriterijuma. Takmičenje je koncipirano tako da kada se prijavi takmičar potrebno je da udruženje pošalje dva člana komisije drugom takmičaru, a on takođe, obezbeđuje dva člana komisije. Na taj način se obezbeđuju i raspoređuju oni koji će suditi.

To bio vetar u leđa i početak prijateljstva koje traje, ali i strasti prema golubarenju. Razgovori, saveti bili su deo svakodnevice.

-Dobre savete dobijao sam od Žarka kao iskusnijeg, kao i Vladimira Vujkovića, zvaničnog rekordera u Srbiji i vlasnika zlatne alke). Sve do odlaska na fakultet. Mada ni tada nisam mogao bez golubova, ali postavio sam druge stvari kao prioritet. Povratak u Šabac značio je i povratak takmičenjima. A sa njima dolazi radost, kao i neizvesnost. Rano ustajanje. Ne znam zbog čega bih ustao u četiri ujutru. Da, u četiri – kaže Ilija, nekad startuju u šest, čak i pet.

Foto: "Glas Podrinja"

-Da neko kaže da sutra moraš biti u pet ujutru negde, dobro bih razmislio. Možda me i ta trema, adrenalin razbudi. Uvek razmišljam o ishodu. Potrebno je izbalansirati disciplinu i popustljivost. Teško je održati balans. Ne samo kada je golubarenje u pitanju. To se može primeniti na sve u životu.
Kada dostignete ravnotežu, uspeh ne izostaje. Dušan Kovačević je u jednoj rečenici opisao golubarstvo „Golubarstvo nije ljubav, to je bolest.“ Naravno, znamo šta je hteo da kaže i zaista je tako, to vas obuzme potpuno. Kao kada sam biciklom jurio do kuće samo da bih obišao golubove, ili kada sam ih skrivao u studentskom stanu, kupovao na pijaci, švercovao u autobusu na putu za Šabac – razmišlja Ilija o svojim budućim šampionima.

Golubare spaja ljubav prema pticama, u svemu ostalom se razlikuju. Kada se okupimo, sve ostalo je
nevažno. Da li je neko doktor, direktor, pravnik, ili prodavac

Da li će odabir roditelja biti pravi izbor, pitao se?
-Genetika je veoma kompleksna stvar i nikada se ne zna. Pokušavam da predvidim kakav će biti, ali to je teško postići. Nekada tipujem na određene, ali se trudim da nemam ljubimce. Svi su mi dragi, ali oni koji su dobri imaju poseban status. Tim od osam je ekipa koja će se takmičiti. Njih pet da budu dobitna kombinacija.

U 2023. godini Ilija je bio drugi na godišnjoj rejting listi Nacionalnog saveza odgajviča golubova srpskih visokoletača Srbije i drugi na Međuokružnom svezu Srbije.
-SRB-624 „Zlatni čivijaši Šabac“ je najbolje i najuspešnije udruženje Nacionalnog saveza Srbije u Srbiji za 2023. godinu. Prvaci smo Srbije, Balkana, Pobednici kupa šampiona, ekipni pobednici Kupa šampiona. Imamo veoma zapažene rezultate. Pored takmičara važni su i drugi članovi udruženja koji podjednako vole golubove. Bez njih ne bismo mogi da se takmičimo, jer oni sude. Šabac je uz Beograd jedan od vodećih gradova kada su u pitanju prvaci, rezultati.

Juniori se prvi put takmiče već u prvoj godini života. Radom, vežbanjem mogu da postanu „mašine“, ali sa osećanjima.

-Trening je posebna priča. Neophodno je da budeš prisutan od početka do kraja, da ispratiš poletanje, sletanje. Na treningu se stvaraju pobede, a na utakmici i takmičenju se praktično uzima medalja. Koliko su spremni na treningu, toliko su i kada je nadmetanje. Trenažni proces je neophodan kako bi golubovi bili u tom ritmu. Kao i profesionalni sportisti. Ishrana, trening i još stotinu stvari koje su neophodne. Tada postaju „mašine“. Traže vreme, posvećenost. To su ptice, nisu mašine, i nije moguće isprogramirati ih. A osećaju sve. Moja raspoloženja, tremu.

Takmičim se sam sa sobom i želim da budem sve bolji. Nikada ne možemo predvideti ishod takmičenja. To i jeste draž svega

Foto: "Glas Podrinja"

-Nažalost u modernom dobu u kom vladaju savremene tehnologije malo mladih neguje hobije, posebno golubarstvo. Možemo na prste jedne ruke da nabrojimo mladih i dece. Najčešće su to deca golubara. Taj negativan trend nastavlja da raste. Većina golubara ima 60+ godina. Mislim da za nekih 20, 30 godina biće pitanje opstanka golubara.

Takmičenje nije samo nadmetanje sa drugima. Ono je test znanja, volje, snage i pripreme tima. Letača i trenera.

-Takmičim se sam sa sobom i želim da budem sve bolji. Nikada ne možemo predvideti ishod takmičenja. To i jeste draž svega. Možda neko ko ima skromne uslove ostvari vrhunske rezultate. To je ta emocija i rad. Golubare spaja ljubav prema pticama, u svemu ostalom se razlikuju. Kada se okupimo, sve ostalo je nevažno. Da li je neko doktor, direktor, pravnik, ili prodavac. Glavna tema su golubovi. Novac nije presudan. Srećan sam kada održim kontinuitet i trenažni proces i oni budu dobri na duže staze. To se postiže pomenutom ravnotežom. A podrška porodice je važna, i da dele radost sa vama.

Foto: "Glas Podrinja"

Tako je bilo i te nedelje. Trema i neizvesnost, ali i radost. Polako su pristizali prijatelji, rodbina, sudije i sve je bilo spremno za start. Ilija Kovanović, udahnuo je duboko, vratio se u sadšnjost. Priču će ispričati jednom, kada postane jedan od najboljih odgajivača u Srbiji.

Njegova storija naći će se na stranicama nekih novina, baš kao što je nekada, kao dečak maštao da priča o njemu bude objavljena u ZOV-u.