МИ НИСМО САМОНИКЛИ

Поредак љубави, или Породични распоред, метода je традиционалне медицине коју је Министарство здравља Србије озваничило 2007. године. Њен родоначелник, Берт Хелингер, назвао је феноменолошком, а његов ученик, који је данас учитељ, проф. Владо Илић, каже да је то својеврсна школа живота.
С обзиром на чињеницу да је ову терапију у изворном облику представио у Србији и један је од водећих светских терапеута Поретка љубави, не знамо никог позванијег од њега да говори о Ордеру.
Кажете: „Ми нисмо самоникли“. Наши преци у великој мери одређују нашу судбину, у нама постоји запис свега што су радили, мислили и осећали?
- Од зачећа се у нама све понавља, спајање сперматозоида са јајном ћелијом, деобе ћелија које су налик прво на једноћелијске, потом на вишећелијске организме, а после долази до груписања ћелија од којих настају органи. Дакле, све је записано у нама. Да бисмо данас постојали, за хиљаду година било је потребно осам и по милијарди наших директних предака. Не можемо ни да замислимо колико је ту живота било, емоција, траума и блокада, које су записане у нашој ДНК структури. То не значи да ми носимо све те трауме и да се оне испољавају у нашем животу. Понекад спавају у дугом низу генерација, а некад се пробуде у једној ситуацији која има енергетски набој који подсећа на неку од претходних траума. Наш организам препознаје ситуацију која можда нема никакве везе са евентуалном опасношћу, али реагује као да је стварна и тражи излаз.
Да ли бисте нам то приближили неким од примера?
- Пре неколико година, у Немачкој, долазиле су ми мајке забринуте због ћерки које су почеле да се унакажавају пирсинзима. У то време био је тренд такозваних „кућа бола“, а велики број младих, лепих девојака пожелеле су да унаказе своје лице под различитим изговорима. Кад смо поставили неколико радова на ту тему, изашла је на површину ситуација која је заједничка за све. Испоставило се да су бабе и прабабе тих девојака биле изузетно лепе девојке и због тога силоване у ратовима, а у њиховој ДНК структури постојао је запис: „Бити лепа је опасно по живот и доноси бол“. Иако није било реалне опасности, оне су себи наносиле бол на несвесном нивоу, поружњавајући себе да не би привукле некога ко би их евентуално силовао. Када је то изашло на површину, утихнула је жеља девојака за таквим начином „спасавања“. Овај драстични пример нам врло јасно и недвосмислено указује на снагу информација које носимо у себи, а најчешће их нисмо свесни.
Поредак љубави метода је за коју Хелингер каже да је више од терапије. Можемо ли да говоримо о енергетском исцељењу?
- То јесте енергетско исцељење на дубоком нивоу, а за мене представља начин живота. Наш живот подвргнут је космичким законима и тек када дозволимо себи да нас носи нешто веће од нас, имамо шансе за просперитет. Схватамо да је важно како се опходимо према себи и својој околини, да нам је живот овде и сада најдрагоценији. Добили смо га кроз наше родитеље, а наша деца кроз нас. Када се посвећено односимо према свему што чинимо и радимо, онда не осећамо умор, брзо се регенеришемо, здрави смо. Иако званично постоји од осамдесете, дакле, четрдесетак година, поредак љубави је метода традионалне медицине зато што је базиран на основама различитих традиција, древних знања и савремених техника - прималне терапије, трансакционе анализе, хипнотерапије, гешталт психологије и различитих облика групне терапије које је Берт интегрисао. Мој индивидуални допринос методи су паралелни радови, елементи традиције шаманизма са добошем, суфи традиција дервишких плесова, јединствен концепт едукације...
Кроз Породични распоред долази се до узрока, или праузрока проблема, све постаје видно, излази на површину, човек се освешћује, а проток љубави постаје могућ?
