Tehničar hortikulture: onaj koji stvara lepotu

Ponekad nam se čini da o nekom popularnom zanimanju znamo sve. U smislu šta ono znači, iziskuje u profesionalnom smislu, daje. Ta, grubo rečeno zabluda, nam je posebno bliska u mladosti, a onda se desi nešto što nas zauvek demantuje i iz pozadine postane naš prvi i najozbiljniji izbor.
Sličan je slučaj bio sa Anom Petrović, učenicom četvrtog razreda Srednje poljoprivredne škole, smera tehničar hortikulture. Ana nije htela ovu školu. Smer su joj preporučili samo da “pregura” vreme dok se ne prebaci u željenu Ekonomsku. Međutim, desilo se malo čudo. Ono što je malo poznavala vremenom je potpuno opčinilo, i danas planira da nastavi školovanje na Šumarskom fakultetu u Beogradu na Odseku za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu.
-Ostala sam za drugi krug upisa i odlučila se za ovaj smer po preporuci starijih. Plan je bio da se čim “upadnem” premestim u Ekonomsku, ali kako su dani prolazili ova škola mi se sve više sviđala. Prvo škola kao škola, njen izgled, atmosfera, društvo... Sve mi je postalo drago i odlučila sam se da ostanem.
Naša praksa obuhvata svašta: okopavamo, zalivamo, sejemo, obrezujemo... Meni je najzanimljivije aranžiranje i rad sa razrednom Milenom Stamenić. Tada stvaramo lepotu. Ona nas je mnogo čemu naučila. Ne na onaj način na koji se u cvećarama anranžiranje radi, već iskustveno, prirodno pravilima, ali i improvizacijama. Sutra možemo da radimo bilo gde: u cvećarama, rasadnicima, gradskom zelenilu... možemo imati sopstvene rasadnike, pružati usluge podizanja, negovanja i održavanja zelenih površina privatnih dvorišta- kaže Ana za koju je boravak u ovoj školi dobio poseban smisao prilikom razmene učenika kada je boravila u Francuskoj.
-Bila sam jako povučena pre toga. Iako sam u Francuskoj rođena i tamo boravila, nisam želela da idem. Ipak sam otišla, i to iskustvo sa društvom i u drugačijoj atmosferi od kućne me potpuno promenilo. Postala sam otvorenija, a taj period ću pamtiti kao nešto najlepše što mi se tokom školovanja desilo - tvrdi Ana.
Za razliku od nje, njenoj drugarici iz odeljenja Aleksandri Đaković ovaj smer je bio izbor od samog početka. Samo to je želela. Tokom četiri godine je mnogo toga naučila, na tom znanju je jako zahvalna, ali u budućnosti sebe vidi u policijskoj uniformi.
-Ovo mi je bila prva opcija i nikada se zbog toga nisam pokajala. Naučila sam dosta toga o biljkama, ali i o životu. Sve ono što naučimo iz knjiga primenimo na školskoj ekonomiji, stakleniku, školskom parku. Na samoj praksi se dosta traži od nas i to mi se sviđa, jer ćemo sutra znati dosta toga da radimo. Pored znanja zauvek ću pamtiti i odnos koji razredna ima prema nama. Stalno nam priča i brine za nas kao da nam je majka - kaže Aleksandra.
Tehničari hortikulture tokom godine, ukoliko se pokažu kreativnim i vrednima na praktičnoj nastavi, imaju mogućnost da svoja znanja prikažu na brojnim takmičenjima na republičkom nivou. Koliko su u tome uspešni govori podatak da su jedan od natrofejnijih smerova u školi, a Aleksandra i Ana su u protekle četiri godine često imale prilike da na ovim dešavanjima budu tim i za svoju školu osvajaju nagrade u aranžiranju cveća.
Za sam kraj, svima koji se još nisu odlučili oko izbora budućeg zanimanja poručuju:
-Znanje neosporno dobijate. Posle sve zavisi od vašeg ličnog angažmana. Ko hoće da radi može lepo da zaradi bilo da radi samostalno ili kod drugih.