SEDNICA OPŠTINSKOG VEĆA
ZA POMOĆ U KUĆI STARIM LICIMA 4,1 MILION DINARA
Veće je usvojilo predlog odluke o realizaciji lokalnog budžeta u delu planiranih rashoda za usluge socijalne zaštite u tekućoj godini na osnovu koje će se finansirati usluga “Pomoć u kući za odrasla i starija lica”. Novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je donet prošle godine obavezao je lokalne samouprave da donesu akt o mreži javnih osnovnih škola. Opštinsko veće razmatralo je predlog ove odluke kao i elaborat o planu razvoja mreže prema kojoj je broj i prostorni raspored škola na području koceljevačke opštine ostao isti
Prva ovogodišnja sednica Opštinskog veća Koceljeva održana je prošle srede, a na dnevnom redu našao se, između ostalog, izveštaj o radu predsednika opštine u 2018. Prilikom obraćanja članovima Dušan Ilinčić je izdvojio ulaganje u putnu infrastrukturu, ne samo na opštinskim već i na nekategorisanim putevima i najavio nastavak radova na pojedinim saobraćajnim deonicama u ovoj godini. Osim toga rečeno je da su značajna ulaganja u rekonstrukciju i izgradnju nisko-naponske mreže u brojnim mesnim zajednicama i najavljena adaptacija škole u Kamenici i izgradnja fiskulturne sale u ovom selu kao jedan od najvećih projekata u 2019. godini čija je predračunska vrednost preko sto miliona dinara.
–To je jedan megalomanski poduhvat koji će se raditi u Kamenici. Na svim poljima i u svim segmentima se radi sistemski i sveobuhvatno- rekao je predsednik opštine Koceljeva.
Veće je usvojilo predlog odluke o realizaciji lokalnog budžeta u delu planiranih rashoda za usluge socijalne zaštite u tekućoj godini na osnovu koje će se finansirati usluga “Pomoć u kući za odrasla i starija lica”.
–Ovom odlukom utvrđen je prioritet usluga socijalne zaštite koje će se u opštini Koceljeva realizovati, odnosno finansirati iz sredstava namenskih transfera budžeta Republike i izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave. Mi smo se kao i prethodnih godina opredelili da finansiramo uslugu “Pomoć u kući za odrasla i starija lica”. Planiramo da ćemo u ovoj godini od Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike dobiti 2.850.000, dok je iz budžeta Opštine predviđeno 1.250.000 što je ukupno 4,1 milion dinara- objasnio je načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe Radovan Ranisavljević.
Članica veća Radmila Pimić zatražila je da se razmisli o finansiranju usluge “lični pratilac deteta”.
–Mi zaista u školi imamo potrebe za pojedine učenike koji su uključeni u inkluziju za ličnog pratioca. Meni se čini da je trebalo da nekakva molba roditelja stigne u opštinsko veće. Smatram da imamo potrebe za ovom uslugom i da treba i o tome da razmišljamo. U školi je zaista potreban lični pratilac jer imamo dece sa kojima je otežan rad, bez obzira na svu podršku koju škola ima u smislu pedagoga, psihologa...- istakla je Pimić i ocenila da, kada su deca u pitanju, ništa nije skupo.
Ranisavljević je potvrdio da je na adresu Centra za socijalni rad stigla inicijativa upućena od strane roditelja koji imaju decu sa smetnjama u razvoju za uvođenje ličnog pratioca ili personalnog asistenta.
–To su dve najskuplje usluge iz oblasti socijalne zaštite. Mi imamo potpunu slobodu da transferna sredstva koja država opredeljuje usmerimo u neku od usluga. Prema postojećoj odluci o socijalnoj zaštiti koju je skupština Opštine donela pre nekoliko godina kod nas je samo usluga pomoći u kući starijim licima navedena i razrađena. Ako bi se opredelili za uslugu ličnog pratioca ili personalnog asistenta mi bismo morali menjati tu odluku i realizacija ove usluge bi zahtevala dodatna sredstva u budžetu- obrazložio je načelnik odeljenja za opštu upravu i javne službe.
Predsednik veća i prvi čovek koceljevačke Opštine Dušan Ilinčić smatra da je ovu problematiku neophodno sagledati u potpunosti, utvrditi koliko dece ima potrebu za uvođenje ličnog pratioca, raspitati se na koji način funkcionišu slične opštine, koje modele su primenile, pa se tek na osnovu potpune informacije o ovoj temi može razgovarati i donositi odluka.
NEIZVESNA SUDBINA
SEOSKIH ŠKOLA
Novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je donet prošle godine obavezao je lokalne samouprave da donesu akt o mreži javnih osnovnih škola. Opštinsko veće razmatralo je predlog ove odluke kao i elaborat o planu razvoja mreže prema kojoj je broj i prostorni raspored škola na području koceljevačke opštine ostao isti.
–Mi imamo jednu osnovnu školu koja ima pet osmorazrednih odeljenja i devet četvororazrednih izdvojenih odeljenja. Argumenti za ovakvu mrežu osnovnih škola nisu na našoj strani iz razloga što znamo da nam se broj stanovnika u opštini a time i broj dece iz godine u godinu smanjuje. Međutim, iako nam posebno u delu gde su nam četvorogodišnje škole u malim mestima argumenti ne idu u prilog, ipak predlažemo da se ovakva odluka donese i dostavi ministarstvu na saglasnost- izjavio je Ranisavljević u uvodnom izlaganju i podsetio da nadležno ministarstvo kao i Vlada Republike Srbije hoće da racionalizuju kompletnu mrežu u državi, posebno male škole sa jednim ili dva učenika. Zato je važno, rekao je načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe, da se elaborat u zaključnom delu dopuni u vidu obrazloženja i isticanja činjenice da đaci u pojedinim malim seoskim školama putuju i po nekoliko kilometara do nje te bi njihovo gašenje i prebacivanje učenika u najbliže osmorazredne predstavljalo dodatno opterećenje za decu i roditelje.
–Ako bi se one ukinule taj put do škole bi u pojedinim situacijama bio i do desetak kilometara. To bi i nama, kao lokalnoj samoupravi, stvaralo dodatne probleme. Treba organizovati autobuski prevoz koji i sada nije nešto posebno organizovan u manjim mestima. Praktično da ga i nema. Ako nam se ugasi četvororazredna škola to automatski znači da nam se i selo gasi. Moramo da učinimo napore da pored svega očuvamo četvororazredne škole koje sada imamo. Znamo da su nam već ugašene škole u Subotici i Bresnici jer nismo imali dece. Mi smo uložili sredstva da renoviramo škole i sve ćemo to imati kao argumente da probamo da sačuvamo ovakvu mrežu škola- najavio je Ranisavljević.
Radmila Pimić, članica veća i učiteljica u koceljevačkoj Osnovnoj školi podsetila je na konstantno opadanje broja učenika i pozvala nadležne da učine sve što je neophodno kako bi zadržali seoske škole.
-1993. godine u Malom Bošnjaku je bilo 26 učenika. Sada je samo jedan. Ministarstvo će biti jako rigorozno što se tiče zadržavanja tih škola. Moramo da uložimo sve snage da našu decu zadržimo u svojim selima jer nadležne neće interesovati Bošnjak koji je pet kilometara udaljen od Koceljeve, ili osmorazredno odeljenje u Svileuvi koje je udaljeno 12 km, a u petom razredu ima samo tri učenika. Od prvog do osmog razreda ne znam da li ih ima 55-56. U Kamenici još manje. Predstoji velika borba da se zadrže škole upravo zbog svih ulaganja u njih. Treba raditi i na neki način motivisati roditelje da svoju decu upisuju u škole u svom selu. Mi imamo decu iz Družetića koja dolaze u matičnu školu u Koceljevu, iz Malog Bošnjaka...Kada to ne bi bilo tako u svim selima bi bilo po 3-4 učenika više što je mnogo jer ako sada imate jednog đaka u Bošnjaku zamislite da ih je pet- obrazložila je Pimić.
Predsednik Opštine je podsetio da se u školske objekte ulaže u cilju njihovog opstanka jer je jedan od preduslova da se to i učini da škola bude uslovna za nastavu i boravak dece u njoj.
–To je jedan megalomanski poduhvat koji će se raditi u Kamenici. Na svim poljima i u svim segmentima se radi sistemski i sveobuhvatno- rekao je predsednik opštine Koceljeva.
Veće je usvojilo predlog odluke o realizaciji lokalnog budžeta u delu planiranih rashoda za usluge socijalne zaštite u tekućoj godini na osnovu koje će se finansirati usluga “Pomoć u kući za odrasla i starija lica”.
–Ovom odlukom utvrđen je prioritet usluga socijalne zaštite koje će se u opštini Koceljeva realizovati, odnosno finansirati iz sredstava namenskih transfera budžeta Republike i izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave. Mi smo se kao i prethodnih godina opredelili da finansiramo uslugu “Pomoć u kući za odrasla i starija lica”. Planiramo da ćemo u ovoj godini od Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike dobiti 2.850.000, dok je iz budžeta Opštine predviđeno 1.250.000 što je ukupno 4,1 milion dinara- objasnio je načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe Radovan Ranisavljević.
Članica veća Radmila Pimić zatražila je da se razmisli o finansiranju usluge “lični pratilac deteta”.
–Mi zaista u školi imamo potrebe za pojedine učenike koji su uključeni u inkluziju za ličnog pratioca. Meni se čini da je trebalo da nekakva molba roditelja stigne u opštinsko veće. Smatram da imamo potrebe za ovom uslugom i da treba i o tome da razmišljamo. U školi je zaista potreban lični pratilac jer imamo dece sa kojima je otežan rad, bez obzira na svu podršku koju škola ima u smislu pedagoga, psihologa...- istakla je Pimić i ocenila da, kada su deca u pitanju, ništa nije skupo.
