Инфо

Берза

  • aero 799 ▼ -0,13%
  • dinnpb 3.500 ⚫ 0,00%
  • dnos 1.700 ⚫ 0,00%
  • fito 2.950 ▲ 1,24%
  • gfso 700 ▼ -22,22%
  • glos 330 ▲ 26,92%
  • gmon 2.900 ▲ 16,05%
  • inim 3.500 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.752 ⚫ 0,00%
  • lklg 800 ⚫ 0,00%
  • lsta 530 ▼ -3,64%
  • mbls 3.000 ▼ -23,08%
  • niis 725 ⚫ 0,00%
  • prgs 60 ▲ 9,09%
  • rso15102 119,63 ▲ 0,14%
  • rso15122 110,88 ▲ 1,12%
  • tgas 11.958 ▲ 0,49%
  • tlkb 7.000 ⚫ 0,00%
  • tlvc 2.000 ▼ -20,00%
(27. децембар 2018.)
НЕБОЈША ЗЕЛЕНОВИЋ ГРАДОНАЧЕЛНИК ШАПЦА У РАЗГОВОРУ ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА“

Шабац пример за целу Србију

Покушаћемо да направимо да Шабац заиста личи на модерне градове у које наши људи сада одлазе да живе. Држава нам дугује 30 милиона евра за шест година. Седам нових страних компанија које долазе у Шабац у 2019. години. Ми када променимо тему, Вучић више није интересантан, постаје небитан. Протести у Београду су у овом тренутку дебата коју грађани са улице воде са председником Србије. Биће тешко, али ћемо успети
Шабац пример за целу Србију
Година за нама била је више него бурна за град Шабац, а самим тим и за градоначелника Небојшу Зеленовића. Константан притисак опозиције да мутним радњама дође до власти у једином граду где СНС нема власт, честе увреде и клевете на рачун људи који имају одговорност за функционисање града, али и недавни позив на линч градоначелника и његове породице, обележио је 2018. годину.
Град Шабац је функционисао у складу са могућностима и успео да у веома отежаним околностима испуни све зацртане циљеве. У новогодишњем интервјуу за „Глас Подриња“ Зеленовић се на почетку управо и осврће на 2018. годину.
- Ова година је била пуна изазова. Сусрели смо се, с једне стране, можда и са најјачим притиском до сада да се промени власт у Шапцу, а са друге, велика потреба људи који се сматрају опозицијом у Србији да се удруже. Свака од тих ствари је вукла изазове сама за себе, нарочито овај део који се тиче борбе да град нормално функционише. Ми смо прво документовали све ове притиске, ишли у Стразбур, борили се за своју државу и поштовање закона, а не да се жалимо на њу и да кукамо. Све то што се дешавало, што је био некакав увод у сва ова дешавања је ишло паралелно са процесом удруживања опозиције. После 100 дана како је Савез за Србију формиран, имамо 40.000 људи на улици. Формално, Савез је сада једина опозиција у Србији. Све оно друго што није у Савезу не може ни да каже шта је заправо. Драго ми је да су сви потписали захтев за фер и поштене изборе. То је кренуло у једном правцу и видећемо куда ће нас то одвести.
У средишту свега тога управо је Шабац?
- Шабац је постао доказ да је Србију немогуће покорити, да је могуће победити Вучића. Ако је могуће да је у Србији остала једна једина слободна тачка, то је онда пример да је тако нешто могуће у целој Србији. За то је потребан озбиљан рад, доносити тешке одлуке сваки дан, мењати сопствено друштво и сопствене околности у којима се живи. Када иза тих промена дођу резултати, онда је сасвим нормално да постоји таква тачка. Био сам недавно у Горњем Милановцу. Позвали су ме одборници из Скупштине општине да их упознам са нашим моделом одлучивања људи о битним стварима за њих и о потреби постојања политика како би они то исто затражили за своје суграђане. Имао сам искрен и отворен разговор са разним људима који седе у СО Горњи Милановац, који кажу да хоће то исто и за њих.
Шта је био највећи изазов у години коју испраћамо?
- Суштина је да смо се ми одлучили за штедњу у 2018. години и за промену у јавним службама и пословима, са циљем да рационализујемо систем, како бисмо се припремили за нови инвестициони циклус. Доказ да смо успели у томе је да данас на рачуну имамо милијарду динара и да ће сав тај новац бити потрошен за развој града. Нећемо имати испаљивање ракета, ватромета и јавне расвете за 850.000 евра, јер нећемо уопште испаљивати ракете, нећемо имати певачицу за 50.000 евра и концерт на Тргу, и вероватно нећемо имати јелку од 80.000 евра. А, имаћемо и јелку, и расвету, и редован и нормалан живот у граду, као и паре на рачуну за сређивање улица, града, за развој бизниса у граду, базичне инфраструктуре. Радићемо насеље Бенску бару, наставићемо да ширимо уређење центра града, Трг Ђачког батаљона, парковску авенију, савску авенију од Дома војске до Тврђаве, уредићемо и Дом војске, Масарикову и Карађорђеву улицу. Покушаћемо да направимо да Шабац заиста личи на модерне градове у које наши људи сада одлазе да живе.
Грађани понекад и немају стрпљење када су радови у питању иако су свесни да није могуће преко нећи решити све проблеме?
- Људи морају да знају да могу да сањају различите снове, али без новце тешко да могу да се реализују. Ми смо се потрудили да уштедимо тај новац, а да при том нисмо добили ни динар од те државе. Не бих да кукам и да стално нешто прозивам државу, али грађани Шапца морају да знају да је нама држава узела 30 милиона евра. Замислите да сада имамо тих 30 милиона евра. Ово је већ шеста година како нам држава не исплаћује по четири милиона евра зато што та иста држава не примењује Закон о локалној самоуправи и о финансирању локалне самоуправе који кажу да ми као град треба да имамо сваке године 780 милиона, а добијамо 300 милиона динара. Значи, добијамо 480 милиона динара мање, односно четири милиона евра, То је 24 милиона евра за шест година. Држава нам држи заробљену имовину у вредности од четири милиона евра и милион евра нам дугују за базен, као и што су нам узели у 2018. и узеће у 2019. годони нешто више од милиона евра што нам скидају са рачуна на име солидарних пореза.
Град, ипак, мора да живи, да напредује?
- И поред свега тога, ми хоћемо да направимо град који ће да личи, ми верујемо, на Беч. Када сам то рекао на последњој седници Скупштине града, напредњаци су ми се злонамерно смејали, али ми смо наше архитекте и људе који се баве развојем града послали да виде како ствари изгледају у уређеним градовима и они сада нуде таква решења. Да бисмо могли да изведемо та решења, ми смо морали имамо озбиљне приходе од пореза на имовину и пореза на зараду зато што су се неки људи запослени у фабрикама које су у међувремену почеле да раде у нашем граду и ту „рупу“ коју нам је направила држава да попунимо. И драматично смо смањили расходе. Имамо седам нових страних компанија које долазе у Шабац у 2019. години. Те компаније сада купују земљу, региструју фирме у Шапцу и крећу у изградњу нових фабрика или проширење већ постојећих. Ниједна од тих компанија није добила подршку државе, ни динар, а одлучиле су да дођу у Шабац. Наш град ће добити и нов тржни центар који ће се радити поред Лидла. Биће већи од Капитол парка и то на простору старе штампарије. Они би требало да крену у фебруару са радовима. Као што су људи били неповерљиви када смо угасили највећи паркинг у граду у центру и направили најмодернији трг, када смо направили најмодернији базен на којем све деца уче да пливају бесплатно, а ватерполисти донели титулу победника Купа Србије, тако ћемо и сада ићи корак даље. Имаћемо модернији градски превоз, смањићемо број аутомобила у центру града, даћемо предност пешацима..., а то све не може да се уради ако немамо привреду у граду, пољопривреду која функционише.
Многи потези града никако да наиђу на право разумевање власти у држави?
- Ми радимо у ненормалним околностима, али не зато што ти држава не да паре, или имаш притисак, хоће да ухапсе мене, или неког од мојих сарадника. Говорим о томе да шта год урадиш било шта другачије у држави прозивају те. Мораш да смањиш трошкове, а то нико не ради. Српска напредна странка запошљава људе у јавном сектору и тиме себи обезбеђује капиларне гласове. Наша је политика да за грађане обезбедимо најбољу услугу по најнижој цени, али како да буде најнижа цена када они исплаћују запосленима 13. плату, јер ми ако исплатимо 13. плату у јавном сектору морамо да повећамо цену одношења смећа, цену воде, грејање. Како да се развија било које предузеће ако ти мораш да исплаћујеш глупости зарад јефтиних политичких поена. Влада Србије сваки дан уводи ненормалност у друштво. Кренеш да радиш нешто, да едукујеш, будеш исмеван. Град Шабац су позвали из хрватског Министарства за еколoгију као добар пример из Србије на конференцију, нису позвали Београд, Ниш, Нови Сад, јер немају ништа да понуде, већ једини опозициони град. А, ови код нас те одмах прогласе за издајником и криминалцем.
Колико смо далеко од нормалности живота у Србији?
- Не знам шта да кажем, то је немерљиво. Код нас је све фејк. Фејк је премијерка, фејк је влада, приступање ЕУ је фејк, али и у том нечему можеш да направиш острво где људи треба да почну да живе нормално. Не треба да буде најважнија ствар ко је градоначелник, већ која представа вечерас игра у Шапцу. Ми када променимо тему, Вучић више није интересантан, постаје небитан. Радујем се томе да у Шапцу грађани први у Србији почну да живе другачије - да одлучују више, да буду више укључени у јавни живот, да загађују мање средину, да буду више укључени у сва културна дешавања, више купљених карата за позориште, музеј, да се више превозе у јавном превозу, више трче, шетају. Да људи почну да живе нормалан живот.
Шабац је први увео директно одлучивање грађана о битним темама. Опозиција често користи аргумент да је излазност на те референдуме мала?
- Наравно када они утичу на то, они опструирају тај модел од када се појавио. Чињеница је да ми у Шапцу имамо најјачу опозицију, али ја им сада поручујем да ћемо успети, јер је то најважније промена. Промена у којој ти ослободиш људе, пустиш их да одлучују сами о свом новцу, а то значи о свом животу. Најбоље би било када би они наметнули неку своју тему, али они такву тему немају. Видим да су неки градови сада кренули нашим путем. Од ове политике нема одбране. Не можеш да кажеш да ти се не свиђа да народ одлучује, и не разумем зашто наши локални напредњаци не питају зашто се овај модел не рашири по целој Србији, зашто и председник Србије неће да народ одлучује о трошењу свог новца. Зашто то не би био део неког закона. Ајде да сви одлучују, за почетак о овоме. Нико да чује људе шта је њима битно.
Предстојећа година је, можемо рећи, предизборна. Да ли очекујете наставак притисака?
- Што се тиче притисака, већ смо довољно очврснули. Скоро када нам је био француски амбасадор шалили смо се да смо као оно галско село, једино слободно и окружено Римљанима, али да има доста народа које је у међувремену ојачало, па се бори против свега тога. Имамо довољно новца, урадићемо све што смо испланирали, имаћемо добро уређен град, више запослених него што их имамо сада, имаћемо да покажемо пуно тога другим срединама. Не знам шта ће бити до априла 2020. године када би требало да буду редовни локални избори, пошто не знам куда ће да нас одведе ова активност опозиције, али у Србији данас поштени избори нису могући. Александар Вучић је уништио темеље политичког и институционализованог живота. Ми смо 2016. године у потпуно ненормалним околностима успели да победимо. Опозиција је заузела јединствен став да неће више бити избора ако не буду поштени и фер и ако не буду испоштовани минимални услови које смо заједно поднели.
Крај године протиче у протестима у Београду?
- Протести у Београду су у овом тренутку дебата коју грађани са улице воде са председником Србије. Мени је од прве суботе било јасно да је ова ствар кренула у правом правцу. Одлично је да су сви осетили да је то заједничка ствар, и грађани и опозиција. Укључују се сада разни сегменти друштва. Ово је сада јавна ствар од које нико не може да бежи. Важно је да форматирамо читав процес и шетаћемо сваке суботе.
Како коментаришете реакцију власти на те протесте?
- Видим да председник ћути, а министар пребројава. Шта ће мученик, није он баш неки министар, али он нас погрешно пребројава. Његова математика и није баш поуздана. Вучић је заробио државу, злоупотребио све институције система, држи све медије у Србији, и грађани ових субота показују да се са тиме не слажу. Ти протести су врло достојанствени, воде рачуна и на крају верујем да је то већинска Србија. То је Србија која зна шта хоће, која је прошла кроз сито и решето и баш сам оптимиста.
Очекујете ли репресију режима?
Нас води диктатор, не знам шта диктатору пада на памет. Свакодвeно емитује агресију у друштву. Свако ко не мисли као он је непријатељ, издајник, криминалац.. Два пута сам проглашен за издајника. То нас све уводи у стање агресије у које људи схватају да се проблеми могу решити само на агресиван начин. Моја породица и ја смо били изложени тој агресији прошле недеље. Писао сам Тужилаштву и не знам шта ће се дешавати касније. Послао сам позив људима из СНС да се та агресија заустави, да седнемо за сто да разговарамо о томе. Не можете људа да називате криминалцима, лоповима, и слично. То, међутим, ништа није чудно што су урадили Шапчани, јер су претходно урадили на Косову када су рекли да ће да посете лидере опозиционе лидере, јер знају где живе.
Један од тих људи који је позвао на линч вам се извинио?
- Након што се информација да се мени и мојој породици прети на Фејсбуку појавила и у медијима, уследило је извињење „аутора“ претњи Милана Ристића на овој друштвеној мрежи. Начин на који се господин Ристић мени извинио је начин на који се неко извињава у случају када људи имају приватне проблеме, и када те проблеме решавају између себе. Али ово је далеко од тога, ово је јавна тема и јавна ствар. Овакве појаве нису добре ни за наше друштво, ни за наш град. Сматрам да 120 хиљада грађана у овом граду заслужују да живе у мирном и пристојном граду. Никада нисам позивао на агресију, то није моја природа. Сматрам да сваки проблем или несугласица могу да се реше мирним путем. Нажалост, постало је „нормално“ да се јавно прети свима који не мисле исто као представници СНС.
Један од битнијих датума у нередној години је и 7. фебруар када у Београд стиже Комитет за мониторинг Савета Европе. Са каквим новим детаљима ћете упознати овај Комитет?
- Оно што ћемо ми додатно спремити су све ово што се десило у Лучанима. Пре свега мислим на финансијске злоупотребе, административне и политичке злоупотребе за које немамо доказе после ових избора. Имамо у међувремену притиске на људе као на Драгану Ракић у Вршцу, доказе о пребијању Борка Стефановића, паљења куће новинара Милана Јовановића, као и да држава неће да открије праве налогодавце убиства Оливера Ивановића. То су иначе све захтеви са протеста. Када све то спакујемо у један предмет којим ће се бавити Комитет за мониторинг Савета Европе, ми имамо довољно доказа да данас друштво у Србији није слободно, да је држава заробљена и да нема никакву перспективу. Тражићемо да се установи трајни надзор над Србијом који треба да доведе до тога да се у Србији ослободе институције, да се укине диктатура, да најзад имамо фер и поштене изборе, да се ослободе медији.
Каква је Ваша порука суграђанима за наредну годину?
- Биће тешко, али ћемо успети. Много сам свеснији да морамо да истрајемо и да будемо много упорнији него пре. Шабац постаје репер за оно што се зове пристојна Србија. Морамо да одбранимо ту политику и да покажемо да постоји другачија Србија која жели да буде у Европској унији и која има јасан пут како да нам буде боље.
Људи на граници издржљивости
Шта је могло боље да се уради у 2018. години?
- Све може боље. Сваки сегмент овог нашег функционисања може да буде много бољи. Услуга према грађанима јавних служби и предузећа може да буде много боља. Могли смо да урадимо много више ствари, али једноставно нисмо имали довољно новца за све, да постигнемо да изјашњавање грађана буду најважнија тема, али нисмо могли то да наметнемо као главну, јер смо били окружени свакаквим глупостима. Не може да се ради како треба ако сте нон стоп окружени полицијом. То није завршено. Ми сада да пустимо Јавну набавку, дође полиција и пита зашто сте то урадили, по чијем налогу. А са друге стране добијамо награде. Европска унија финансира један пројекат у Србији у вредности од пет милиона евра, а само је Шабац добио милион евра од тог новца. Људи су овде на граници издржљивости.

Немање политике највећи пораз
Како гледате на поделу социјалне помоћи у Јагодини? Није ли то пораз локалне политике?
- Највећи пораз за сваку локалу самоуправу и сваки град у Србији је немање политике, и диктатура. Ми данас живимо у диктатури великог вође коју онда он спушта доле на своје мале шефове. Један од њих је и у Јагодини. То је толика срамота за град као што је Јагодина да има толико социјалних случајева, толике колоне људи којима се дели милостиња. Ту исту милостињу је сада делио Вучић на изборима у Лучанима. Људима су делили кафу, шећер, ратлук, ишле су кућне помоћнице да им чисте куће и станове које су плаћали Панчевци, а ево сада у Лучанима нема више никога од њих. Сада треба отићу у Лучане, или у Котражу да види како изгледа живот. Тамо нема људи. И чему се сада радујемо што је победио СНС, а сви су изгубили.

У Зони 24 компаније
Инсистирате да је Шабац најбоље место за инвестирање?
- У Шапцу послује близу 4.200 привредних субјеката. Град Шабац је власник највеће индустријске зоне у Србији и региону. Од 2003. године град је купио 600 хектара земљишта и инфраструктурно га опремио. Данас у овој, Северозападној радној зони послују 24 компаније, а у њима је запослено више од 3.800 радника. Укупан приход ових компанија у 2017. години био је близу 190 милиона евра. Фирме које успешно послују у шабачкој СЗР су: Монди, Фрути, Дуга Ел, Савро, Вопакел, СБЕ Србија, Чеданит, СЕТ, Де Хеус, Млекара Шабац, Елисир фуд, Картонвал, Бутик меса Славија, Палко, Голд пак, Тоекомст ДМБ, Лама Луми Спорт, АКС Експрес Курир, Кенди Раш, Паноника, Јазаки, Капитол Парк, Мачва Експресс и АК Вуковић. Важан податак је и тај да је у септембру 2015. године, према подацима Националне службе за запошљавање, у Шапцу било 12.500 незапослених, а сада је то 7.655 особа.
Н. К.

Најновији број

16. мај 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa