Berza

  • akdm 350 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 5.999 ▲ 1,68%
  • kmbnpb 799 ▲ 1,65%
  • niis 572 ▼ -2,05%
  • rso20197 99,55 ▲ 0,14%
  • rssds20237 93,00 ▼ -7,00%
  • rssds20238 90,00 ▼ -10,00%
  • tlvc 2.500 ▼ -2,57%
  • utsi 1.400 ⚫ 0,00%
  • zisr 3.300 ▼ -0,09%
(3. maj 2018.)
ŽIVOT ŠABAČKIH SELA: MIOKUS

MALO, ALI ŽIVO SELO

Mladi ne odlaze u grad. Svi su ostali u selu gde se na svojim porodičnim gazdinstvima bave povrtarstvom ili stočarstvom. Miokus je u poplavama 2014. najviše stradao na teritoriji Šapca. Ipak, Gradska uprava obnovila je kompletnu infrastrukturu u selu, dok su nevladine organizacije iz inostranstva pomogle sanaciju domaćinstava
MALO, ALI ŽIVO SELO
Miokus, selo Oridskog basena sa stotinak kuća i oko 250 ljudi upisanih u birački spisak. Najveći problem je mali broj školske dece. Ipak, mladi ostaju u selu.
-Mladi ne odlaze u grad. Svi su ostali u selu gde se na svojim porodičnim gazdinstvima bave povrtarstvom ili stočarstvom. Ima dosta male dece, pa će ih i u školi biti više od 2020. godine, navodi Saša Vraštanović, predsednik Saveta Mesne zajednice Miokus.
Poslednjih par godina u školi je od šestoro do osmoro dece. Sledeće godine biće ih samo četvoro. Savet MZ zalaže se da škola u selu opstane i nastavi sa radom, jer će se uskoro broj školske dece povećati.
Četvorogodišnja škola u selu, istureno odeljenje OŠ “Jevrem Obrenović” napravljena je pre nekoliko godina. Do tada, deca su nastavu pohađala u prodavnici.
-Prethodni Savet MZ, na čijem je čelu bio Bora Janić, u saradnji sa Gradskom upravom Grada Šapca, uspeo je da napravi školu u selu. Prvo je kupljen plac koji je bio u privatnom vlasništvu, a potom je napravljen objekat sa dve učionice, dva kupatila i prostorijama Mesne zajednice na potkrovlju. Pre toga matična škola plaćala je kiriju prodavnici da bi deca mogla da idu na nastavu u svom selu, priča Vraštanović.
Posle četvrtog razreda deca idu u Orid u školu. Meštani su i za sve ostalo upućeni na Orid. Tamo se nalazi ambulanta, pošta, mesna kancelarija, veterinarska ambulanta, kao i najbliža prodavnica. Iako su u Miokusu prodavnice više puta otvarane, brzo bi ih “ugušila” veresija, što je problem trgovina u gotovo svim selima.
Vraštanović ističe da je saradnja sa Gradskom upravom odlična. Uz njihovu pomoć mnogo toga je urađeno u selu. Asfaltirani su skoro svi putevi i celo selo ima uličnu rasvetu. Prokopani su kanali i pošljunčeni nekategorisani putevi.
Miokus je u poplavama 2014. najviše stradao na teritoriji Šapca. Ceo Oridski basen je bio pod vodom, ali je ona najviši nivo dostigla u Miokusu i Mrđenovcu, gde se voda najduže i zadržala. Neke kuće bile su potopljene skoro do krovova. Kompletna poljoprivredna proizvodnja je uništena. Ipak, Gradska uprava obnovila je kompletnu infrastrukturu u selu, dok su nevladine organizacije iz inostranstva pomogle sanaciju domaćinstava.
-Posle poplava je urađeno dosta. Rađeno je i na preventivi. Prokopani su kanali, pa je opasnost od izlivanja manja. Pored toga, nakon 80 godina dobili smo izlaz na Savu. Zahvaljujući Gradu, urađen je put i sada u letnjem periodu dosta ljudi dolazi tu da se kupa, navodi Vraštanović.
Meštani Miokusa nisu učestvovali na prošlogodišnjem referendumu na kom se odlučivalo o povraćaju sredstava od poreza. Zato se uveliko razmišlja o ovogodišnjem.
-Moj predlog će biti da se uradi fudbalski teren pored škole. Druga značajna stvar koja je selu potrebna je kapela na groblju. Imamo veliki Dom koji je zapušten. Bilo bi lepo da se on renovira i osposobi, ali za to su potrebna veoma velika ulaganja, kaže Vraštanović.
Deca pored škole imaju uređeno igralište koje je uradio Grad pre nekoliko godina. Zbog dobre saradnje sa Gradskom upravom godinama nije potrošen ni dinar novca sa računa Mesne zajednice.
Vraštanoviću je ovo drugi mandat na mestu predsednika Saveta Mesne zajednice. Za vreme prvog mandata, 2014. sređen je prirodni izvor pijaće vode. Izvor postoji još od 1930. godine, ali je posle poplava očišćen, uređen i od tada tu po vodu dolaze iz mnogo sela iz bliže i dalje okoline. Kvalitet vode sa izvora se redovno kontroliše.
Iako imaju zdravu pijaću vodu, meštanima Miokusa značilo bi dosta da dobiju i gradsku vodu. Zbog lošeg kvaliteta vodu iz bunara uglavnom ne koriste ni za piće ni za spremanje hrane.
-Miokus je malo selo, ali je živo. Meštani su solidnog materijalnog stanja. Bave se uglavnom poljoprivredom gaje paradajz, papriku, salatu, kupus, jabuke, kruške, imamo zasad borovnice, objašnjava Saša Vraštanović.
Ostavio sve u gradu,
došao u Miokus
Već decenijama postoji tendencija odlazaka sa sela, posebno mladih ljudi. Retki su slučajevi kada se neko rođen u gradu preseli da živi u selu. Rajko Jančikić, po obrazovanju zubni tehničar, pre šest godina prodao je kuću u centru Šapca i preselio se u Miokus gde sada uživa u prirodi i dresira pse.
-Prodao sam kuću u ulici Mare Lukić Jelesić i napustio sam stalni posao zubnog tehničara. Od porodice sam, posle smrti roditelja, otkupio porodičnu vikendicu u Miokusu i tu sam došao da živim. Imam najgori plac, strm je, ali je zato pogled vredan milion dolara. Udaljen sam od glavnog puta 600 metara i imam pogled na Frušku Goru. Ovo je pitomo mesto i tu sam našao svoj mir. Do grada dolazim uglavnom jednom nedeljno i to zato što moram u nabavku potrepština, kaže Rajko.
M.M.

Najnoviji broj

2. jul 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa