MI NISMO SAMONIKLI

Poredak ljubavi, ili Porodični raspored, metoda je tradicionalne medicine koju je Ministarstvo zdravlja Srbije ozvaničilo 2007. godine. Njen rodonačelnik, Bert Helinger, nazvao je fenomenološkom, a njegov učenik, koji je danas učitelj, prof. Vlado Ilić, kaže da je to svojevrsna škola života.
S obzirom na činjenicu da je ovu terapiju u izvornom obliku predstavio u Srbiji i jedan je od vodećih svetskih terapeuta Poretka ljubavi, ne znamo nikog pozvanijeg od njega da govori o Orderu.
Kažete: „Mi nismo samonikli“. Naši preci u velikoj meri određuju našu sudbinu, u nama postoji zapis svega što su radili, mislili i osećali?
- Od začeća se u nama sve ponavlja, spajanje spermatozoida sa jajnom ćelijom, deobe ćelija koje su nalik prvo na jednoćelijske, potom na višećelijske organizme, a posle dolazi do grupisanja ćelija od kojih nastaju organi. Dakle, sve je zapisano u nama. Da bismo danas postojali, za hiljadu godina bilo je potrebno osam i po milijardi naših direktnih predaka. Ne možemo ni da zamislimo koliko je tu života bilo, emocija, trauma i blokada, koje su zapisane u našoj DNK strukturi. To ne znači da mi nosimo sve te traume i da se one ispoljavaju u našem životu. Ponekad spavaju u dugom nizu generacija, a nekad se probude u jednoj situaciji koja ima energetski naboj koji podseća na neku od prethodnih trauma. Naš organizam prepoznaje situaciju koja možda nema nikakve veze sa eventualnom opasnošću, ali reaguje kao da je stvarna i traži izlaz.
Da li biste nam to približili nekim od primera?
- Pre nekoliko godina, u Nemačkoj, dolazile su mi majke zabrinute zbog ćerki koje su počele da se unakažavaju pirsinzima. U to vreme bio je trend takozvanih „kuća bola“, a veliki broj mladih, lepih devojaka poželele su da unakaze svoje lice pod različitim izgovorima. Kad smo postavili nekoliko radova na tu temu, izašla je na površinu situacija koja je zajednička za sve. Ispostavilo se da su babe i prababe tih devojaka bile izuzetno lepe devojke i zbog toga silovane u ratovima, a u njihovoj DNK strukturi postojao je zapis: „Biti lepa je opasno po život i donosi bol“. Iako nije bilo realne opasnosti, one su sebi nanosile bol na nesvesnom nivou, poružnjavajući sebe da ne bi privukle nekoga ko bi ih eventualno silovao. Kada je to izašlo na površinu, utihnula je želja devojaka za takvim načinom „spasavanja“. Ovaj drastični primer nam vrlo jasno i nedvosmisleno ukazuje na snagu informacija koje nosimo u sebi, a najčešće ih nismo svesni.
Poredak ljubavi metoda je za koju Helinger kaže da je više od terapije. Možemo li da govorimo o energetskom isceljenju?
- To jeste energetsko isceljenje na dubokom nivou, a za mene predstavlja način života. Naš život podvrgnut je kosmičkim zakonima i tek kada dozvolimo sebi da nas nosi nešto veće od nas, imamo šanse za prosperitet. Shvatamo da je važno kako se ophodimo prema sebi i svojoj okolini, da nam je život ovde i sada najdragoceniji. Dobili smo ga kroz naše roditelje, a naša deca kroz nas. Kada se posvećeno odnosimo prema svemu što činimo i radimo, onda ne osećamo umor, brzo se regenerišemo, zdravi smo. Iako zvanično postoji od osamdesete, dakle, četrdesetak godina, poredak ljubavi je metoda tradionalne medicine zato što je baziran na osnovama različitih tradicija, drevnih znanja i savremenih tehnika - primalne terapije, transakcione analize, hipnoterapije, geštalt psihologije i različitih oblika grupne terapije koje je Bert integrisao. Moj individualni doprinos metodi su paralelni radovi, elementi tradicije šamanizma sa dobošem, sufi tradicija derviških plesova, jedinstven koncept edukacije...
Kroz Porodični raspored dolazi se do uzroka, ili prauzroka problema, sve postaje vidno, izlazi na površinu, čovek se osvešćuje, a protok ljubavi postaje moguć?
- Da se vratimo na početak, sve je zapisano u našoj DNK strukturi, a nekad posledice traume spavaju u nama, mada to ne znamo. Ponekad hodamo ulicom i ugledamo nepoznatu osobu koja nam izaziva gađenje, strah, ili odvratnost, a nikad je nismo videli. Najradije bismo da pređemo ulicu, da se ne sretnemo sa njom, a ne znamo zašto. Isto tako, dogodi se da osetimo intenzivnu privlačnost prema nepoznatoj osobi, vidimo je kao savršenu, a nikom nije jasno šta nam je. Iz toga se mogu roditi i takozvane ljubavi na prvi pogled. Pitanje je šta je to što u nama izaziva snažnu emociju, bilo da je odbijanje, ili privlačnost. U našoj energetskoj strukturi postoji nešto slično energetskoj strukturi te osobe. To je sasvim jasno na primeru ljubavnih veza. Dvoje ljudi privuku jedno drugo zato što oboje imaju, duboko u svom porodičnom nesvesnom, sličnosti kojih nisu svesni. Često se dešava da, kada dolaze parovi i postave zajedničku temu, na videlo izađe da je, na primer, njegov pradeda ostao bez majke, a njena baba bez oca. Ti energetski nedostaci dovode do potrage za zamenom. Često žena projektuje nedostatak očeve ljubavi na muškarca i očekuje od njega ljubav koju može samo otac da joj pruži. Ili obrnuto, muškarac očekuje majčinstvo od žene i vrlo brzo se razočara. Dešava se da partneri jedno u drugom traže nerođenog (abortiranog) brata, ili sestru. Oni se vole, dali bi sve jedno za drugo, ali su nezadovoljni tim partnerstvom jer nemaju ono najvažnije, seksualnost. Žive kao brat i sestra.
Porodični sistem pokušava da nekada nanetu nepravdu razreši tako što ponavlja isto, ili sličnu, situaciju u narednim generacijama. Koje su to kosmičke zakonitosti o koje se najčešće ogrešujemo?
- Pravo na pripadnost, koje je jedna od elementarnih zakonitosti, dobija se rođenjem. To je toliko prirodno, da nam se čini banalnim, ali jedan od najvećih strahova je upravo strah od gubitka prava na pripadnost, zato što je, možda, nekom u prethodnoj generaciji ono nepravedno zakinuto. Na primer, ako je neko lišen nasledstva, ili je neko odvojen iz sopstvene porodice i dat na čuvanje tetki koja ne može imati sopstvenu decu a voli i želi decu i ima odlične materijalne uslove za staranje o njima. Koliko god da mu je dobro kod tetke, dato dete čezne za svojom braćom i sestrama i roditeljskom ljubavlju i oseća se odbačenim i nevoljenim. U nekim od narednih generacija može se desiti da neko od dece u lojalnosti sa tom osobom počne da se oseća odbačenim, iako živi jedan sređen život u ljubavi sa svojim najbližima, ili dolazi do takozvanog sistemskog ponavljanja koje dovodi do toga da neko ponovo bude nepravedno lišen nalsedstva. To se najčešće ispoljava kod direktnih potomaka, ali može da se dogodi i kod nekog ko ne mora biti direktni potomak.
Na koje se još načine dobija pravo na pripadnost?
Pravo na pripadnost dobija se već začećem. Takozvanim modernim načinom planiranja porodice, abortusi se često podrazumevaju kao mogućnost moderne medicine da se posledice seksualnosti na tako brutalan način pokušavaju „očistiti“, kao da je u pitanju nešto prljavo, začeto dete i seksualnost. Pobačenom detetu se zakine pravo na pripadnost, a brat ili sestra, ili dete u sledećoj generaciji osećaju kao da će im neko oduzeti pravo na pripadnost zato što slede i nesvesno preuzimaju energiju abortiranog deteta u sistemu, prate onog koji nedostaje. Jedan od načina dobijanja prava na pripadnost je seksualni odnos. Tu ni kvalitet, ni kvantitet ne igraju nikakvu ulogu. Svaki muškarac jedne žene sa kojim je ona imala seksualni odnos dobio je pravo da pripada njenom sistemu, i obrnuto. To ne mora imati negativne posledice ukoliko su se parterneri razišli na istom emotivnom nivou, ili u ljubavi. Kada uvide da „više ne ide“ i dogovore se da se raziđu, a sa sobom ponesu sva zajednička iskustva, onda su bogatiji i spremniji za novo partnerstvo. Nažalost, takvih primera je veoma malo. Uglavnom se razilazimo rečima: „Daleko ti lepa kuća“, „Da te moje oči više nikada ne vide“. Na takav način oduzimamo pravo na pripadnost osobi kojoj smo ga kroz seksualni odnos već dali, a posledice toga se ogledaju u tome što neko u sledećim generacijama nema šanse za uspešno partnerstvo.
Ko sve ulazi ulazi u porodični sistem?
- Roditelji i njihovi roditelji i tako redom, kao i njihovi znani i neznani ljubavni partneri, zatim braća i sestre, tetke i stričevi, svi koji su u krvnom srodstvu, ali i svi njihovi partneri sa kojima su u energetskom svojstvu. Što je dalje, to je labavije, ali svi mogu dovesti do disbalansa u sistemu kada im se ukine pravo na pripadnost. Na primer, neko od potomaka, iako ne zna ništa o nepriznatim ljubavnicima, može podsvesno preuzeti na sebe njihovu energiju i postati im lojalan tako što ne može da se ostvari u ljubavi. To su samo neki od primera, a pravo na pripadnost može se dobiti i dojenjem.
Dakle, onaj koji nas egzistencijalno podrži ulazi u naš sistem?
- Tako je. Tu ne igra ulogu način na koji smo egzistencijalno podržani. Ako je neko nekome spasao život, jako je bitno da se ta osoba poštuje. Ali, ne samo to. Ako, na primer, imate dobru ideju za biznis, ali nemate sredstava, a ne treba vam puno, samo 5.000 evra i vi pozajmite, uspete sa biznisom, vratite novac, time ništa niste poravnali. Pošto vam je obezbeđena egzistenicija, neophodno je da poštujete osobu koja vam je to omogućila. Onaj koji vam je pozajmio novac, dobio je pravo na pripadnost vašem sistemu.
Pravo na pripadnost može i da se izgubi u nekim situacijama, na primer, kada je u pitanju ubistvo?
- Da, to je veliki prestup. Ubica je prokockao svoje pravo da pripada porodičnom sistemu u kom je rođen, ali je time dobio pravo da pripada sistemu žrtve, kao što je žrtva dobila pravo da pripada sistemu ubice
Rad u polju se ponavlja dok se ne isceli situacija, odnosno, dok duše nisu spremne na pomirenje?
- Ponekad se vidi da je ubica uveren u ispravnost svog postupka. Gleda na žrtve kao na bića niže vrste, misli da je učinio dobro delo, čak je ponosan na to. Tada ispaštaju njegovi naslednici, najčešće ne u prvoj generaciji, već unuci i praunuci osećaju te energije, mogu imati zdravstvenih, poslovnih ili nekih drugih problema. Kada se postavi konstelacija na tu temu i predstavnik za pretka koji je počinio ubistvo spontano pokloni svojim žrtvama iskazujući žaljenje, ponekad legne pored predstavnika za svoju žrtvu i zagrli je u želji da se ponovo poveže sa njom. Žrtva i ubica su najčešće spojeni nevidljivim nitima ljubav, koje su ubistvom nasilno rastavljene. Kada se njihovi predstavnici zagrle, u duši klijenta dolazi do spajanja onoga što je davno nasilno prekinuto, ljubav ponovo može da poteče, a potomci više nemaju problema zato što je došlo do poravnanja na dubljem nivou.
Kletva ima energetsku vibraciju koja može biti egzistencijalno pogubna po onog kome je upućena, ili po njegove naslednike i često je u pozadini mnogih poteškoća koje imaju potomci. Kletva, takođe, za posledicu može imati gubljenje prava na pripadnost.
Osim prava na pripadnost, svako ima pravo na svoju sudbinu i svoje dostojanstvo?
- To je veoma bitno poštovati. Svako ima pravo na svoju sudbinu i svoje dostojanstvo, kao i na svoju odgovornost. Fenomenologija znači da se na svaki primer gleda potpuno individualno, zato što je svaki slučaj zaseban fenomen. Ne može se na osnovu iskustva stotine ili hiljade primera stvarati teorija, jer hiljadu prvi može biti potpuno različit, iako se čini da su simptomi isti. Veoma je bitno poštovanje tuđeg dostojanstva, tuđe sudbine i spremnosti nečije duše da ide onoliko daleko koliko joj je u datom trenutku moguće, u skladu sa svojom zrelošću. Sudbina je mnogo veća od nas. Važno je spoznati individualnost svakoga u širem kontekstu sudbine.
Manje je više, to razlikuje ovaj metod od ostalih zato što se ne priča, nego dela. Klijent kaže nekoliko bitnih rečenica za njegovu temu na osnovu kojih Vi postavljate rad u polju?
- Dovoljno je da klijent na seminaru, u najkraćim crtama, kaže razlog zbog koga je došao. Najčešće to kaže meni, tako da niko od prisutnih ne zna njegovu temu. Tako je ne samo zagarantovana potpuna diskrecija, već je omogućeno da se predstavnici, bez ikakvog kognitivnog znanja ili predstave o tome šta ili koga oni zapravo predstavljaju, mogu prepustiti da ih nosi i vodi energija Univerzalnog polja znanja. Klijent izvodi predstavnike za sebe i svoju temu, eventualno za članove primarne ili sekundarne porodice, ili elemente biznisa, radne organizacije i slično. Obuhvaćeni poljem Univerzalnog znanja predstavnici se pokreću na osnovu unutarnjeg osećaja koji ih vodi i govorom tela pokazuju šta se zapravo dešava. Kada dođemo do mesta traume, dolazi do poravnanja i energija života ponovo može da teče. Na taj način se pomaže klijentu, ali i predstavnicima, koji, radeći za druge, istovremeno rade na svojim temama.
U zdravom porodičnom sistemu postoji hijerarhija. Pravo prvenstva imaju roditelji?
- Jedan od kosmičkih zakona je pravo prvenstva. Prvo su tu roditelji, a potom njihova deca. U našem vremenu primećujem da se majke često poistovećuju sa svojom decom. To ima težinu koje dete ne može da nosi. Takođe, bitno je koje je prvorođeno, pa drugorođeno dete, i tako redom. Tu nije bitna razlika u polu, nego u vremenu dolaska na svet. Roditelji su potpuno ravnopravni. Neravnopravnost postoji na nivou partnerstva – žena sledi muškarca, a muškarac je u službi žene. To nam jasno govori o povezanosti i podeli uloga. U porodičnom kontekstu, žena se odvajkada stara o osnovama, a muškarac ih obezbeđuje. Danas, kada žena radi i tako doprinosi i obezbeđivanju osnova, neophodno je napraviti novu raspodelu uloga. Žena je u poslednjih nekoliko generacija dobila i preuzela na sebe mnoge od uloga koje tradicionalno pripadaju muškarcu, ali se pri tome nije odrekla svojih, kao što je staranje o osnovama porodice, dece, na primer. Zato žena ima ključ u svojim rukama. Time što će muškarcu dati deo svojih obaveza, koje je sebi natovarila pre svega iz ljubavi, ali i zbog toga što u širem istorijskom kontekstu nije ni mogla drugačije već da ih, u nedostatku muškaraca koji su u prošlom veku masovno stradali na frontu, preuzme na sebe, vratiće muškarcu dostojanstvo i osećanje da je neophodan u njihovom zajedništvu.
Kada je zdravo partnerstvo, zdravo je i roditeljstvo?
- Tako je. Zdravo partnerstvo implicira zdravu porodicu, ali je za to potrebna hrabrost o kojoj svaki put govorim na seminarima. Ljudima je lakše da pate nego da se menjaju. U školi života, na seminaru između ostalog učimo i kako da prevaziđemo lance lojalnosti koji nam stoje na putu napretka, prosperiteta i radosti u ovom životu ovde i sada.

RAD U POLjU
PORETKA LjUBAVI
Rad u polju Poretka ljubavi orijentisan je ka rešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili bilo kojeg sistema, dakle, podleže faktičkim kategorijama, bez obzira na naše moralne kodekse. Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno uspostavljanje – do isceljenja. Podvrgavanjem tim prirodnim zakonomernostima i prepuštanjem energetskim procesima u službi života, doseže se ljubav koja postaje odlučujuća i noseća snaga porodice.
U takve zakonitosti spada pravo svih članova porodice (sistema) na pripadnost, nezavisno od vladajućih moralnih normi, neprikosnoveno pravo na vlastitu sudbinu, na sopstvenu patnju i krivicu. Deca ne mogu da nose teret svojih roditelja, već svojim roditeljima smeju i moraju da prepuste čast i dostojanstvo da se sami nose sa svojim bremenom, doprinoseći tako napretku vlastitog života. Uključivanje predaka i mrtvih članova porodice, kao i onih koji su se, na primer, ratnim stradanjima energetski vezali za porodicu, dovodi do pomirenja na jednom dubljem nivou, čime živi dobijaju novu životnu snagu.

MOMENTALNI EFEKAT RADA
„Na jedan od međunarodnih seminara u Beogradu došla je žena sa hendikepom. Njena tema: „Potreban mi je novac da bih mogla da dolazim na seminare Poretka ljubavi koje smatram neophodnim za poboljšanje moga stanja i zdravlja“. Posle rada, jedna od učesnica, gospođa koja je bila njena tema u radu (iako to nije znala), rekla mi da je imala snažnu reakciju: „Kao da mi je odnekuda došla informacija da je ovoj ženi jako potreban Poredak ljubavi, ali da nema dovoljno novca. Ja imam i poklonila bih joj, ali se plašim da je ne uvredim“. Zamolila me je da je ja pitam, što sam uradio, a žena nije mogla da zaustavi suze radosnice. Njen rad je imao momentalni efekat. Ali, ne samo to. U širem kontekstu je ovo bio pravi premer pomirenja, koji je do suza ganuo sve učesnike – gospođa koja je tako spontano ponudila svoju pomoć došla je iz Hrvatske.“