Od globusa (DING-a) do Parka nauke
Učionica pod vedrim nebom
Davne 2005. godine profesorka Instituta za fiziku dr Mirjana Popović Božić je objavila međunarodni rad pod nazivom „School Architecture and Physics Education“ sa temom kako da kroz primenu „naučne arhitekture“ približimo nauku učenicima. Njeno dalje naučno istraživanje bavilo se i idejom upotrebe modela globusa u školskim dvorištima kao odličnog nastavnog sredstva za shvatanje pojmova u astronomiji i geografiji. O tome je pisala u međunarodnom naučnom radu pod nazivom „Eratosthenes’ teachings with a globe in a school yard“ objavljenom 2008. godine. Profesorka Božić tu nije stala. Ona je kao autor međunarodne izložbe „Albert i Mileva Ajnštajn u prostoru i vremenu“, osmišljene 2005. godine, prikazala istu 2009. godine u Narodnom muzeju u Šapcu povodom Svetske godine fizike.
Rukovodstvo Muzeja, inspirisano pomenutom izložbom se zainteresovalo za program Društva fizičara pod nazivom „Fizika u školskoj arhitekturi“, kasnije nazvanog “Podsticajna okolina za učenje prirodnih nauka“, koji je za cilj imao da se školska zgrada i njena okolina obogate sadržajima koji treba da pomognu učenju. Profesor fizike dr Marko Popović, koji je učestvovao u svim aktivnostima oko organizacije izložbe je tada razmišljao kako bi bilo dobro da se negde u Šapcu izgradi i postavi jedan veliki globus koji bi bio jedno odlično nastavno sredstvo. Inspirisano svim navedenim rukovodstvo muzeja je obećalo da će se potruditi da se ta ideja i realizuje. Godine 2010. tadašnji direktor Narodnog muzeja u Šapcu Branislav Stanković, posle raspisivanja javnog konkursa grada Šapca za projekte poboljšanja kvaliteta života građana, predlaže da Narodni muzej bude nosilac projekta izgradnje globusa odnosno DING-a (Dan i Noć na Globusu). Pošto uslovi konkursa nisu dozvoljavali učešće institucija koje se finansiraju iz budžeta Grada, Narodni muzej nije mogao da konkuriše, pa se došlo do rešenja da ideja profesorke dr Mirjane Popović Božić bude realizovana tako što će nosilac projekta biti profesorka Tatjana Marković Topalović iz Šapca. Plan je bio uspešan, projekat je odobren i 26. marta 2011. godine i „DING“ je svečano postavljen u Velikom parku u Šapcu.
RAĐANjE IDEJE O IZGRADNjI „PARKA NAUKE“
Nažalost DING nije mogao dugo da opstane bez oštećenja u gradskom parku. Ubrzo po postavljanju globusa on je bio na meti nesavesnih građana jer su se po njemu potpisivali, penjali se i urezivali svoje inicijale. Ni svakodnevni nadzor komunalne policije nije pomogao. Odluka da se DING premesti u dvorište Centra za stručno usavršavanje, u jesen 2011. godine je bila ključna da započne realizacija ideje „Parka nauke“ u pomenutoj ustanovi obrazovanja.
Tadašnji direktor Centra za stručno usavršavanje dr Goran Stojićević energično kreće u realizaciju izgradnje prvog Parka nauke, podstaknut radom profesorke dr Mirjane Popović Božić. Dr Goran Stojićević još intenzivnije radi na izgradnji Parka nauke posle posete Weizmann institutu, u Rehovotu (Izrael) 2011. godine, koji u okviru svog kompleksa ima „Clore Garden of Science“, sa sadržajima koji popularišu nauku. Stojićević pronalazi sredstva za izgradnju instalacija i pažljivo nadgleda ceo projekat. Tada zapravo počinje život prvog Parka nauke u Srbiji. U oktobru 2011. godine, ubrzo po premeštanju DING-a u CSU i osnivanju šabačkog Parka nauke je otvoren i Park nauke na Adi Ciganliji u Beogradu po ideji Nemanje Đorđevića, potonjeg direktora Centra za promociju nauke.
Kao što biva, svaka dobra ideja je morala da ima i izvore finansiranja. Veliki doprinos u tom smislu je dao SDC (Švajcarska agencija za saradnju i razvoj) koja je finansirala prve instalacije u „pionir“ projektu ne samo Srbije već i ovog dela Evrope.
DESET NOVIH INSTALACIJA
Već 2012. godine Centar za promociju nauke podržava izgradnju instalacije „Edukativna fontana“ osmišljen u okviru projekta „Podsticajna okolina za učenje prirodnih nauka“ pod vođstvom prof. dr Mirjane Popović Božić. Naredne 2013. godine uz pomoć SDC-a, grada Šapca i sredstava Centra za stručno usavršavanje kao i ljudskih resursa CSU-a svečano je ugledalo svetlost dana 10 novih instalacija: njutnovo klatno, brahistrohrona, sunčani sat, zvučna ogledala, aktivni DNK, pasivni DNK, šabački meridijan, solarni panel, meteorološka stanica i model NaCl.
Uporedo sa izgradnjom ovih instalacija, osmišljavaju se nove i intenzivno radi na promociji samog parka. Kroz „Mrežu centara za stručno usavršavanje“, učešće na sajmovima iz oblasti obrazovanja, informisanju svih obrazovnih institucija u zemlji, konstantnog obaveštavanja svih „gledanih“ i pisanih medija o sadržajima u „Parku nauke“, saznanje o ovom novom vidu učenja postaje sve veće, ne samo u Srbiji već i u okolnim zemljama.
Sve ove aktivnosti su rezultirale da šabački Park nauke postane destinacija mnogih školskih ekskurzija tokom narednih godina, a broj učenika, koji su posetili i učili u drugačijem ambijentu, bude meren u hiljadama.
Upravo takva reakcija obrazovnih ustanova je bila podsticaj da Park nauke bude obogaćen novim instalacijama u narednim godinama.
Već naredne 2014. godine izgrađeno je novih 15 instalacija: aktivni model atoma, pasivni model atoma, zlatni presek, moment inercije, Pitagorina teorema, piramida, šest optičkih iluzija, periodni sistem elemenata, šah i nano učionica.
MREŽA CENTARA ZA
STRUČNO USAVRŠAVANjE
Veoma je bitno istaći da je ideja o potrebi izgradnje Parkova nauke gotovo svakodnevno prezentovana i Mreži regionalnih centara i centara za stručno usvaršavanje, udruženju koje okuplja svih 12 centara za stručno usavršavanje u Srbiji, na čijem je čelu bio upravo dr Goran Stojićević.
Kao i sve i ova novotarija je u početku bila teško prihvaćena od naučnih krugova, ali je velikom upornošću postala glavna tema ne samo na nivou Mreže RC i CSU Srbije već i Centra za promociju nauke iz Beograda. Upravo je zainteresovanost Centra za promociju nauke i tadašnjeg direktora Nemanje Đorđevića bila ključna da se tokom 2016. godine u svih 12 centara za stručno usavršavanje formiraju Naučni klubovi sa jednim od strateških ciljeva da svaki CSU ima i svoj Park nauke. Zamišljeno se počelo i ostvarivati. Te iste godine CSU iz Kikinde pravi svoj Park nauke pod nazivom „Park znanja“ a naredne godine se i RC iz Čačka osmelio da uradi istu stvar ali pod nazivom „Vrt znanja“. RC u Nišu takođe postavlja svoju prvu instalaciju. I tako redom, centar po centar počinje da gradi svoj Park nauke, koji postaju deo strategije popularizacije nauke u čitavoj državi. Može se reći, trnoviti put do ostvarenja želje autora Parka nauke u Šapcu da takav način učenja izađe iz okvira jednog malog grada.
Intenzivnije proširenje i rekonstrukcija starih instalacija u Šabačkom parku nauke započinje tokom 2017. godine. Tada rukovodstvo CSU-a na čelu sa direktorom Brankom Filipovićem okuplja ljude sa idejama, a rezultat svega su tri nove instalacije: vetrogenerator, remen sistem i dinamo bickl.
Upornost i istrajnost tvoraca Parka nauke se iplatila, i to ne u materijalnom smislu, već u naučnom i duhovnom. Trnovit put dug sada već 8 godina, od izgradnje prve do završetka tridesete instalacije, bio je prepun izazova i dilema ali po širenju ideje i van granica naše zemlje, potpuno uspešan. Šta nas još novo očekuje u šabačkom Parku nauke nismo saznali ali poznavajući njegove tvorce završetak prve decenije života „učionice pod vedrim nebom“ biće prožet novim naučnim igrarijama za sve posetioce.
Rukovodstvo Muzeja, inspirisano pomenutom izložbom se zainteresovalo za program Društva fizičara pod nazivom „Fizika u školskoj arhitekturi“, kasnije nazvanog “Podsticajna okolina za učenje prirodnih nauka“, koji je za cilj imao da se školska zgrada i njena okolina obogate sadržajima koji treba da pomognu učenju. Profesor fizike dr Marko Popović, koji je učestvovao u svim aktivnostima oko organizacije izložbe je tada razmišljao kako bi bilo dobro da se negde u Šapcu izgradi i postavi jedan veliki globus koji bi bio jedno odlično nastavno sredstvo. Inspirisano svim navedenim rukovodstvo muzeja je obećalo da će se potruditi da se ta ideja i realizuje. Godine 2010. tadašnji direktor Narodnog muzeja u Šapcu Branislav Stanković, posle raspisivanja javnog konkursa grada Šapca za projekte poboljšanja kvaliteta života građana, predlaže da Narodni muzej bude nosilac projekta izgradnje globusa odnosno DING-a (Dan i Noć na Globusu). Pošto uslovi konkursa nisu dozvoljavali učešće institucija koje se finansiraju iz budžeta Grada, Narodni muzej nije mogao da konkuriše, pa se došlo do rešenja da ideja profesorke dr Mirjane Popović Božić bude realizovana tako što će nosilac projekta biti profesorka Tatjana Marković Topalović iz Šapca. Plan je bio uspešan, projekat je odobren i 26. marta 2011. godine i „DING“ je svečano postavljen u Velikom parku u Šapcu.
RAĐANjE IDEJE O IZGRADNjI „PARKA NAUKE“
Nažalost DING nije mogao dugo da opstane bez oštećenja u gradskom parku. Ubrzo po postavljanju globusa on je bio na meti nesavesnih građana jer su se po njemu potpisivali, penjali se i urezivali svoje inicijale. Ni svakodnevni nadzor komunalne policije nije pomogao. Odluka da se DING premesti u dvorište Centra za stručno usavršavanje, u jesen 2011. godine je bila ključna da započne realizacija ideje „Parka nauke“ u pomenutoj ustanovi obrazovanja.
Tadašnji direktor Centra za stručno usavršavanje dr Goran Stojićević energično kreće u realizaciju izgradnje prvog Parka nauke, podstaknut radom profesorke dr Mirjane Popović Božić. Dr Goran Stojićević još intenzivnije radi na izgradnji Parka nauke posle posete Weizmann institutu, u Rehovotu (Izrael) 2011. godine, koji u okviru svog kompleksa ima „Clore Garden of Science“, sa sadržajima koji popularišu nauku. Stojićević pronalazi sredstva za izgradnju instalacija i pažljivo nadgleda ceo projekat. Tada zapravo počinje život prvog Parka nauke u Srbiji. U oktobru 2011. godine, ubrzo po premeštanju DING-a u CSU i osnivanju šabačkog Parka nauke je otvoren i Park nauke na Adi Ciganliji u Beogradu po ideji Nemanje Đorđevića, potonjeg direktora Centra za promociju nauke.
Kao što biva, svaka dobra ideja je morala da ima i izvore finansiranja. Veliki doprinos u tom smislu je dao SDC (Švajcarska agencija za saradnju i razvoj) koja je finansirala prve instalacije u „pionir“ projektu ne samo Srbije već i ovog dela Evrope.
DESET NOVIH INSTALACIJA
Već 2012. godine Centar za promociju nauke podržava izgradnju instalacije „Edukativna fontana“ osmišljen u okviru projekta „Podsticajna okolina za učenje prirodnih nauka“ pod vođstvom prof. dr Mirjane Popović Božić. Naredne 2013. godine uz pomoć SDC-a, grada Šapca i sredstava Centra za stručno usavršavanje kao i ljudskih resursa CSU-a svečano je ugledalo svetlost dana 10 novih instalacija: njutnovo klatno, brahistrohrona, sunčani sat, zvučna ogledala, aktivni DNK, pasivni DNK, šabački meridijan, solarni panel, meteorološka stanica i model NaCl.
Uporedo sa izgradnjom ovih instalacija, osmišljavaju se nove i intenzivno radi na promociji samog parka. Kroz „Mrežu centara za stručno usavršavanje“, učešće na sajmovima iz oblasti obrazovanja, informisanju svih obrazovnih institucija u zemlji, konstantnog obaveštavanja svih „gledanih“ i pisanih medija o sadržajima u „Parku nauke“, saznanje o ovom novom vidu učenja postaje sve veće, ne samo u Srbiji već i u okolnim zemljama.
Sve ove aktivnosti su rezultirale da šabački Park nauke postane destinacija mnogih školskih ekskurzija tokom narednih godina, a broj učenika, koji su posetili i učili u drugačijem ambijentu, bude meren u hiljadama.
Upravo takva reakcija obrazovnih ustanova je bila podsticaj da Park nauke bude obogaćen novim instalacijama u narednim godinama.
Već naredne 2014. godine izgrađeno je novih 15 instalacija: aktivni model atoma, pasivni model atoma, zlatni presek, moment inercije, Pitagorina teorema, piramida, šest optičkih iluzija, periodni sistem elemenata, šah i nano učionica.
MREŽA CENTARA ZA
STRUČNO USAVRŠAVANjE
Veoma je bitno istaći da je ideja o potrebi izgradnje Parkova nauke gotovo svakodnevno prezentovana i Mreži regionalnih centara i centara za stručno usvaršavanje, udruženju koje okuplja svih 12 centara za stručno usavršavanje u Srbiji, na čijem je čelu bio upravo dr Goran Stojićević.
Kao i sve i ova novotarija je u početku bila teško prihvaćena od naučnih krugova, ali je velikom upornošću postala glavna tema ne samo na nivou Mreže RC i CSU Srbije već i Centra za promociju nauke iz Beograda. Upravo je zainteresovanost Centra za promociju nauke i tadašnjeg direktora Nemanje Đorđevića bila ključna da se tokom 2016. godine u svih 12 centara za stručno usavršavanje formiraju Naučni klubovi sa jednim od strateških ciljeva da svaki CSU ima i svoj Park nauke. Zamišljeno se počelo i ostvarivati. Te iste godine CSU iz Kikinde pravi svoj Park nauke pod nazivom „Park znanja“ a naredne godine se i RC iz Čačka osmelio da uradi istu stvar ali pod nazivom „Vrt znanja“. RC u Nišu takođe postavlja svoju prvu instalaciju. I tako redom, centar po centar počinje da gradi svoj Park nauke, koji postaju deo strategije popularizacije nauke u čitavoj državi. Može se reći, trnoviti put do ostvarenja želje autora Parka nauke u Šapcu da takav način učenja izađe iz okvira jednog malog grada.
Intenzivnije proširenje i rekonstrukcija starih instalacija u Šabačkom parku nauke započinje tokom 2017. godine. Tada rukovodstvo CSU-a na čelu sa direktorom Brankom Filipovićem okuplja ljude sa idejama, a rezultat svega su tri nove instalacije: vetrogenerator, remen sistem i dinamo bickl.
Upornost i istrajnost tvoraca Parka nauke se iplatila, i to ne u materijalnom smislu, već u naučnom i duhovnom. Trnovit put dug sada već 8 godina, od izgradnje prve do završetka tridesete instalacije, bio je prepun izazova i dilema ali po širenju ideje i van granica naše zemlje, potpuno uspešan. Šta nas još novo očekuje u šabačkom Parku nauke nismo saznali ali poznavajući njegove tvorce završetak prve decenije života „učionice pod vedrim nebom“ biće prožet novim naučnim igrarijama za sve posetioce.
Najnoviji broj
18. april 2024.
