Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(27. decembar 2018.)
NEBOJŠA ZELENOVIĆ GRADONAČELNIK ŠAPCA U RAZGOVORU ZA “GLAS PODRINjA“

Šabac primer za celu Srbiju

Pokušaćemo da napravimo da Šabac zaista liči na moderne gradove u koje naši ljudi sada odlaze da žive. Država nam duguje 30 miliona evra za šest godina. Sedam novih stranih kompanija koje dolaze u Šabac u 2019. godini. Mi kada promenimo temu, Vučić više nije interesantan, postaje nebitan. Protesti u Beogradu su u ovom trenutku debata koju građani sa ulice vode sa predsednikom Srbije. Biće teško, ali ćemo uspeti
Šabac primer za celu Srbiju
Godina za nama bila je više nego burna za grad Šabac, a samim tim i za gradonačelnika Nebojšu Zelenovića. Konstantan pritisak opozicije da mutnim radnjama dođe do vlasti u jedinom gradu gde SNS nema vlast, česte uvrede i klevete na račun ljudi koji imaju odgovornost za funkcionisanje grada, ali i nedavni poziv na linč gradonačelnika i njegove porodice, obeležio je 2018. godinu.
Grad Šabac je funkcionisao u skladu sa mogućnostima i uspeo da u veoma otežanim okolnostima ispuni sve zacrtane ciljeve. U novogodišnjem intervjuu za „Glas Podrinja“ Zelenović se na početku upravo i osvrće na 2018. godinu.
- Ova godina je bila puna izazova. Susreli smo se, s jedne strane, možda i sa najjačim pritiskom do sada da se promeni vlast u Šapcu, a sa druge, velika potreba ljudi koji se smatraju opozicijom u Srbiji da se udruže. Svaka od tih stvari je vukla izazove sama za sebe, naročito ovaj deo koji se tiče borbe da grad normalno funkcioniše. Mi smo prvo dokumentovali sve ove pritiske, išli u Strazbur, borili se za svoju državu i poštovanje zakona, a ne da se žalimo na nju i da kukamo. Sve to što se dešavalo, što je bio nekakav uvod u sva ova dešavanja je išlo paralelno sa procesom udruživanja opozicije. Posle 100 dana kako je Savez za Srbiju formiran, imamo 40.000 ljudi na ulici. Formalno, Savez je sada jedina opozicija u Srbiji. Sve ono drugo što nije u Savezu ne može ni da kaže šta je zapravo. Drago mi je da su svi potpisali zahtev za fer i poštene izbore. To je krenulo u jednom pravcu i videćemo kuda će nas to odvesti.
U središtu svega toga upravo je Šabac?
- Šabac je postao dokaz da je Srbiju nemoguće pokoriti, da je moguće pobediti Vučića. Ako je moguće da je u Srbiji ostala jedna jedina slobodna tačka, to je onda primer da je tako nešto moguće u celoj Srbiji. Za to je potreban ozbiljan rad, donositi teške odluke svaki dan, menjati sopstveno društvo i sopstvene okolnosti u kojima se živi. Kada iza tih promena dođu rezultati, onda je sasvim normalno da postoji takva tačka. Bio sam nedavno u Gornjem Milanovcu. Pozvali su me odbornici iz Skupštine opštine da ih upoznam sa našim modelom odlučivanja ljudi o bitnim stvarima za njih i o potrebi postojanja politika kako bi oni to isto zatražili za svoje sugrađane. Imao sam iskren i otvoren razgovor sa raznim ljudima koji sede u SO Gornji Milanovac, koji kažu da hoće to isto i za njih.
Šta je bio najveći izazov u godini koju ispraćamo?
- Suština je da smo se mi odlučili za štednju u 2018. godini i za promenu u javnim službama i poslovima, sa ciljem da racionalizujemo sistem, kako bismo se pripremili za novi investicioni ciklus. Dokaz da smo uspeli u tome je da danas na računu imamo milijardu dinara i da će sav taj novac biti potrošen za razvoj grada. Nećemo imati ispaljivanje raketa, vatrometa i javne rasvete za 850.000 evra, jer nećemo uopšte ispaljivati rakete, nećemo imati pevačicu za 50.000 evra i koncert na Trgu, i verovatno nećemo imati jelku od 80.000 evra. A, imaćemo i jelku, i rasvetu, i redovan i normalan život u gradu, kao i pare na računu za sređivanje ulica, grada, za razvoj biznisa u gradu, bazične infrastrukture. Radićemo naselje Bensku baru, nastavićemo da širimo uređenje centra grada, Trg Đačkog bataljona, parkovsku aveniju, savsku aveniju od Doma vojske do Tvrđave, uredićemo i Dom vojske, Masarikovu i Karađorđevu ulicu. Pokušaćemo da napravimo da Šabac zaista liči na moderne gradove u koje naši ljudi sada odlaze da žive.
Građani ponekad i nemaju strpljenje kada su radovi u pitanju iako su svesni da nije moguće preko neći rešiti sve probleme?
- Ljudi moraju da znaju da mogu da sanjaju različite snove, ali bez novce teško da mogu da se realizuju. Mi smo se potrudili da uštedimo taj novac, a da pri tom nismo dobili ni dinar od te države. Ne bih da kukam i da stalno nešto prozivam državu, ali građani Šapca moraju da znaju da je nama država uzela 30 miliona evra. Zamislite da sada imamo tih 30 miliona evra. Ovo je već šesta godina kako nam država ne isplaćuje po četiri miliona evra zato što ta ista država ne primenjuje Zakon o lokalnoj samoupravi i o finansiranju lokalne samouprave koji kažu da mi kao grad treba da imamo svake godine 780 miliona, a dobijamo 300 miliona dinara. Znači, dobijamo 480 miliona dinara manje, odnosno četiri miliona evra, To je 24 miliona evra za šest godina. Država nam drži zarobljenu imovinu u vrednosti od četiri miliona evra i milion evra nam duguju za bazen, kao i što su nam uzeli u 2018. i uzeće u 2019. godoni nešto više od miliona evra što nam skidaju sa računa na ime solidarnih poreza.
Grad, ipak, mora da živi, da napreduje?
- I pored svega toga, mi hoćemo da napravimo grad koji će da liči, mi verujemo, na Beč. Kada sam to rekao na poslednjoj sednici Skupštine grada, naprednjaci su mi se zlonamerno smejali, ali mi smo naše arhitekte i ljude koji se bave razvojem grada poslali da vide kako stvari izgledaju u uređenim gradovima i oni sada nude takva rešenja. Da bismo mogli da izvedemo ta rešenja, mi smo morali imamo ozbiljne prihode od poreza na imovinu i poreza na zaradu zato što su se neki ljudi zaposleni u fabrikama koje su u međuvremenu počele da rade u našem gradu i tu „rupu“ koju nam je napravila država da popunimo. I dramatično smo smanjili rashode. Imamo sedam novih stranih kompanija koje dolaze u Šabac u 2019. godini. Te kompanije sada kupuju zemlju, registruju firme u Šapcu i kreću u izgradnju novih fabrika ili proširenje već postojećih. Nijedna od tih kompanija nije dobila podršku države, ni dinar, a odlučile su da dođu u Šabac. Naš grad će dobiti i nov tržni centar koji će se raditi pored Lidla. Biće veći od Kapitol parka i to na prostoru stare štamparije. Oni bi trebalo da krenu u februaru sa radovima. Kao što su ljudi bili nepoverljivi kada smo ugasili najveći parking u gradu u centru i napravili najmoderniji trg, kada smo napravili najmoderniji bazen na kojem sve deca uče da plivaju besplatno, a vaterpolisti doneli titulu pobednika Kupa Srbije, tako ćemo i sada ići korak dalje. Imaćemo moderniji gradski prevoz, smanjićemo broj automobila u centru grada, daćemo prednost pešacima..., a to sve ne može da se uradi ako nemamo privredu u gradu, poljoprivredu koja funkcioniše.
Mnogi potezi grada nikako da naiđu na pravo razumevanje vlasti u državi?
