SETVA U ŠABAČKOM KRAJU
OLOVKA OBESHRABRUJE
Tradicionalna želja da njiva ne ostane u “parlogu”, motiviše Mačvane da seju i mimo ekonomskog interesa. Kvalitetna setva, bogatija žetva. Kukuruz prednjači u setvenoj strukturi
Sunčano i toplije vreme, ovih dana omogućilo je da ratari uđu u svoje njive i započnu jedan od najvažnijih prolećnih poslova, a to je setva. U atarima Šapca, Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve, ovaj posao treba obaviti na preko 80.000 hektara. Najveće površine zauzeće kukuruz, kao i ranijih godina. Većina s žaljenjem konstatuje da su po ko zna koji put u najvećoj meri prepušteni sami sebi i kako se ko snađe da obavi ovaj značajan posao. Svesni su da bez kvalitetne setve, neće biti bogate žetve, ali većini je “guber” mera visine ulaganja.
Jedinstveni su u oceni da je dosta toga poskupelo u odnosu na prošlu godinu.
- Teško je gazdovati u siromašnoj kući, a velika obećanja izostaju. S druge strane život ne može da čeka. Optimalni rokovi za setvu su u toku i tu prostora za odugovlačenje nema, kaže Živorad Martinović, dugogodišnji iskusni poljoprivredni proizvođač iz Bogatića.
Stručnjaci se slažu u oceni da će i ovogodišnja setva u šabačkom kraju biti reducirana. To se u najvećoj meri odnosi na upotrebu propisane količine veštačkog đubriva. U tom smislu kontrola plodnosti tla, čime se stručno utvrđuju nedostajuće količine mineralnih materija u oranicama je od izuzetnog značaja. Takvu analizu besplatno vrši, za sva registrovana gazdinstva na prostoru svog delovanja, Stručna savetodavna služba Podrinje u Šapcu.
- Svejedno, ulaganja su ogromna. Ovako oslabljena poljoprivreda to ne može da podnese i svakim danom sve više nazadujemo. Veliki potencijali, pre svega u plodnom zemljištu su samo “politička poštapalica” ili bolje rečeno “mrtvo slovo na papiru”, konstatuje Dragan Drmanović iz Bogatića, koji će kao i većina njegovih zemljaka uz redukovanu obradu zemljišta, ovog proleća zasejati nekoliko hektara kukuruza koji i dalje ostaje u izboru setvene strukture Mačvana, broj jedan. Ni on, a ni mnogi drugi neće uzimati olovku u ruku, da bi proverio ekonomičnost ulaganja.
- Olovka obeshrabruje. Tradicionalno uporni, vredni domaćini će kako tako zasejati njive. I njihovi stari su setvu smatrali važnim zadatkom. Ne mogu reći da se ni mi ne trudimo da bude što bolje, ali tekuće okolnosti nas sprečavaju da uložimo više ili koliko je potrebno. Opet je na snazi parola snađi se. Nažalost, nedostatak sredstava je limitirajući faktor, dodaje Drmanović.
Jedinstveni su u oceni da je dosta toga poskupelo u odnosu na prošlu godinu.
- Teško je gazdovati u siromašnoj kući, a velika obećanja izostaju. S druge strane život ne može da čeka. Optimalni rokovi za setvu su u toku i tu prostora za odugovlačenje nema, kaže Živorad Martinović, dugogodišnji iskusni poljoprivredni proizvođač iz Bogatića.
Stručnjaci se slažu u oceni da će i ovogodišnja setva u šabačkom kraju biti reducirana. To se u najvećoj meri odnosi na upotrebu propisane količine veštačkog đubriva. U tom smislu kontrola plodnosti tla, čime se stručno utvrđuju nedostajuće količine mineralnih materija u oranicama je od izuzetnog značaja. Takvu analizu besplatno vrši, za sva registrovana gazdinstva na prostoru svog delovanja, Stručna savetodavna služba Podrinje u Šapcu.
- Svejedno, ulaganja su ogromna. Ovako oslabljena poljoprivreda to ne može da podnese i svakim danom sve više nazadujemo. Veliki potencijali, pre svega u plodnom zemljištu su samo “politička poštapalica” ili bolje rečeno “mrtvo slovo na papiru”, konstatuje Dragan Drmanović iz Bogatića, koji će kao i većina njegovih zemljaka uz redukovanu obradu zemljišta, ovog proleća zasejati nekoliko hektara kukuruza koji i dalje ostaje u izboru setvene strukture Mačvana, broj jedan. Ni on, a ni mnogi drugi neće uzimati olovku u ruku, da bi proverio ekonomičnost ulaganja.
- Olovka obeshrabruje. Tradicionalno uporni, vredni domaćini će kako tako zasejati njive. I njihovi stari su setvu smatrali važnim zadatkom. Ne mogu reći da se ni mi ne trudimo da bude što bolje, ali tekuće okolnosti nas sprečavaju da uložimo više ili koliko je potrebno. Opet je na snazi parola snađi se. Nažalost, nedostatak sredstava je limitirajući faktor, dodaje Drmanović.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
