Berza

  • aero 1.055 ▼ -0,47%
  • alfa 26.500 ⚫ 0,00%
  • basb 746 ▲ 6,12%
  • dnos 3.998 ▼ -0,05%
  • enhl 600 ▼ -1,48%
  • fint 670 ▲ 2,29%
  • fito 2.800 ▼ -1,75%
  • gfom 400 ⚫ 0,00%
  • impl 3.582 ▲ 1,30%
  • jmbn 6.000 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.200 ▲ 4,76%
  • niis 739 ▼ -0,14%
  • puue 120 ▲ 3,45%
  • rso18171 106,56 ⚫ 0,00%
  • rso18174 121,49 ▲ 0,40%
  • rso19185 102,99 ▼ -1,79%
(28. jun 2018.)
BUDUĆNOST NOVINARSTVA
Student druge godine Fakulteta političkih nauka u Beogradu Nedeljko Tišanović, na smeru novinarstvo i komunikologija je u okviru predmeta Teorija i tehnika novinarstva, na zadatak koji je podrazumevao formu intervju profila,odgovorio je pričom o profesorki fizike u medicinskoj školi dr Andra Jovanović u Šapcu, Tatjani Marković Topalović. Ovaj rad, ;iji deo vam ovom prilikom prenosimo, profesori su ocenili najvišom ocenom, 10.

"Nijedno tuđe iskustvo nije naše iskustvo"

