REČ STRUČNjAKA
Zaboravljena mera podrivanje
Podrivanje i rastresanje zemljišta nije redovna agrotehnička mera. Ove mašine ne prevrću plasticu već samo paraju i rastresaju zemljište
Posledice katastrofalnih poplava od 2014. godine su došle na naplatu. Sigurna proizvodnja koja se ogleda kako u ratarstvu tako i u voćarstvu zasigurno ima svakogodišnje posledice koje su jako vidljive u godinama koje nose ekscesne meteorološke uslove tokom vegetacije. Drugim rečima, došlo je do devastacije zemljištnog supstrata i narušavanja fizičko hemijskih osobina kao i vodno vazdušnog i toplotnog režima zemljišta.
Sam prinos, kondiciono stanje kao i kvalitet celog habitusa biljke je vrlo poražavajući tako da zasigurno će ostviti posledice na dugotrajnost voćnih zasada ili ratarskih kultura.
Ovaj uvod o vidljivom problemu u poljoprivredi bila bi nedovršena priča ako ne bi rekli kako da ga rešavamo. Ovaj problem devastiranog zemljišta koje je i vrlo zbijeno sa problemima pojave vodenih ogledala ili u suši nemogućnost konekcije korenovog sistema sa zemljišnim rastvorom zbog pojave plužnog đona se rešava sa PODRIVANjEM.
S toga evo nešto i o toj meri:
Podrivanje i rastresanje zemljišta nije redovna agrotehnička mera. Ove mašine ne prevrću plasticu već samo paraju i rastresaju zemljište. U našim uslovima potrebno izvoditi ovu radnu operaciju u svim slučajevima gde postoje sabijeni slojevi zemljišta u kojima ne može biljka da raste niti da dobija vodu.
Biljka može biti ometena u svom razvoju i zbog zastoja viška vode iznad sabijenog i nepropustljivog sloja ili zbog nedostatka vode koja se nalazi ispod neprpustljivog sloja. Podrivanjem je moguće ukloniti sabijenost zemljišta, a time i opasnost od viška, odnosno nedostatka vode. Izbor nagiba noža je vrlo značajan za kvalitet rada podrivača. Ako je nagib mali, zemljište se ne podiže dovoljno, a ako je nagib prevelik, obim podrivanja se smanjuje i ograničava se na veličinu noža. Osim toga povećava se utrošak pogonske energije.
Najpogodnija kombinacija je ona kada je nož postavljen pod uglom od 22%. Dubina podrivanja zavisi od svojstava i sabijenog zemljišta, ali u svakom slučaju plitko podrivanje ima slab efekat. Iskustva su pokazala da podrivanje treba izvoditi najmanje na dubini od 60 cm. Radna širina, odnosno razmak između radnih delova u zavisnosti od uslova rada se kreće od 70 – 140 cm. Za većinu slučajeva potrebno je obezbediti preklapanje tragova pokretanja čestica zemljišta.
Sam prinos, kondiciono stanje kao i kvalitet celog habitusa biljke je vrlo poražavajući tako da zasigurno će ostviti posledice na dugotrajnost voćnih zasada ili ratarskih kultura.
Ovaj uvod o vidljivom problemu u poljoprivredi bila bi nedovršena priča ako ne bi rekli kako da ga rešavamo. Ovaj problem devastiranog zemljišta koje je i vrlo zbijeno sa problemima pojave vodenih ogledala ili u suši nemogućnost konekcije korenovog sistema sa zemljišnim rastvorom zbog pojave plužnog đona se rešava sa PODRIVANjEM.
S toga evo nešto i o toj meri:
Podrivanje i rastresanje zemljišta nije redovna agrotehnička mera. Ove mašine ne prevrću plasticu već samo paraju i rastresaju zemljište. U našim uslovima potrebno izvoditi ovu radnu operaciju u svim slučajevima gde postoje sabijeni slojevi zemljišta u kojima ne može biljka da raste niti da dobija vodu.
Biljka može biti ometena u svom razvoju i zbog zastoja viška vode iznad sabijenog i nepropustljivog sloja ili zbog nedostatka vode koja se nalazi ispod neprpustljivog sloja. Podrivanjem je moguće ukloniti sabijenost zemljišta, a time i opasnost od viška, odnosno nedostatka vode. Izbor nagiba noža je vrlo značajan za kvalitet rada podrivača. Ako je nagib mali, zemljište se ne podiže dovoljno, a ako je nagib prevelik, obim podrivanja se smanjuje i ograničava se na veličinu noža. Osim toga povećava se utrošak pogonske energije.
Najpogodnija kombinacija je ona kada je nož postavljen pod uglom od 22%. Dubina podrivanja zavisi od svojstava i sabijenog zemljišta, ali u svakom slučaju plitko podrivanje ima slab efekat. Iskustva su pokazala da podrivanje treba izvoditi najmanje na dubini od 60 cm. Radna širina, odnosno razmak između radnih delova u zavisnosti od uslova rada se kreće od 70 – 140 cm. Za većinu slučajeva potrebno je obezbediti preklapanje tragova pokretanja čestica zemljišta.
Savetodavac Darko Simić
Najnoviji broj
25. april 2024.
