Министар географ

Још од појаве чувеног Даче, Данила Ж. Марковића на месту министра образовања Србије, а то беше у време Слободана Милошевића, нисмо имали среће у том сектору.
Ређали су се разноразни, и то као по неком правилу гори од претходника. Тако испада да је Дача био најбољи. Ако не најбољи, онда сигурно најпријатнији, јер се увек у јавности појављивао са веселим осмехом на лицу. По истој аналогији, овај актуелни Младен Шарчевић, географ, испада најгори. Не испада, већ јесте најгори. Позицију коју је у ово доба завредио, добио је захваљујући чињеници да је првенац Прворођеног завршио гимназију управо у његовим одајама, односно приватну школу коју је водио Шарчевић. Ради се о веома скупој приватној гимназији за коју нисмо чули да су завршавала деца „жутих лопова“.
Министар је отишао и корак даље, па је првенац, после неколико година промишљања, уписао Математички факултет смер географија. Гле чуда, катедру којом ведри и облачи министар Шарчевић. Није, међутим, то никакав проблем, већ чињеница да је министар мртав-ладан омаловажио професоре, асистенте, сараднике академске заједнице у Србији.
За њега су професори Универзитета, који су потписали подршку грађанским протестима у Србији, небитни. Према његовим речима, на том списку, који је достигао цифру од 1.000 људи, налазе се неозбиљни људи. Половина су пензионери, а друга половина су млади кадрови који су тек јуче почели да раде. Каква је реакција министра, можда ти млади људи већ сутра остану без тог посла.
Елем, министру Шарчевићу не смета чињеница да је толики број наставног кадра са Универзитета у Србији подржало протесте који се у широм Србије организују четвртком, петком и суботом. Вероватно би му засметало када би се на том списку нашли „доказани интелектуалци“ са веродостојним дипломама типа др Небојша Стефановић, др Синиша Мали, мастер Томислав Николић, др Александар Пајић (да ставимо и некога из Шапца на тај списак). Проблем је вероватно у томе што је ове људе срамота да се потпишу са својим „тешко стеченим“ дипломама, јер знају како су их стекли.
Не може се очекивати од напредњачког апартчика да подржи протесте у Србији, или барем колеге које их подржавају, али је о.к. очекивати да не вређа те исте. Или се варам? Управо се тако нешто и може очекивати од оних који су у талу са овим режимом. Не постоји ништа што им је свето, у шта се не дира. Никада ми неће бити јасна та потреба за додворавањем великом вођи, и да морате изнова и изнова да доказујете своју верност све бахатијим и вулгарнијим понашањем.
Други шпил карата је то што се и Шарчевић оваквим понашањем прикључује оним ликовима који својим иступима изнова и изнова мотивишу људе да се појављују на протестима. Бољу позивницу од ове грађани незадовољни стањем у земљи не могу да очекују. Просто се утркују ко ће то учинити брже, јаче, боље.
Када на челу Министарства имамо човека који на овај начин говори о људима који су само своје име и презиме ставили на списак нечега што се властима у Србији не свиђа, шта да очекујемо да о њима мисле сви они људи који своје образовање стичу или настављају читајући таблоиде и гледајући ријалитије? Србија је далеко од нормализације таман колико и од пута на Марс, без руске и кинеске помоћи. Зашто је тако нешто потребно друштву, објашњење вероватно постоји, али је нама недокучиво. Има ли ишта нормалније него тражити фер услове за изборе у Србији? Зар је Србија у 21. веку заслужила да бирачка места обилазе џипови без таблица, да се глас купује основним животним намирницама, да су медији глуви и слепи за било коју другу страну изузев ону Шешељеву, да 92 одсто времена у кампањи српски медији посвете Прворођеном...
О томе Шарчевић и остали не размишљају. Не размишља да је својим понашањем већ иницирао да се тај списак прошири. Чудно, или не, али на том списку се налази и његов претходник који је служио истом цару. Географу и њему сличним је, међутим, никада боље у новијој историји. Уживају у својим привилегијама и дивљењу Прворођеном. За напредак сваког друштва најпотребнија је слобода. Изем ти ја слободу у којој свако јутро када се пробудим морам да се дивим Прворођеном, а онда да уживам у плодовима који им следују. Да није било слободне мисли, данас не бисмо имали ни струју, ни телефоне, ни напредњаке на власти.
Свако ко је иоле паметан требало би то да има у виду. Ништа не може довека да траје, али напредњачка филозофија пркоси здравом разуму. Вероватно да 90 одсто њих, укључујући и министра Шарчевића, верује да их нико никада неће победити. Тако су многи мислили, па су се десили неки избори на којима су поражени. Историја је мајка живота, изузев за оне који верују да та иста историја почиње од њих.