Ona je profesorka fizike u srednjoj medicinskoj školi u Šapcu koja sada sprema svoj doktorat. Danas je uzor mladim ljudima koji uče ,,njenu nauku”.
Sat je otkucavao. Kazaljke su se kretale svaka svome broju. Velika broju dvanaest, a mala broju pet. Ulazi ona, ćerka doktora Milovana Markovića i profesorke Jozefine. Ležerno obučena, kako je i najavila, sa osmehom na licu i nastavila put stola ka nepušačkom delu hotela ,,Sloboda”. Mala Tanja, doduše, već je drugačija, srednjoškolka zelenih šiški obojenih ekstratom od mentola i različitih cipela, a danas intelektualka. Bila i ostala drugačija, glasnogovornica. Mnogi su zazirali pred njom, ali ona ni od koga i onda kada ju je koštalo. Skida jaknu, konstatuje da je kiša, naručuje menthu piperitu i počinje da govori o školovanju, vlasti, životu, bez zadrške, kako je i naglasila.
,,Nosila sam se sa
različitošću”
Trpela je osude od ženskog roda, a dečaci su se plašili nje. Kroz tinejdžerski period pratio ju je stav da je uvrnuta, a po rečima psihologa da traži pažnju. Često govorim da se sloboda ne dobija, već da se ona osvaja. Za osvajanje slobode treba vam povelik želudac. Kada ste mladi mnogo više srljate, a sada u mojim godinama kada osvajate slobodu to nosi niz odgovornosti. Svi sistemi vole poslušnost, a sloboda podrazumeva jednu vrstu neposlušnosti. Govoriti otvoreno ono šta mislite ima svoju cenu samo je pitanje da li ste spremni da platite cenu, jer ako niste spremni morate se povući. Ne mogu da se pomirim sa tim da pametniji popušta, jer svaki put kada pametniji popusti on dozvoli budali da govori. Sve vreme je govorila smireno, na trenutak menjala frekvenciju glasa i nastavila istim žarom da govori o različosti.
-Nosila sam se sa različitošću naučena da se ne obazirem mnogo na tuđa mišljenja i danas tako učim svoju decu. Uvek sam im govorila: ,,Ako danas vi pričate o njima, sutra će oni pričati o vama”. Izolovala sam iz svoje porodice trač i abrove, taj deo srpskog folklora. Cena slobode je bila skupa.
Želela je da rodi dete u četvrtoj godini srednje škole. Bio je to bio proleterski brak, koji je stradao u prvom naletu obrazovanja, ali izabrala je put koji niko nije izabrao iz njene generacije, a to je da svaki dan putuje na predavanja i da se vraća kući i bude regularni roditelj u popodnevnim satima.
-Svoje dete sam rano ujutru odvodila u vrtić, a posle predavanja, kada se vratim u Šabac dolazila po nju tako da ona nije ni osetila da ja studiram. Imala je utisak da idem na posao. To je zahtevalo jednu vojničku vrstu discipline. Učila sam onda kada uspavam ćerku, sve do ponoći i tako pet dana u nedelji, dok sam vikendom pomagala roditeljima oko sređivanja stana.
Ostala je dosledna sebe i svog stava i nastavila put obrazovanja. Završila je srednju školu, osnovne studije, magistirirala i sada sprema doktorat. Mislim da je uspeh napraviti balans između lične i profesionalne inteligencije, odnosno da napravite balans između porodice i karijere, a taj balans možete postići ako napravite prioritete, a deca ipak moraju da budu prioritet. Ipak sam ja žena patrijarhalnih uverenja. Balans je jako teško postići. Nijedno tuđe iskustvo nije naše iskustvo, zato je balans stvar karaktera i izbora.
,,Obožavam Srbiju, ali ne
identifikujem Srbiju sa
političkom elitom”
Imala je priliku da napusti Srbiju, da život otpočne u drugom okruženju, da živi u mnogo pogodnijoj finansijskoj klimi. Mogla je da se odseli iz Srbije, ali izabrala je Šabac.
-Da mogu da sagledam situaciju tog petog oktobra, ipak mislim da bih otišla, ali ostala sam, verovala sam u neku energiju, ali se izgleda u novom dobu nisam snašla. Volim Srbiju i da sam otišla, ja bih se u nju vratila. Naš narod nije glup, pamti, ali sporo reaguje. Izrazita sam patriotkinja. Obožavam Srbiju, ali ne identifikujem Srbiju sa političkom elitom. Srbija je izuzetna zemlja u klimatskom smislu. Živimo u zemlji koja nije naklonjena zemljotresima, nemamo depresije, nemamo vulkane, mogućnosti za cunami, a siromašni smo dovoljno da nemamo ni nuklearne elektrane. Mi smo zemlja koja ima energiju očuvanu u vodama, Vojvodina je najveća žitnica u Evropi, naš narod nije gladan, naš narod je lep. Imamo i lepo okruženje. Takođe imamo i Novaka Đokovića, Teslu, Edžit, Guču. Gostoljubiv smo narod.
Prate je brojne nagrade, od nagrade za najboljeg edikatora u Srbiji, nagrada Ambasade Francuske, poseta CERNu, a većina njenih projekta vežu je za grad u kom bitiše i za čije bolje sutra se bori.
-Mislim da se podigla svest o značaju nauke kod mojih sugrađana. Smatram da se niko pre mene nije tako vatreno borio za nauku. Niko nije uspeo da nauku popularizuje, a ne populiše. Za sebe kažem da sam koautor parka nauke u Šapcu. To je bio izuzetan timski projekat učenih ljudi Srbije.
Govorila je istim tonom kao i na početku razgovora. Profesionalnost se videla u njenom govoru tela i gestikulaciji. Nagradu za najboljeg edukatora dobila sam u jednom vrlo teškom i neobičnom trenutku za moja profesionalna dešavanja. Došla je kao melem na rane. Nagrade nisam jurila, dolazle su same kao minuli rad. Tu je i nagrada Ambasade Francuske koju bih posebno istakla. Ispred Društva fizičara Srbije dva puta sam izabrana da posetim CERN.
Bila je direktor Centra za stručno usavršavanje u Šapcu godinu dana, a na isti dan kada je i postavljena samo naredne godine, bez ikakvog obrazloženja, smenjena sa te pozicije.
- Sa ove tačke gledišta zapanjena sam količinom politike koja je provejavala kroz institucije. Tada sam shvatila da sam ja profil za struku, a ne za srpsku politiku. Shvatila sam i da za godinu dana može da se uredi ne samo jedna institucija, nego da može i država.
,,Nijedna istina nije gotova”
Njeni pokreti rukama držali su pažnju. Bordo lak na noktima govorio je zajedno sa njom. Smatra da nijedna vlast u Srbiji ne radi dobro narodu, već da čini dobro sebi.
- Ne mislim da sam opozicija vlasti. Mislim da sam opozicija ma kom jednoumlju. Posao kritičkog intelektualca je da kritikuje i da uvek kritikuje svaku vlast koja ne radi dobro. To je ona sloboda i procena koju imate ako ste intelektualac. Ono što je činjenica danas, jeste vreme lažnih diploma, jeste vreme lažnih doktorata, vreme sumnjivih privatnih akreditovanih fakulteta. Ja mislim da je posao svakog ko se obrazuje da ima jednu vrstu kritičkog mišljenja, a izbor, stav i sloboda je da li ćete to izražavati glasno, da li ćete to raditi u mikroklimi, da li ćete to raditi u krugu veoma bliskih prijatelja ili ćete izabrati da vi budete model svojim učenicima. Ja sam stalni kritičar onoga šta ne valja.
,,Ako je neko odlučio da ode iz vašeg života treba ga pustiti”
Njeni prijatelji kažu da je spremna srce da da, ali i da je kritična. Odanija je stavovima nego ljudima.
-Ne bih rekla da imam mnogo prijatelja, a ne bih mogla ni da kažem da imam puno neprijatelja. Opet, kažu da imam neprijatelje, ali ja ne mrzim nikoga. Mislim da je život suviše dragocen da bih mrzela. Ljude koje puštam u svoje okruženje prihvatam otvorenog srca. Život je suviše kratak da bismo se družili sa pogrešnim ljudima, čitali pogrešnje knjige i gledali pogrešne filmove, odnosno trošili suludo vreme. Dešavalo mi se da neki moji prijatelji izađu iz mog života, ali dužna sam sebi ćutanja, a ne komentarisanja takvih situacija u ime bivših godina. Ako je neko odlučuo da ode iz vašeg života treba ga pustiti, ne treba ga ubeđivati da ostane.
Sve vreme govorila je smireno i držala je istu intonaciju. Oštar pogled ukazivao je na to kakvo je njeno osećanje dok ostavlja reči kao primer mladim generacijama. Ne voli ljude koji imaju mnogo znanja, a ne dele ga sa generacijama koje dolaze. Kakav god posao da radi bi bio to spoj nauke i umetnosti. Mislim da nauka i umetnost nikada nisu razdvojeni. Ajnštajn je bio sjajan violinista.

Nedeljko Tišanović

Najnoviji broj

13. februar 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa