Krivina u ogledalu
Ministar geograf
Još od pojave čuvenog Dače, Danila Ž. Markovića na mestu ministra obrazovanja Srbije, a to beše u vreme Slobodana Miloševića, nismo imali sreće u tom sektoru.
Ređali su se raznorazni, i to kao po nekom pravilu gori od prethodnika. Tako ispada da je Dača bio najbolji. Ako ne najbolji, onda sigurno najprijatniji, jer se uvek u javnosti pojavljivao sa veselim osmehom na licu. Po istoj analogiji, ovaj aktuelni Mladen Šarčević, geograf, ispada najgori. Ne ispada, već jeste najgori. Poziciju koju je u ovo doba zavredio, dobio je zahvaljujući činjenici da je prvenac Prvorođenog završio gimnaziju upravo u njegovim odajama, odnosno privatnu školu koju je vodio Šarčević. Radi se o veoma skupoj privatnoj gimnaziji za koju nismo čuli da su završavala deca „žutih lopova“.
Ministar je otišao i korak dalje, pa je prvenac, posle nekoliko godina promišljanja, upisao Matematički fakultet smer geografija. Gle čuda, katedru kojom vedri i oblači ministar Šarčević. Nije, međutim, to nikakav problem, već činjenica da je ministar mrtav-ladan omalovažio profesore, asistente, saradnike akademske zajednice u Srbiji.
Za njega su profesori Univerziteta, koji su potpisali podršku građanskim protestima u Srbiji, nebitni. Prema njegovim rečima, na tom spisku, koji je dostigao cifru od 1.000 ljudi, nalaze se neozbiljni ljudi. Polovina su penzioneri, a druga polovina su mladi kadrovi koji su tek juče počeli da rade. Kakva je reakcija ministra, možda ti mladi ljudi već sutra ostanu bez tog posla.
Elem, ministru Šarčeviću ne smeta činjenica da je toliki broj nastavnog kadra sa Univerziteta u Srbiji podržalo proteste koji se u širom Srbije organizuju četvrtkom, petkom i subotom. Verovatno bi mu zasmetalo kada bi se na tom spisku našli „dokazani intelektualci“ sa verodostojnim diplomama tipa dr Nebojša Stefanović, dr Siniša Mali, master Tomislav Nikolić, dr Aleksandar Pajić (da stavimo i nekoga iz Šapca na taj spisak). Problem je verovatno u tome što je ove ljude sramota da se potpišu sa svojim „teško stečenim“ diplomama, jer znaju kako su ih stekli.
Ne može se očekivati od naprednjačkog apartčika da podrži proteste u Srbiji, ili barem kolege koje ih podržavaju, ali je o.k. očekivati da ne vređa te iste. Ili se varam? Upravo se tako nešto i može očekivati od onih koji su u talu sa ovim režimom. Ne postoji ništa što im je sveto, u šta se ne dira. Nikada mi neće biti jasna ta potreba za dodvoravanjem velikom vođi, i da morate iznova i iznova da dokazujete svoju vernost sve bahatijim i vulgarnijim ponašanjem.
Drugi špil karata je to što se i Šarčević ovakvim ponašanjem priključuje onim likovima koji svojim istupima iznova i iznova motivišu ljude da se pojavljuju na protestima. Bolju pozivnicu od ove građani nezadovoljni stanjem u zemlji ne mogu da očekuju. Prosto se utrkuju ko će to učiniti brže, jače, bolje.
Kada na čelu Ministarstva imamo čoveka koji na ovaj način govori o ljudima koji su samo svoje ime i prezime stavili na spisak nečega što se vlastima u Srbiji ne sviđa, šta da očekujemo da o njima misle svi oni ljudi koji svoje obrazovanje stiču ili nastavljaju čitajući tabloide i gledajući rijalitije? Srbija je daleko od normalizacije taman koliko i od puta na Mars, bez ruske i kineske pomoći. Zašto je tako nešto potrebno društvu, objašnjenje verovatno postoji, ali je nama nedokučivo. Ima li išta normalnije nego tražiti fer uslove za izbore u Srbiji? Zar je Srbija u 21. veku zaslužila da biračka mesta obilaze džipovi bez tablica, da se glas kupuje osnovnim životnim namirnicama, da su mediji gluvi i slepi za bilo koju drugu stranu izuzev onu Šešeljevu, da 92 odsto vremena u kampanji srpski mediji posvete Prvorođenom...
O tome Šarčević i ostali ne razmišljaju. Ne razmišlja da je svojim ponašanjem već inicirao da se taj spisak proširi. Čudno, ili ne, ali na tom spisku se nalazi i njegov prethodnik koji je služio istom caru. Geografu i njemu sličnim je, međutim, nikada bolje u novijoj istoriji. Uživaju u svojim privilegijama i divljenju Prvorođenom. Za napredak svakog društva najpotrebnija je sloboda. Izem ti ja slobodu u kojoj svako jutro kada se probudim moram da se divim Prvorođenom, a onda da uživam u plodovima koji im sleduju. Da nije bilo slobodne misli, danas ne bismo imali ni struju, ni telefone, ni naprednjake na vlasti.
Svako ko je iole pametan trebalo bi to da ima u vidu. Ništa ne može doveka da traje, ali naprednjačka filozofija prkosi zdravom razumu. Verovatno da 90 odsto njih, uključujući i ministra Šarčevića, veruje da ih niko nikada neće pobediti. Tako su mnogi mislili, pa su se desili neki izbori na kojima su poraženi. Istorija je majka života, izuzev za one koji veruju da ta ista istorija počinje od njih.