Ranisavljević je potvrdio da je na adresu Centra za socijalni rad stigla inicijativa upućena od strane roditelja koji imaju decu sa smetnjama u razvoju za uvođenje ličnog pratioca ili personalnog asistenta.
–To su dve najskuplje usluge iz oblasti socijalne zaštite. Mi imamo potpunu slobodu da transferna sredstva koja država opredeljuje usmerimo u neku od usluga. Prema postojećoj odluci o socijalnoj zaštiti koju je skupština Opštine donela pre nekoliko godina kod nas je samo usluga pomoći u kući starijim licima navedena i razrađena. Ako bi se opredelili za uslugu ličnog pratioca ili personalnog asistenta mi bismo morali menjati tu odluku i realizacija ove usluge bi zahtevala dodatna sredstva u budžetu- obrazložio je načelnik odeljenja za opštu upravu i javne službe.
Predsednik veća i prvi čovek koceljevačke Opštine Dušan Ilinčić smatra da je ovu problematiku neophodno sagledati u potpunosti, utvrditi koliko dece ima potrebu za uvođenje ličnog pratioca, raspitati se na koji način funkcionišu slične opštine, koje modele su primenile, pa se tek na osnovu potpune informacije o ovoj temi može razgovarati i donositi odluka.
NEIZVESNA SUDBINA
SEOSKIH ŠKOLA
Novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je donet prošle godine obavezao je lokalne samouprave da donesu akt o mreži javnih osnovnih škola. Opštinsko veće razmatralo je predlog ove odluke kao i elaborat o planu razvoja mreže prema kojoj je broj i prostorni raspored škola na području koceljevačke opštine ostao isti.
–Mi imamo jednu osnovnu školu koja ima pet osmorazrednih odeljenja i devet četvororazrednih izdvojenih odeljenja. Argumenti za ovakvu mrežu osnovnih škola nisu na našoj strani iz razloga što znamo da nam se broj stanovnika u opštini a time i broj dece iz godine u godinu smanjuje. Međutim, iako nam posebno u delu gde su nam četvorogodišnje škole u malim mestima argumenti ne idu u prilog, ipak predlažemo da se ovakva odluka donese i dostavi ministarstvu na saglasnost- izjavio je Ranisavljević u uvodnom izlaganju i podsetio da nadležno ministarstvo kao i Vlada Republike Srbije hoće da racionalizuju kompletnu mrežu u državi, posebno male škole sa jednim ili dva učenika. Zato je važno, rekao je načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe, da se elaborat u zaključnom delu dopuni u vidu obrazloženja i isticanja činjenice da đaci u pojedinim malim seoskim školama putuju i po nekoliko kilometara do nje te bi njihovo gašenje i prebacivanje učenika u najbliže osmorazredne predstavljalo dodatno opterećenje za decu i roditelje.
–Ako bi se one ukinule taj put do škole bi u pojedinim situacijama bio i do desetak kilometara. To bi i nama, kao lokalnoj samoupravi, stvaralo dodatne probleme. Treba organizovati autobuski prevoz koji i sada nije nešto posebno organizovan u manjim mestima. Praktično da ga i nema. Ako nam se ugasi četvororazredna škola to automatski znači da nam se i selo gasi. Moramo da učinimo napore da pored svega očuvamo četvororazredne škole koje sada imamo. Znamo da su nam već ugašene škole u Subotici i Bresnici jer nismo imali dece. Mi smo uložili sredstva da renoviramo škole i sve ćemo to imati kao argumente da probamo da sačuvamo ovakvu mrežu škola- najavio je Ranisavljević.
Radmila Pimić, članica veća i učiteljica u koceljevačkoj Osnovnoj školi podsetila je na konstantno opadanje broja učenika i pozvala nadležne da učine sve što je neophodno kako bi zadržali seoske škole.
-1993. godine u Malom Bošnjaku je bilo 26 učenika. Sada je samo jedan. Ministarstvo će biti jako rigorozno što se tiče zadržavanja tih škola. Moramo da uložimo sve snage da našu decu zadržimo u svojim selima jer nadležne neće interesovati Bošnjak koji je pet kilometara udaljen od Koceljeve, ili osmorazredno odeljenje u Svileuvi koje je udaljeno 12 km, a u petom razredu ima samo tri učenika. Od prvog do osmog razreda ne znam da li ih ima 55-56. U Kamenici još manje. Predstoji velika borba da se zadrže škole upravo zbog svih ulaganja u njih. Treba raditi i na neki način motivisati roditelje da svoju decu upisuju u škole u svom selu. Mi imamo decu iz Družetića koja dolaze u matičnu školu u Koceljevu, iz Malog Bošnjaka...Kada to ne bi bilo tako u svim selima bi bilo po 3-4 učenika više što je mnogo jer ako sada imate jednog đaka u Bošnjaku zamislite da ih je pet- obrazložila je Pimić.
Predsednik Opštine je podsetio da se u školske objekte ulaže u cilju njihovog opstanka jer je jedan od preduslova da se to i učini da škola bude uslovna za nastavu i boravak dece u njoj.
V. Bošković
Najnoviji broj
25. april 2024.