- Да се вратимо на почетак, све је записано у нашој ДНК структури, а некад последице трауме спавају у нама, мада то не знамо. Понекад ходамо улицом и угледамо непознату особу која нам изазива гађење, страх, или одвратност, а никад је нисмо видели. Најрадије бисмо да пређемо улицу, да се не сретнемо са њом, а не знамо зашто. Исто тако, догоди се да осетимо интензивну привлачност према непознатој особи, видимо је као савршену, а ником није јасно шта нам је. Из тога се могу родити и такозване љубави на први поглед. Питање је шта је то што у нама изазива снажну емоцију, било да је одбијање, или привлачност. У нашој енергетској структури постоји нешто слично енергетској структури те особе. То је сасвим јасно на примеру љубавних веза. Двоје људи привуку једно друго зато што обоје имају, дубоко у свом породичном несвесном, сличности којих нису свесни. Често се дешава да, када долазе парови и поставе заједничку тему, на видело изађе да је, на пример, његов прадеда остао без мајке, а њена баба без оца. Ти енергетски недостаци доводе до потраге за заменом. Често жена пројектује недостатак очеве љубави на мушкарца и очекује од њега љубав коју може само отац да јој пружи. Или обрнуто, мушкарац очекује мајчинство од жене и врло брзо се разочара. Дешава се да партнери једно у другом траже нерођеног (абортираног) брата, или сестру. Они се воле, дали би све једно за друго, али су незадовољни тим партнерством јер немају оно најважније, сексуалност. Живе као брат и сестра.
Породични систем покушава да некада нанету неправду разреши тако што понавља исто, или сличну, ситуацију у наредним генерацијама. Које су то космичке законитости о које се најчешће огрешујемо?
- Право на припадност, које је једна од елементарних законитости, добија се рођењем. То је толико природно, да нам се чини баналним, али један од највећих страхова је управо страх од губитка права на припадност, зато што је, можда, неком у претходној генерацији оно неправедно закинуто. На пример, ако је неко лишен наследства, или је неко одвојен из сопствене породице и дат на чување тетки која не може имати сопствену децу а воли и жели децу и има одличне материјалне услове за старање о њима. Колико год да му је добро код тетке, дато дете чезне за својом браћом и сестрама и родитељском љубављу и осећа се одбаченим и невољеним. У неким од наредних генерација може се десити да неко од деце у лојалности са том особом почне да се осећа одбаченим, иако живи један сређен живот у љубави са својим најближима, или долази до такозваног системског понављања које доводи до тога да неко поново буде неправедно лишен налседства. То се најчешће испољава код директних потомака, али може да се догоди и код неког ко не мора бити директни потомак.
На које се још начине добија право на припадност?
Право на припадност добија се већ зачећем. Такозваним модерним начином планирања породице, абортуси се често подразумевају као могућност модерне медицине да се последице сексуалности на тако бруталан начин покушавају „очистити“, као да је у питању нешто прљаво, зачето дете и сексуалност. Побаченом детету се закине право на припадност, а брат или сестра, или дете у следећој генерацији осећају као да ће им неко одузети право на припадност зато што следе и несвесно преузимају енергију абортираног детета у систему, прате оног који недостаје. Један од начина добијања права на припадност је сексуални однос. Ту ни квалитет, ни квантитет не играју никакву улогу. Сваки мушкарац једне жене са којим је она имала сексуални однос добио је право да припада њеном систему, и обрнуто. То не мора имати негативне последице уколико су се партернери разишли на истом емотивном нивоу, или у љубави. Када увиде да „више не иде“ и договоре се да се разиђу, а са собом понесу сва заједничка искуства, онда су богатији и спремнији за ново партнерство. Нажалост, таквих примера је веома мало. Углавном се разилазимо речима: „Далеко ти лепа кућа“, „Да те моје очи више никада не виде“. На такав начин одузимамо право на припадност особи којој смо га кроз сексуални однос већ дали, а последице тога се огледају у томе што неко у следећим генерацијама нема шансе за успешно партнерство.
Ко све улази улази у породични систем?
- Родитељи и њихови родитељи и тако редом, као и њихови знани и незнани љубавни партнери, затим браћа и сестре, тетке и стричеви, сви који су у крвном сродству, али и сви њихови партнери са којима су у енергетском својству. Што је даље, то је лабавије, али сви могу довести до дисбаланса у систему када им се укине право на припадност. На пример, неко од потомака, иако не зна ништа о непризнатим љубавницима, може подсвесно преузети на себе њихову енергију и постати им лојалан тако што не може да се оствари у љубави. То су само неки од примера, а право на припадност може се добити и дојењем.
Дакле, онај који нас егзистенцијално подржи улази у наш систем?
- Тако је. Ту не игра улогу начин на који смо егзистенцијално подржани. Ако је неко некоме спасао живот, јако је битно да се та особа поштује. Али, не само то. Ако, на пример, имате добру идеју за бизнис, али немате средстава, а не треба вам пуно, само 5.000 евра и ви позајмите, успете са бизнисом, вратите новац, тиме ништа нисте поравнали. Пошто вам је обезбеђена егзистениција, неопходно је да поштујете особу која вам је то омогућила. Онај који вам је позајмио новац, добио је право на припадност вашем систему.
Право на припадност може и да се изгуби у неким ситуацијама, на пример, када је у питању убиство?
- Да, то је велики преступ. Убица је прокоцкао своје право да припада породичном систему у ком је рођен, али је тиме добио право да припада систему жртве, као што је жртва добила право да припада систему убице
Рад у пољу се понавља док се не исцели ситуација, односно, док душе нису спремне на помирење?
- Понекад се види да је убица уверен у исправност свог поступка. Гледа на жртве као на бића ниже врсте, мисли да је учинио добро дело, чак је поносан на то. Тада испаштају његови наследници, најчешће не у првој генерацији, већ унуци и праунуци осећају те енергије, могу имати здравствених, пословних или неких других проблема. Када се постави констелација на ту тему и представник за претка који је починио убиство спонтано поклони својим жртвама исказујући жаљење, понекад легне поред представника за своју жртву и загрли је у жељи да се поново повеже са њом. Жртва и убица су најчешће спојени невидљивим нитима љубав, које су убиством насилно растављене. Када се њихови представници загрле, у души клијента долази до спајања онога што је давно насилно прекинуто, љубав поново може да потече, а потомци више немају проблема зато што је дошло до поравнања на дубљем нивоу.
Клетва има енергетску вибрацију која може бити егзистенцијално погубна по оног коме је упућена, или по његове наследнике и често је у позадини многих потешкоћа које имају потомци. Клетва, такође, за последицу може имати губљење права на припадност.
Осим права на припадност, свако има право на своју судбину и своје достојанство?
- То је веома битно поштовати. Свако има право на своју судбину и своје достојанство, као и на своју одговорност. Феноменологија значи да се на сваки пример гледа потпуно индивидуално, зато што је сваки случај засебан феномен. Не може се на основу искуства стотине или хиљаде примера стварати теорија, јер хиљаду први може бити потпуно различит, иако се чини да су симптоми исти. Веома је битно поштовање туђег достојанства, туђе судбине и спремности нечије душе да иде онолико далеко колико јој је у датом тренутку могуће, у складу са својом зрелошћу. Судбина је много већа од нас. Важно је спознати индивидуалност свакога у ширем контексту судбине.
Мање је више, то разликује овај метод од осталих зато што се не прича, него дела. Клијент каже неколико битних реченица за његову тему на основу којих Ви постављате рад у пољу?
- Довољно је да клијент на семинару, у најкраћим цртама, каже разлог због кога је дошао. Најчешће то каже мени, тако да нико од присутних не зна његову тему. Тако је не само загарантована потпуна дискреција, већ је омогућено да се представници, без икаквог когнитивног знања или представе о томе шта или кога они заправо представљају, могу препустити да их носи и води енергија Универзалног поља знања. Клијент изводи представнике за себе и своју тему, евентуално за чланове примарне или секундарне породице, или елементе бизниса, радне организације и слично. Обухваћени пољем Универзалног знања представници се покрећу на основу унутарњег осећаја који их води и говором тела показују шта се заправо дешава. Када дођемо до места трауме, долази до поравнања и енергија живота поново може да тече. На тај начин се помаже клијенту, али и представницима, који, радећи за друге, истовремено раде на својим темама.
