Nije naše, ali je naše

Kada je grupa hodočasnika iz centralne Srbije u avgustu odlučili da 23. novembra poseti manastire na Kosovu i Metohiji, nisu mogli ni da naslute šta će se tih dana dešavati na granici sa južnom srpskom pokrajinom, ili samoproglašenom nezavisnom državom. Ipak, od 90 prijavljenih putnika, među kojima je bilo i 10 Šapčana, samo je pet odustalo od odlaska.
Morali su da se najave ranije, dodeljena im je pratnja kosovske policije KPS-a i posle samo dvadesetak minuta zadržavanja na granici krenuli su put Visokih Dečana. Policijska pratnja podrazumeva i strogo poštovanje protokola i satnice navedene u njemu, pa nije bilo odstupanja od plana puta.
-Kosovska policija je sve vreme bila sa nama. Nije bilo nikavih incidenata, samo su nam u jednom selu nepristojno gestikulirali, jer je pratnja upalila rotaciju da bismo prošli pored nekih radova na putu. Njihovi policajci su bili pristojni prema nama, komunicirali su na srpskom. Tenzije se osećaju, ali se naš narod tamo herojski drži, priča Dušan Radojčin turistički vodič iz Šapca.
Obišli su Visoke Dečane, manastir Zočište, crkvu Bogorodice Ljeviške. Noćili su u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, gde su prisustvovali večernjem bogosluženju i ujutru svetoj liturgiji. Nakon toga su posetili Gračanicu i Gazimestan. Sva ova mesta, sem gračanice i Zočišta, čuva KFOR.
-Svuda gde obezveđuju međunarodne mirovne snage morali smo pre ulaska da dostavimo spiskove i ostavimo lične karte. Samo su nam na Gazimestanu dozvolili da razvijemo srpsku zastavu, zato što su mesto tada obezbeđivali Srbi koji rade u KPS-u. Nisam nigde osećao strah, ali se nisam osećao ni kao da sam u svojoj zemlji. Vodili su nas u obilazak, govorili da se ne odvajamo od grupe i ne ulazimo u prodavnice, kaže Dušan.
Nisu imali mnogo prilike da pričaju sa našim stanovništvom na Kosovu. Sreli su se sa dvanaestogodišnjom Milicom, jedinim srpskim detetom u Prizrenu.
-Kaže da nema problema u Prizrenu, ali ide u školu u Veliku Hoču gde ima srpske dece. Brigu o Milici i njenoj majci vodi Musliman koji se 2009. krstio i postao pravoslavac. Naši su tamo neverovatno gostoprimljivi. Poslednje parče hleba će vam dati kao da imaju svega u izobilju. Gde god smo bili iznosili su da nam ponude sve što imaju, priča Dušan.
Za politiku u ovoj priči nije bilo mesta, iako je ona kod nas uvek i u svemu.