Iz virtuelnog u stvarni svet

Protekle sedmice, u prostorijama Narodne biblioteke „Janko Veselinović“ u Bogatiću, održana je promocija dvobroja štampanog izdanja književnog časopisa „Suština poetike“. Glavni i odgovorni urednik Anđelko Zablaćanski pozdravivši prisutne zahvalio se na podršci svima koji su mu pomogli da ideju započetu pre pet godina, kada je pokrenuo elektronski časopis i dalje sprovodi u delo , dajući u njemu prostor neafirmisanim piscima i pesnicima.
U organizaciji Udruženja poetskih stvaralaca iz Glušaca, ljubitelji pisane reči u adekvatnom ambijentu bili su u prilici da čuju aforizme, prozu i poeziju, kojoj je ovaj časopis zapravo i namenjen.
Suština poetike je delo kojim se Zablaćanski najviše ponosi. Više nego sa sedam knjiga koje je do sada objavio. U roku od pet godina rada na časopisu davao je kako kaže više sebe nego pišući sve što je iznedrio kao pesnik ili aforističar.
- Ne kažem da je pisanje poezije jednostavan čin, naprotiv, vrlo je teško prvo pesmu nositi u sebi, a onda taj nesklad misli i osećanja dovesti u sklad reči pretočenih u stihove. Ali uređivanje časopisa je teže, jer treba iščitavati mnogo različitih tuđih osećanja i iz mnoštva odabrati one pesme koje će se uklopiti u sklad Suštine poetike. I nije u pitanju samo poezija već skoro svi vidovi književnog stvaralaštva. Kasnije sve to odabrano treba tehnički srediti, uobličiti kao knjigu. Srećom oko sebe imam dobar tim saradnika koji svoje rubrike odrađuju savršeno u svakom pogledu. I na to sam veoma ponosan – istakao je Zablaćanski i dodao da Suština poetike jeste registrovana sa sedištem u Glušcima, ali svojim kvalitetom i širinom pogleda svakako nadilazi mesto svog stvaranja, a s obzirom da ni od koga u zavičaju ne dobijaju nikakvu materijalnu pomoć mogli su časopis registrovati i u Zimbabveu.
Zadovoljan promocijom Zablaćanski misli da je ovo pravo osveženje i mali otklon od već ustaljenih sličnih dešavanja u Opštini Bogatić.
-Bio je dobar odziv posetilaca, atmosfera je bila prisna i neuštogljena. Žao mi je što je nekoliko pesnika i saradnika iz Beograda, Koceljeve i nekih manjih mesta bilo sprečeno iz raznoraznih razloga vezanih za prevoz, inače bi ovo poetsko veče bilo još bogatije – zaključio je Zablaćanski.
Prema rečima Milene Đirović, spisateljice, dugogodišnje prijateljice Anđelka Zablaćanskog i ujedno saradice pet godina od kako je objavljen časopis je dovoljno dug period da za njega sazna Srbija, Makedonija, Rusija, i šire javno mnjenje zahvaljujući društvenim mrežama.
-Kao čitalac, za njega sam saznala pre tri godine, a živim u Bogatiću na desetak kilometara od Glušaca, odakle je glavni i odgovorni urednik Zablaćanski. Pozivajući goste na promociju, naišla sam više puta na pitanje kakav je to časopis ili sam im u pogledu videla nedoumicu. Malo je čudno da sredina u kojoj živimo, ljudi koji pišu i oni koji vole poeziju, nisu čuli za tako značajan i sadržajan časopis, u kome postoji rubrika „Prva šansa“, koju su mnogi sa različitih prostora iskoristili ne samo da se iskažu kao pesnici, pripovedači, književnici, već su se međusobno povezivali i kao karike širili kvalitetan lanac i dobar glas o Suštini – istakla je Đirovićeva i dodala da ni sama ne zna do koga je, ali greška je ispravljena promocijom, jer su promociji prisustvovali mnogobrojni gosti iz Beograda, Mitrovice, Šapca, Bijeljine, kao i Mačvani koji su ispratili priču o nastanku časopisa, njegovom razvoju, sadržaju
- Ova promocija je učinila da iz virtuelnog sveta pređemo u stvarni, vidimo jedni drugima oči i osetimo stisak ruke. Ovakva promocija, uspela među svojima, je samo pokretačka snaga za dalji rad i razvoj časopisa. Zahaljujem se uredniku što mi je od prve šanse do danas ukazao poverenje i uvrstio me među svoje saradnike. Biti deo priznatog časopisa je velika čast za mene – zaključila je Đirovićeva.