Ređali su se raznorazni, i to kao po nekom pravilu gori od prethodnika. Tako ispada da je Dača bio najbolji. Ako ne najbolji, onda sigurno najprijatniji, jer se uvek u javnosti pojavljivao sa veselim osmehom na licu. Po istoj analogiji, ovaj aktuelni Mladen Šarčević, geograf, ispada najgori. Ne ispada, već jeste najgori. Poziciju koju je u ovo doba zavredio, dobio je zahvaljujući činjenici da je prvenac Prvorođenog završio gimnaziju upravo u njegovim odajama, odnosno privatnu školu koju je vodio Šarčević. Radi se o veoma skupoj privatnoj gimnaziji za koju nismo čuli da su završavala deca „žutih lopova“.
Ministar je otišao i korak dalje, pa je prvenac, posle nekoliko godina promišljanja, upisao Matematički fakultet smer geografija. Gle čuda, katedru kojom vedri i oblači ministar Šarčević. Nije, međutim, to nikakav problem, već činjenica da je ministar mrtav-ladan omalovažio profesore, asistente, saradnike akademske zajednice u Srbiji.
Za njega su profesori Univerziteta, koji su potpisali podršku građanskim protestima u Srbiji, nebitni. Prema njegovim rečima, na tom spisku, koji je dostigao cifru od 1.000 ljudi, nalaze se neozbiljni ljudi. Polovina su penzioneri, a druga polovina su mladi kadrovi koji su tek juče počeli da rade. Kakva je reakcija ministra, možda ti mladi ljudi već sutra ostanu bez tog posla.
Elem, ministru Šarčeviću ne smeta činjenica da je toliki broj nastavnog kadra sa Univerziteta u Srbiji podržalo proteste koji se u širom Srbije organizuju četvrtkom, petkom i subotom. Verovatno bi mu zasmetalo kada bi se na tom spisku našli „dokazani intelektualci“ sa verodostojnim diplomama tipa dr Nebojša Stefanović, dr Siniša Mali, master Tomislav Nikolić, dr Aleksandar Pajić (da stavimo i nekoga iz Šapca na taj spisak). Problem je verovatno u tome što je ove ljude sramota da se potpišu sa svojim „teško stečenim“ diplomama, jer znaju kako su ih stekli.
Ne može se očekivati od naprednjačkog apartčika da podrži proteste u Srbiji, ili barem kolege koje ih podržavaju, ali je o.k. očekivati da ne vređa te iste. Ili se varam? Upravo se tako nešto i može očekivati od onih koji su u talu sa ovim režimom. Ne postoji ništa što im je sveto, u šta se ne dira. Nikada mi neće biti jasna ta potreba za dodvoravanjem velikom vođi, i da morate iznova i iznova da dokazujete svoju vernost sve bahatijim i vulgarnijim ponašanjem.
Drugi špil karata je to što se i Šarčević ovakvim ponašanjem priključuje onim likovima koji svojim istupima iznova i iznova motivišu ljude da se pojavljuju na protestima. Bolju pozivnicu od ove građani nezadovoljni stanjem u zemlji ne mogu da očekuju. Prosto se utrkuju ko će to učiniti brže, jače, bolje.
Kada na čelu Ministarstva imamo čoveka koji na ovaj način govori o ljudima koji su samo svoje ime i prezime stavili na spisak nečega što se vlastima u Srbiji ne sviđa, šta da očekujemo da o njima misle svi oni ljudi koji svoje obrazovanje stiču ili nastavljaju čitajući tabloide i gledajući rijalitije? Srbija je daleko od normalizacije taman koliko i od puta na Mars, bez ruske i kineske pomoći. Zašto je tako nešto potrebno društvu, objašnjenje verovatno postoji, ali je nama nedokučivo. Ima li išta normalnije nego tražiti fer uslove za izbore u Srbiji? Zar je Srbija u 21. veku zaslužila da biračka mesta obilaze džipovi bez tablica, da se glas kupuje osnovnim životnim namirnicama, da su mediji gluvi i slepi za bilo koju drugu stranu izuzev onu Šešeljevu, da 92 odsto vremena u kampanji srpski mediji posvete Prvorođenom...
O tome Šarčević i ostali ne razmišljaju. Ne razmišlja da je svojim ponašanjem već inicirao da se taj spisak proširi. Čudno, ili ne, ali na tom spisku se nalazi i njegov prethodnik koji je služio istom caru. Geografu i njemu sličnim je, međutim, nikada bolje u novijoj istoriji. Uživaju u svojim privilegijama i divljenju Prvorođenom. Za napredak svakog društva najpotrebnija je sloboda. Izem ti ja slobodu u kojoj svako jutro kada se probudim moram da se divim Prvorođenom, a onda da uživam u plodovima koji im sleduju. Da nije bilo slobodne misli, danas ne bismo imali ni struju, ni telefone, ni naprednjake na vlasti.
Svako ko je iole pametan trebalo bi to da ima u vidu. Ništa ne može doveka da traje, ali naprednjačka filozofija prkosi zdravom razumu. Verovatno da 90 odsto njih, uključujući i ministra Šarčevića, veruje da ih niko nikada neće pobediti. Tako su mnogi mislili, pa su se desili neki izbori na kojima su poraženi. Istorija je majka života, izuzev za one koji veruju da ta ista istorija počinje od njih.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