У здравом породичном систему постоји хијерархија. Право првенства имају родитељи?
- Један од космичких закона је право првенства. Прво су ту родитељи, а потом њихова деца. У нашем времену примећујем да се мајке често поистовећују са својом децом. То има тежину које дете не може да носи. Такође, битно је које је прворођено, па другорођено дете, и тако редом. Ту није битна разлика у полу, него у времену доласка на свет. Родитељи су потпуно равноправни. Неравноправност постоји на нивоу партнерства – жена следи мушкарца, а мушкарац је у служби жене. То нам јасно говори о повезаности и подели улога. У породичном контексту, жена се одвајкада стара о основама, а мушкарац их обезбеђује. Данас, када жена ради и тако доприноси и обезбеђивању основа, неопходно је направити нову расподелу улога. Жена је у последњих неколико генерација добила и преузела на себе многе од улога које традиционално припадају мушкарцу, али се при томе није одрекла својих, као што је старање о основама породице, деце, на пример. Зато жена има кључ у својим рукама. Тиме што ће мушкарцу дати део својих обавеза, које је себи натоварила пре свега из љубави, али и због тога што у ширем историјском контексту није ни могла другачије већ да их, у недостатку мушкараца који су у прошлом веку масовно страдали на фронту, преузме на себе, вратиће мушкарцу достојанство и осећање да је неопходан у њиховом заједништву.
Када је здраво партнерство, здраво је и родитељство?
- Тако је. Здраво партнерство имплицира здраву породицу, али је за то потребна храброст о којој сваки пут говорим на семинарима. Људима је лакше да пате него да се мењају. У школи живота, на семинару између осталог учимо и како да превазиђемо ланце лојалности који нам стоје на путу напретка, просперитета и радости у овом животу овде и сада.

РАД У ПОЉУ
ПОРЕТКА ЉУБАВИ
Рад у пољу Поретка љубави оријентисан је ка решењу и подвргава се природним порецима и законитостима који делују унутар породице или било којег система, дакле, подлеже фактичким категоријама, без обзира на наше моралне кодексе. Повреда тих законитости може да доведе до тешких патњи и болести, а њихово поновно успостављање – до исцељења. Подвргавањем тим природним закономерностима и препуштањем енергетским процесима у служби живота, досеже се љубав која постаје одлучујућа и носећа снага породице.
У такве законитости спада право свих чланова породице (система) на припадност, независно од владајућих моралних норми, неприкосновено право на властиту судбину, на сопствену патњу и кривицу. Деца не могу да носе терет својих родитеља, већ својим родитељима смеју и морају да препусте част и достојанство да се сами носе са својим бременом, доприносећи тако напретку властитог живота. Укључивање предака и мртвих чланова породице, као и оних који су се, на пример, ратним страдањима енергетски везали за породицу, доводи до помирења на једном дубљем нивоу, чиме живи добијају нову животну снагу.

МОМЕНТАЛНИ ЕФЕКАТ РАДА
„На један од међународних семинара у Београду дошла је жена са хендикепом. Њена тема: „Потребан ми је новац да бих могла да долазим на семинаре Поретка љубави које сматрам неопходним за побољшање мога стања и здравља“. После рада, једна од учесница, госпођа која је била њена тема у раду (иако то није знала), рекла ми да је имала снажну реакцију: „Као да ми је однекуда дошла информација да је овој жени јако потребан Поредак љубави, али да нема довољно новца. Ја имам и поклонила бих јој, али се плашим да је не увредим“. Замолила ме је да је ја питам, што сам урадио, а жена није могла да заустави сузе радоснице. Њен рад је имао моментални ефекат. Али, не само то. У ширем контексту је ово био прави премер помирења, који је до суза гануо све учеснике – госпођа која је тако спонтано понудила своју помоћ дошла је из Хрватске.“