- Mi radimo u nenormalnim okolnostima, ali ne zato što ti država ne da pare, ili imaš pritisak, hoće da uhapse mene, ili nekog od mojih saradnika. Govorim o tome da šta god uradiš bilo šta drugačije u državi prozivaju te. Moraš da smanjiš troškove, a to niko ne radi. Srpska napredna stranka zapošljava ljude u javnom sektoru i time sebi obezbeđuje kapilarne glasove. Naša je politika da za građane obezbedimo najbolju uslugu po najnižoj ceni, ali kako da bude najniža cena kada oni isplaćuju zaposlenima 13. platu, jer mi ako isplatimo 13. platu u javnom sektoru moramo da povećamo cenu odnošenja smeća, cenu vode, grejanje. Kako da se razvija bilo koje preduzeće ako ti moraš da isplaćuješ gluposti zarad jeftinih političkih poena. Vlada Srbije svaki dan uvodi nenormalnost u društvo. Kreneš da radiš nešto, da edukuješ, budeš ismevan. Grad Šabac su pozvali iz hrvatskog Ministarstva za ekologiju kao dobar primer iz Srbije na konferenciju, nisu pozvali Beograd, Niš, Novi Sad, jer nemaju ništa da ponude, već jedini opozicioni grad. A, ovi kod nas te odmah proglase za izdajnikom i kriminalcem.
Koliko smo daleko od normalnosti života u Srbiji?
- Ne znam šta da kažem, to je nemerljivo. Kod nas je sve fejk. Fejk je premijerka, fejk je vlada, pristupanje EU je fejk, ali i u tom nečemu možeš da napraviš ostrvo gde ljudi treba da počnu da žive normalno. Ne treba da bude najvažnija stvar ko je gradonačelnik, već koja predstava večeras igra u Šapcu. Mi kada promenimo temu, Vučić više nije interesantan, postaje nebitan. Radujem se tome da u Šapcu građani prvi u Srbiji počnu da žive drugačije - da odlučuju više, da budu više uključeni u javni život, da zagađuju manje sredinu, da budu više uključeni u sva kulturna dešavanja, više kupljenih karata za pozorište, muzej, da se više prevoze u javnom prevozu, više trče, šetaju. Da ljudi počnu da žive normalan život.
Šabac je prvi uveo direktno odlučivanje građana o bitnim temama. Opozicija često koristi argument da je izlaznost na te referendume mala?
- Naravno kada oni utiču na to, oni opstruiraju taj model od kada se pojavio. Činjenica je da mi u Šapcu imamo najjaču opoziciju, ali ja im sada poručujem da ćemo uspeti, jer je to najvažnije promena. Promena u kojoj ti oslobodiš ljude, pustiš ih da odlučuju sami o svom novcu, a to znači o svom životu. Najbolje bi bilo kada bi oni nametnuli neku svoju temu, ali oni takvu temu nemaju. Vidim da su neki gradovi sada krenuli našim putem. Od ove politike nema odbrane. Ne možeš da kažeš da ti se ne sviđa da narod odlučuje, i ne razumem zašto naši lokalni naprednjaci ne pitaju zašto se ovaj model ne raširi po celoj Srbiji, zašto i predsednik Srbije neće da narod odlučuje o trošenju svog novca. Zašto to ne bi bio deo nekog zakona. Ajde da svi odlučuju, za početak o ovome. Niko da čuje ljude šta je njima bitno.
Predstojeća godina je, možemo reći, predizborna. Da li očekujete nastavak pritisaka?
- Što se tiče pritisaka, već smo dovoljno očvrsnuli. Skoro kada nam je bio francuski ambasador šalili smo se da smo kao ono galsko selo, jedino slobodno i okruženo Rimljanima, ali da ima dosta naroda koje je u međuvremenu ojačalo, pa se bori protiv svega toga. Imamo dovoljno novca, uradićemo sve što smo isplanirali, imaćemo dobro uređen grad, više zaposlenih nego što ih imamo sada, imaćemo da pokažemo puno toga drugim sredinama. Ne znam šta će biti do aprila 2020. godine kada bi trebalo da budu redovni lokalni izbori, pošto ne znam kuda će da nas odvede ova aktivnost opozicije, ali u Srbiji danas pošteni izbori nisu mogući. Aleksandar Vučić je uništio temelje političkog i institucionalizovanog života. Mi smo 2016. godine u potpuno nenormalnim okolnostima uspeli da pobedimo. Opozicija je zauzela jedinstven stav da neće više biti izbora ako ne budu pošteni i fer i ako ne budu ispoštovani minimalni uslovi koje smo zajedno podneli.
Kraj godine protiče u protestima u Beogradu?
- Protesti u Beogradu su u ovom trenutku debata koju građani sa ulice vode sa predsednikom Srbije. Meni je od prve subote bilo jasno da je ova stvar krenula u pravom pravcu. Odlično je da su svi osetili da je to zajednička stvar, i građani i opozicija. Uključuju se sada razni segmenti društva. Ovo je sada javna stvar od koje niko ne može da beži. Važno je da formatiramo čitav proces i šetaćemo svake subote.
Kako komentarišete reakciju vlasti na te proteste?
- Vidim da predsednik ćuti, a ministar prebrojava. Šta će mučenik, nije on baš neki ministar, ali on nas pogrešno prebrojava. Njegova matematika i nije baš pouzdana. Vučić je zarobio državu, zloupotrebio sve institucije sistema, drži sve medije u Srbiji, i građani ovih subota pokazuju da se sa time ne slažu. Ti protesti su vrlo dostojanstveni, vode računa i na kraju verujem da je to većinska Srbija. To je Srbija koja zna šta hoće, koja je prošla kroz sito i rešeto i baš sam optimista.
Očekujete li represiju režima?
Nas vodi diktator, ne znam šta diktatoru pada na pamet. Svakodveno emituje agresiju u društvu. Svako ko ne misli kao on je neprijatelj, izdajnik, kriminalac.. Dva puta sam proglašen za izdajnika. To nas sve uvodi u stanje agresije u koje ljudi shvataju da se problemi mogu rešiti samo na agresivan način. Moja porodica i ja smo bili izloženi toj agresiji prošle nedelje. Pisao sam Tužilaštvu i ne znam šta će se dešavati kasnije. Poslao sam poziv ljudima iz SNS da se ta agresija zaustavi, da sednemo za sto da razgovaramo o tome. Ne možete ljuda da nazivate kriminalcima, lopovima, i slično. To, međutim, ništa nije čudno što su uradili Šapčani, jer su prethodno uradili na Kosovu kada su rekli da će da posete lidere opozicione lidere, jer znaju gde žive.
Jedan od tih ljudi koji je pozvao na linč vam se izvinio?
- Nakon što se informacija da se meni i mojoj porodici preti na Fejsbuku pojavila i u medijima, usledilo je izvinjenje „autora“ pretnji Milana Ristića na ovoj društvenoj mreži. Način na koji se gospodin Ristić meni izvinio je način na koji se neko izvinjava u slučaju kada ljudi imaju privatne probleme, i kada te probleme rešavaju između sebe. Ali ovo je daleko od toga, ovo je javna tema i javna stvar. Ovakve pojave nisu dobre ni za naše društvo, ni za naš grad. Smatram da 120 hiljada građana u ovom gradu zaslužuju da žive u mirnom i pristojnom gradu. Nikada nisam pozivao na agresiju, to nije moja priroda. Smatram da svaki problem ili nesuglasica mogu da se reše mirnim putem. Nažalost, postalo je „normalno“ da se javno preti svima koji ne misle isto kao predstavnici SNS.
Jedan od bitnijih datuma u nerednoj godini je i 7. februar kada u Beograd stiže Komitet za monitoring Saveta Evrope. Sa kakvim novim detaljima ćete upoznati ovaj Komitet?
- Ono što ćemo mi dodatno spremiti su sve ovo što se desilo u Lučanima. Pre svega mislim na finansijske zloupotrebe, administrativne i političke zloupotrebe za koje nemamo dokaze posle ovih izbora. Imamo u međuvremenu pritiske na ljude kao na Draganu Rakić u Vršcu, dokaze o prebijanju Borka Stefanovića, paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, kao i da država neće da otkrije prave nalogodavce ubistva Olivera Ivanovića. To su inače sve zahtevi sa protesta. Kada sve to spakujemo u jedan predmet kojim će se baviti Komitet za monitoring Saveta Evrope, mi imamo dovoljno dokaza da danas društvo u Srbiji nije slobodno, da je država zarobljena i da nema nikakvu perspektivu. Tražićemo da se ustanovi trajni nadzor nad Srbijom koji treba da dovede do toga da se u Srbiji oslobode institucije, da se ukine diktatura, da najzad imamo fer i poštene izbore, da se oslobode mediji.
Kakva je Vaša poruka sugrađanima za narednu godinu?
- Biće teško, ali ćemo uspeti. Mnogo sam svesniji da moramo da istrajemo i da budemo mnogo uporniji nego pre. Šabac postaje reper za ono što se zove pristojna Srbija. Moramo da odbranimo tu politiku i da pokažemo da postoji drugačija Srbija koja želi da bude u Evropskoj uniji i koja ima jasan put kako da nam bude bolje.
Ljudi na granici izdržljivosti
Šta je moglo bolje da se uradi u 2018. godini?
- Sve može bolje. Svaki segment ovog našeg funkcionisanja može da bude mnogo bolji. Usluga prema građanima javnih službi i preduzeća može da bude mnogo bolja. Mogli smo da uradimo mnogo više stvari, ali jednostavno nismo imali dovoljno novca za sve, da postignemo da izjašnjavanje građana budu najvažnija tema, ali nismo mogli to da nametnemo kao glavnu, jer smo bili okruženi svakakvim glupostima. Ne može da se radi kako treba ako ste non stop okruženi policijom. To nije završeno. Mi sada da pustimo Javnu nabavku, dođe policija i pita zašto ste to uradili, po čijem nalogu. A sa druge strane dobijamo nagrade. Evropska unija finansira jedan projekat u Srbiji u vrednosti od pet miliona evra, a samo je Šabac dobio milion evra od tog novca. Ljudi su ovde na granici izdržljivosti.

Nemanje politike najveći poraz
Kako gledate na podelu socijalne pomoći u Jagodini? Nije li to poraz lokalne politike?
- Najveći poraz za svaku lokalu samoupravu i svaki grad u Srbiji je nemanje politike, i diktatura. Mi danas živimo u diktaturi velikog vođe koju onda on spušta dole na svoje male šefove. Jedan od njih je i u Jagodini. To je tolika sramota za grad kao što je Jagodina da ima toliko socijalnih slučajeva, tolike kolone ljudi kojima se deli milostinja. Tu istu milostinju je sada delio Vučić na izborima u Lučanima. Ljudima su delili kafu, šećer, ratluk, išle su kućne pomoćnice da im čiste kuće i stanove koje su plaćali Pančevci, a evo sada u Lučanima nema više nikoga od njih. Sada treba otiću u Lučane, ili u Kotražu da vidi kako izgleda život. Tamo nema ljudi. I čemu se sada radujemo što je pobedio SNS, a svi su izgubili.

U Zoni 24 kompanije
Insistirate da je Šabac najbolje mesto za investiranje?
- U Šapcu posluje blizu 4.200 privrednih subjekata. Grad Šabac je vlasnik najveće industrijske zone u Srbiji i regionu. Od 2003. godine grad je kupio 600 hektara zemljišta i infrastrukturno ga opremio. Danas u ovoj, Severozapadnoj radnoj zoni posluju 24 kompanije, a u njima je zaposleno više od 3.800 radnika. Ukupan prihod ovih kompanija u 2017. godini bio je blizu 190 miliona evra. Firme koje uspešno posluju u šabačkoj SZR su: Mondi, Fruti, Duga El, Savro, Vopakel, SBE Srbija, Čedanit, SET, De Heus, Mlekara Šabac, Elisir fud, Kartonval, Butik mesa Slavija, Palko, Gold pak, Toekomst DMB, Lama Lumi Sport, AKS Ekspres Kurir, Kendi Raš, Panonika, Jazaki, Kapitol Park, Mačva Ekspress i AK Vuković. Važan podatak je i taj da je u septembru 2015. godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Šapcu bilo 12.500 nezaposlenih, a sada je to 7.655 osoba.
N. K.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa