Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(16. avgust 2018.)
SANI SAVETUJE

Kontaktna sočiva

Prednosti korekcije vida kontaktnim sočivima su mnogobrojne. Za razliku od naočara, ona umanjuju sfernu i hromatsku aberaciju koja postoji pri korekciji visokih dioptrija, a zahvaljujući sposobnosti da ne umanjuju veličinu posmatranih predmeta, mogu se uspešno koristiti u korekciji značajnijih anizeikonija i anizometropija
Kontaktna sočiva
Ideja da se problemi vidne oštrine rešavaju ne samo naočarima već i postavljanjem korekcionih sočiva direktno na prednju površinu rožnjače postoji već više od sto godina. Od tada do danas, korekcija kontaktnim sočivima prešla je veliki put, od neudobnih, bolnih i po pacijenta veoma neprijatnih sočiva, do današnjih modernih, udobnih i veoma komfornih optičkih pomagala kojima se uspešno rešavaju refrakcione anomalije – kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam i staračka dalekovidost. Korekcija kontaktnim sočivima je veoma popularan način rešavanja problema vidne oštrine; u Sjedinjenim američkim državama 20% populacije kojoj je potrebna vidna korekcija koristi kontaktna sočiva kao jedini vid pomagala.
Prednosti korekcije vida kontaktnim sočivima su mnogobrojne. Za razliku od naočara, ona umanjuju sfernu i hromatsku aberaciju koja postoji pri korekciji visokih dioptrija, a zahvaljujući sposobnosti da ne umanjuju veličinu posmatranih predmeta, mogu se uspešno koristiti u korekciji značajnijih anizeikonija i anizometropija. Sočiva ne deformišu likove u perifernim delovima vidnog polja, i što je najvažnije, ne ograničavaju vidno polje. Omogućavaju efikasno korigovanje izraženijih i iregularnih astigmatizama. Pogodna su za ljude koji se bave različitim aktivnostima i profesijama, i rešavaju estetski problem „debelih“ stakala kod visokih dioptrija. Kontaktna sočiva mogu biti i u boji, i pored trenda promene boje očiju, ova prednost se može koristiti i u slučaju postojanja deformiteta ili nepigmentovanih promena na dužici. Koriste se i kao terapijska membrana kod distrofija rožnjače, bolnih erozija rožnjače, nakon hirurških intervencija ili kao nosači lekova.
U zavisnosti od materijala od kojih su napravljena, kontaktna sočiva se dele u tri grupe – meka, gaspropustljiva i tvrda. Danas, u najširoj upotrebi su meka kontaktna sočiva, zahvaljujući najpre njihovoj udobnosti koja ih čini pogodnim za većinu korisnika. Pored udobnosti, ona omogućavaju korekciju skoro svih refrakcionih anomalija, s ograničenom mogućnošću u korekciji astigmatizma. Ovaj vid korekcije je pogodan za ljude različitih profesija, životnih navika i hobija. Meka sočiva mogu biti napravljena od hidrogel ili silikon hidrogel materijala, a prema periodu zamene mogu biti dnevna, mesečna i godišnja. Pored svih prednosti, ovaj tip kontaktnih sočiva je najmanje zdrav za oko. Zbog toga što pokrivaju celokupnu površinu rožnjače, meka sočiva povećavaju rizik od nastanka hipoksičnih promena rožnjače, jer je njena ishrana iz okolnog suznog filma kompromitovana. Struktrura mekih sočiva omogućava prolazak mikroorganizama do unutrašnjosti sočiva čime se kompromituje njegova sterilnost i povećava mogućnost nastanka infekcija rožnjače i veznjače. Takođe, na njihovoj površini je moguće i stvaranje proteinskih depozita, što može uzrokovati alergijske reakcije. Zbog toga, pravilna higijena i održavanje je kod ove vrste sočiva imperativ, jer su infekcije česte i ponekad mogu biti teške i komplikovane za lečenje.
Gaspropusna sočiva, iako su inicijalno manje udobna od mekih i zahtevaju određeni period adaptacije, su sočiva koja su zdravija za oko. Ona za razliku od mekih ne pokrivaju čitav dijametar rožnjače i kroz svoju strukturu propuštaju dovoljno kiseonika do njenog epitela, čime manje utiču na njen metabolizam. Nezamenljiva su u korekciji keratokonusa, izraženog i iregularnog astigmatizma, a koriste se i u slučajevima nepodnošenja mekih sočiva. Menjaju se jedanput godišnje i po svojoj ceni su pristupačnija u odnosu na meka kontaktna sočiva. Tvrda ili PMMA sočiva se danas sve manje koriste, a po svojim karakteristikama i indikacijama su slična gaspropusnim sočivima.
Ukoliko imate potrebu ili motiv za ovim vidom korekcije, potrebno je da se obratite svom oftalmologu. Na osnovu indikacija i individualnih potreba, kao i vrste refrakcione greške koju je potrebno korigovati, lekar će tokom pregleda odabrati odgovarajuću vrstu sočiva. Sočiva se nose tokom dana, u proseku 12-14 časova, i sa njima nije dozvoljeno spavanje. Kada se ne nose, potrebno ih je odložiti u namensku kaseticu i potopiti višenamenskim rastvorom koji ih dezinfikuje tokom noći. Pre postavljanja u oko, gaspropusna sočiva se peru namenskim deterdžentom, a meka samo blago istrljaju i preliju sterilnim fiziološkim rastvorom. Ukoliko se kod korisnika mekih sočiva javi alergijska reakcija na komponente sočiva ili rastvora za održavanje, potrebno je u dogovoru sa oftalmologom promeniti vrstu rastvora ili sočiva. Redovno održavanje sočiva, poštovanje perioda zamene i higijena tokom nošenja je obavezno. Na taj način se smanjuje mogućnost nastanka komplikacija, i obezbeđuje zdravo nošenje sočiva kao i prednosti i udobnost koji ovaj vid korekcije nudi svojim korisnicima.

Dr Mirko Ninković

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa