Инфо

Берза

  • aero 1.687 ▲ 0,24%
  • alfa 33.600 ⚫ -0,00%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • epen 14.000 ▲ 4,46%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 148 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.900 ▲ 0,80%
  • mtlc 2.037 ▲ 1,85%
  • niis 688 ▲ 1,18%
  • rmks 1.570 ▲ 4,53%
  • rso1491 141,90 ▲ 0,54%
  • rvst 1.950 ⚫ 0,00%
  • sjpt 140 ▲ 3,70%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(9. новембар 2017.)
Економски барометар

Строго чувана тајна

Још од Титових времена, Железара Смедерево је била предмет многих контроверзи. Откуда у Смедереву, кад осим пловног Дунава и радника, друго ништа нема. Ни сировине, ни великих домаћих прерађивача и купаца. Било је периода, кад су се у Железари гајили шампињони, као “допунски” профитни центар. Сви се слажу да је једино “златно доба” Железаре било у време Ју Ес Стила. Све док Амери, због краха цена црне металургије, услед СЕКЕ (Светске економске кризе), нису цео бизнис продали држави Србији за “један долар”. И пре и после тога су се правиле челичне траке, али и губици. Зато је почетком јула 2012. године обустављена производња иако је Железара имала 120 милиона евра обрног капитала, али не у новцу за набавку сировина, него у полупроизводима, финалним производима и потраживањима од купаца. Узалуд је менаџмент фабрике убеђивао владу премијера Дачића и ППВ-а Вучића, да је најгоре кад фабрика не ради јер троши 10 милиона долара месечно а ништа не зарађује, па ће за неколико месеци распродати све залихе и остати без ичега. Тек је после 9 мсеци, у мају 2013. године, покренута висока пећ. Због дуге паузе и губитка великог дела тржишта продаје и набавке, Железара је опет правила 10 милиона долара месечног губитка. Па је на први поглед изгледало, да “радио не радио” губитак је исти. Кад се „суптилније“ сагледа, ипак је много боље да ради, јер се ангажују многобројни пословни партнери. Тако је Железара некако преживљавала, док је истовремено три пута неуспешно покушавана продаја. Кад је изгледало да је Есмарк најзад прави купац, изненада је “пукло”. Несуђени купци су од “одличне прилике” изненада постали “компанија нон грата”. Када је АВ 27. фебруара 2014.године, формирао нову владу, одмах је за стање у Железари оптужио “бивше”. Наравно, мислио је на “жуте”, иако су једини прави “бивши” била његова (Дачићева) влада, која је трајала годину и девет месеци, од чега је 9 месеци Висока пећ била угашена. Као што рекосмо, затекли су Железару са 120 милиона евра обртног капитала (у разним облицима) из кога су у периоду од девет месеци од престанка производње (јул 2012) измирене све обавезе према добављачима, јавним предузећима и запосленима. Остале су неизмирене обавезе према Фонду за развој и Трезору (оне су 2016, у поступку продаје имовине Железаре Смедерево Хестеел-у 2016, отписане). Дакле, влада из априла 2014, као ни она из јула 2012.године, није затекла Железару у нимало лошијем стању него што ју је предала Хестилу. Чак обрнуто.
После “протеривања” Есмарка, на велика врата је најављен професионални менаџмент. Расписан је тендер, а посао је добио несуђени ортак Есмарка, који је наводно био највише заслужан што су Американци отерани. Премијер је славодобитно обећао да нема више губитака, државних субвенција, кредита Фонда за развој. Биће за све, а остаће нешто и држави. Шта се радило у овом периоду, “сви све знају и нико ништа не зна”. Једногодишња етапа “професионалног менаџмента”, остаде “строго чувана тајна”. Иако су премијер и други великодостојници, после раскида уговора, претили истрагама и тужбама. Држави остали велики дугови и губици, који су се, вероватно, претворуили у профите „професионаца“. Доказали да знају посао. Фирма којој је додељено “професионално управљање” куповала сировине од својих фирми (читај – од саме себе), и продавала готове производе својим фирмама (самој себи). Узме и на “улазу” и на “излазу”. Добро упућени тврде да је то вероватно најгоре пословање у историји Железаре, када су остварени највећи губици. Далеко већи од губитака који су настајали од фебруара 2012. до марта 2015. године, када је Железару водио српски менаџмент, формиран и обучен у “златном добу” Ју Ес Стила.
Зашто се онда све брзо заборавило, иако су “страдали” буџет и грађани Србије. Како и зашто се није анализирало, обзиром на губитке који су остварени од марта 2015. до јула 2016. године, од око 150 милиона долара, шта је у пословању „професионалног менаџмента“ било професионално, а шта вишеструки сукоб интереса. Највише брине што се премијер (председник) није никако “огласио”. Ако се већ “ничега и никога не боји”, што не нареди да се направи анализа и одмах закаже ванредну конференцију за штампу. Још то може, није застарело. Ако то не уради у догледно време, испада да се ипак “некога боји”, или, не дај Боже, некога штити. Бумо видели.
Драган Вујадиновић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa