Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(28. јун 2018.)
БУДУЋНОСТ НОВИНАРСТВА
Студент друге године Факултета политичких наука у Београду Недељко Тишановић, на смеру новинарство и комуникологија је у оквиру предмета Теорија и техника новинарства, на задатак који је подразумевао форму интервју профила,одговорио је причом о професорки физике у медицинској школи др Андра Јовановић у Шапцу, Татјани Марковић Топаловић. Овај рад, ;ији део вам овом приликом преносимо, професори су оценили највишом оценом, 10.

"Ниједно туђе искуство није наше искуство"

Она је професорка физике у средњој медицинској школи у Шапцу која сада спрема свој докторат. Данас је узор младим људима који уче ,,њену науку”.
Сат је откуцавао. Казаљке су се кретале свака своме броју. Велика броју дванаест, а мала броју пет. Улази она, ћерка доктора Милована Марковића и професорке Јозефине. Лежерно обучена, како је и најавила, са осмехом на лицу и наставила пут стола ка непушачком делу хотела ,,Слобода”. Мала Тања, додуше, већ је другачија, средњошколка зелених шишки обојених екстратом од ментола и различитих ципела, а данас интелектуалка. Била и остала другачија, гласноговорница. Многи су зазирали пред њом, али она ни од кога и онда када ју је коштало. Скида јакну, констатује да је киша, наручује ментху пипериту и почиње да говори о школовању, власти, животу, без задршке, како је и нагласила.
,,Носила сам се са
различитошћу”
Трпела је осуде од женског рода, а дечаци су се плашили ње. Кроз тинејџерски период пратио ју је став да је уврнута, а по речима психолога да тражи пажњу. Често говорим да се слобода не добија, већ да се она осваја. За освајање слободе треба вам повелик желудац. Када сте млади много више срљате, а сада у мојим годинама када освајате слободу то носи низ одговорности. Сви системи воле послушност, а слобода подразумева једну врсту непослушности. Говорити отворено оно шта мислите има своју цену само је питање да ли сте спремни да платите цену, јер ако нисте спремни морате се повући. Не могу да се помирим са тим да паметнији попушта, јер сваки пут када паметнији попусти он дозволи будали да говори. Све време је говорила смирено, на тренутак мењала фреквенцију гласа и наставила истим жаром да говори о различости.
-Носила сам се са различитошћу научена да се не обазирем много на туђа мишљења и данас тако учим своју децу. Увек сам им говорила: ,,Ако данас ви причате о њима, сутра ће они причати о вама”. Изоловала сам из своје породице трач и аброве, тај део српског фолклора. Цена слободе је била скупа.
Желела је да роди дете у четвртој години средње школе. Био је то био пролетерски брак, који је страдао у првом налету образовања, али изабрала је пут који нико није изабрао из њене генерације, а то је да сваки дан путује на предавања и да се враћа кући и буде регуларни родитељ у поподневним сатима.
-Своје дете сам рано ујутру одводила у вртић, а после предавања, када се вратим у Шабац долазила по њу тако да она није ни осетила да ја студирам. Имала је утисак да идем на посао. То је захтевало једну војничку врсту дисциплине. Учила сам онда када успавам ћерку, све до поноћи и тако пет дана у недељи, док сам викендом помагала родитељима око сређивања стана.
Остала је доследна себе и свог става и наставила пут образовања. Завршила је средњу школу, основне студије, магистирирала и сада спрема докторат. Мислим да је успех направити баланс између личне и професионалне интелигенције, односно да направите баланс између породице и каријере, а тај баланс можете постићи ако направите приоритете, а деца ипак морају да буду приоритет. Ипак сам ја жена патријархалних уверења. Баланс је јако тешко постићи. Ниједно туђе искуство није наше искуство, зато је баланс ствар карактера и избора.
,,Обожавам Србију, али не
идентификујем Србију са
политичком елитом”
Имала је прилику да напусти Србију, да живот отпочне у другом окружењу, да живи у много погоднијој финансијској клими. Могла је да се одсели из Србије, али изабрала је Шабац.
-Да могу да сагледам ситуацију тог петог октобра, ипак мислим да бих отишла, али остала сам, веровала сам у неку енергију, али се изгледа у новом добу нисам снашла. Волим Србију и да сам отишла, ја бих се у њу вратила. Наш народ није глуп, памти, али споро реагује. Изразита сам патриоткиња. Обожавам Србију, али не идентификујем Србију са политичком елитом. Србија је изузетна земља у климатском смислу. Живимо у земљи која није наклоњена земљотресима, немамо депресије, немамо вулкане, могућности за цунами, а сиромашни смо довољно да немамо ни нуклеарне електране. Ми смо земља која има енергију очувану у водама, Војводина је највећа житница у Европи, наш народ није гладан, наш народ је леп. Имамо и лепо окружење. Такође имамо и Новака Ђоковића, Теслу, Еџит, Гучу. Гостољубив смо народ.
Прате је бројне награде, од награде за најбољег едикатора у Србији, награда Амбасаде Француске, посета ЦЕРНу, а већина њених пројекта вежу је за град у ком битише и за чије боље сутра се бори.
-Мислим да се подигла свест о значају науке код мојих суграђана. Сматрам да се нико пре мене није тако ватрено борио за науку. Нико није успео да науку популаризује, а не популише. За себе кажем да сам коаутор парка науке у Шапцу. То је био изузетан тимски пројекат учених људи Србије.
Говорила је истим тоном као и на почетку разговора. Професионалност се видела у њеном говору тела и гестикулацији. Награду за најбољег едукатора добила сам у једном врло тешком и необичном тренутку за моја професионална дешавања. Дошла је као мелем на ране. Награде нисам јурила, долазле су саме као минули рад. Ту је и награда Амбасаде Француске коју бих посебно истакла. Испред Друштва физичара Србије два пута сам изабрана да посетим ЦЕРН.
Била је директор Центра за стручно усавршавање у Шапцу годину дана, а на исти дан када је и постављена само наредне године, без икаквог образложења, смењена са те позиције.
- Са ове тачке гледишта запањена сам количином политике која је провејавала кроз институције. Тада сам схватила да сам ја профил за струку, а не за српску политику. Схватила сам и да за годину дана може да се уреди не само једна институција, него да може и држава.
,,Ниједна истина није готова”
Њени покрети рукама држали су пажњу. Бордо лак на ноктима говорио је заједно са њом. Сматра да ниједна власт у Србији не ради добро народу, већ да чини добро себи.
- Не мислим да сам опозиција власти. Мислим да сам опозиција ма ком једноумљу. Посао критичког интелектуалца је да критикује и да увек критикује сваку власт која не ради добро. То је она слобода и процена коју имате ако сте интелектуалац. Оно што је чињеница данас, јесте време лажних диплома, јесте време лажних доктората, време сумњивих приватних акредитованих факултета. Ја мислим да је посао сваког ко се образује да има једну врсту критичког мишљења, а избор, став и слобода је да ли ћете то изражавати гласно, да ли ћете то радити у микроклими, да ли ћете то радити у кругу веома блиских пријатеља или ћете изабрати да ви будете модел својим ученицима. Ја сам стални критичар онога шта не ваља.
,,Ако је неко одлучио да оде из вашег живота треба га пустити”
Њени пријатељи кажу да је спремна срце да да, али и да је критична. Оданија је ставовима него људима.
-Не бих рекла да имам много пријатеља, а не бих могла ни да кажем да имам пуно непријатеља. Опет, кажу да имам непријатеље, али ја не мрзим никога. Мислим да је живот сувише драгоцен да бих мрзела. Људе које пуштам у своје окружење прихватам отвореног срца. Живот је сувише кратак да бисмо се дружили са погрешним људима, читали погрешње књиге и гледали погрешне филмове, односно трошили сулудо време. Дешавало ми се да неки моји пријатељи изађу из мог живота, али дужна сам себи ћутања, а не коментарисања таквих ситуација у име бивших година. Ако је неко одлучуо да оде из вашег живота треба га пустити, не треба га убеђивати да остане.
Све време говорила је смирено и држала је исту интонацију. Оштар поглед указивао је на то какво је њено осећање док оставља речи као пример младим генерацијама. Не воли људе који имају много знања, а не деле га са генерацијама које долазе. Какав год посао да ради би био то спој науке и уметности. Мислим да наука и уметност никада нису раздвојени. Ајнштајн је био сјајан виолиниста.

Недељко Тишановић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa