Rasuti svuda po svetu

Tradicionalna Svetsosavska izložba, radova učenika Škole slikanja, akademskog slikara profesora Dragiše Marsenić, otvorena je u petak u Biblioteci šabačkoj. Svečani događaj upotpunio je i nastup hora đaka škole Primenjenih umetnosti, pod rukovodstvom profesorke Slađane Nikolić.
Direktorka biblioteke Jelena Podgorac Jovanović, čestitala je mladim umetnicima koji svoj put započinju upravo u najznačajnijoj kulturnoj ustanovi u Šapcu.
- Biblioteka šabačka je sa ponosom i ove godine otvorila vrata slikarskom ateljeu profesora Dragiše Marsenića. Nadam se da će nam se izlagači, kada postanu vrsni i svetski umetnici, rado vraćati. Snaga nije u činjenju onoga što možemo, već onoga što ne možemo. Upravo je to ono čemu profesor Marsenić svoje đake uči - navela je Jelena Podgorac Jovanović.
Jelena Čolić, Alkeksandra Bekić, Teodora Obradinović, Ana Martinović, Tatjana Puljiz, Kristina Pap, Ivana Živković, Tamara Kovačević, Jovana Bojić i Marko Mujić, umetnici su čiji će radovi krastiti hol biblioteke u Šapcu do 08.02. 2018.
Predstavljajući studente, profesor Dragiša Marsenić, istakao je njihove kapacitete, senzibilitet, snagu u potezu, energiju u rukama, živu sugestivnu liniju, ali se osvrnuo i na produkt dugogodišnjg rada.
-Poseban je osećaj sresti slikare koji su pre nekoliko decenija izlagali, a sada dolaze zainteresovani za rad mlađih kolega. Ugrabe malo vremena da se svrate u atelje kako bismo evocirali uspomene . Za tridesetogodišnjicu izložbe, dobio sam slike đaka koji je pohađao moju školu, a sada je u Švedskoj, cenjeni slikar. Mnogi su u Čikagu, Austriji, Francuskoj, rasuti svuda po svetu. To su ljudi koji vole umetnost, kulturu, Šabac, a pomalo i mene - naveo je profesor Marsenić.
U roku od 32 godine , 106 đaka profesora Marsenića upisalo je akademiju. Izazov je podstaći ih da slušaju svoj životni poziv, a posebno sada kada se primakao osamdesetoj. Teskobe istrajnosti u njegovim godinama kako kaže nadoknađuje duh učenika. Poštuje njihove želje ali ne odustaje tek tako.
Primer za to je Jovana Bojić, koja ga kako kaže po karakteru podseća na njega, a kakav je čovek i borac govori tvrdnja da bi voleo da je njegova ćerka. Dvadesetrogodišnja Jovana Bojić, odmalena je osećala potrebu da se bavi umetnošću. Međutim, usled nerazumevanja okoline, upisala je Policijsku akademiju. Ipak, nakon dve godine odlučila se za Akademiju primenjenih umetnosti.
- Da nije bilo profesora Marsenića verovatno slikarstvo ne bih ni upisala. Uz njegovu podršku skupila sam hrabrost da istrajem u tom putu. Pre sedam godina izlagala sam prvi put. Tadašnji osećaj i sećanje na izložbu kopkali su me tokom dvogodišnjeg studiranja. Možda je taj događaj bio i preloman vraćanju olovci. Kad god sam u Šapcu obilazim mlađe kolege sa ciljem da ih podržim i posavetujem na koji način da nađu pravac koji im najviše odgovara - istakla je Jovana Bojić, čija je omiljena tehnika crtanje.
Dragiša Marsenić, slikar koji je sa 16 godina, dobio veliku nagradu Crne gore za Umetnost u omladinskoj konkurenciji, pohađao je časove kod srpskog akademika Prijića. Tada je odlučio da će stečeno znanje prenositi dokle god bude mogao, a po svemu sudeći istrajao je u tome.