NEMAČKI AMBASADOR TOMAS ŠIB EKSKLUZIVNO ZA “GLAS PODRINjA”
Da u Šabac dođu još mnoge nemačke kompanije
Od Beograda se ne zahteva pravno priznanje Kosova. Cilj je da se iznađe rešenje koje će osigurati da se Srbija i Kosovo međusobno ne ometaju na svom putu ka Evropskoj uniji. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji – gde bi inače bila? A Nemačka će i nadalje podržati Srbiju na tom putu. Iskreno želim da u Šabac dođu još mnoge nemačke kompanije.
Nemačka insistira na rešavanju kosovskog problema, a pregovori su prekinuti zbog uvođenja taksi od 100 odsto na robu iz Srbije. Kako izaći iz ovog začaranog kruga ako Priština neće, i pored pritiska i Brisela, i Berlina i Vašingtona, tu meru da ukine?
-Iskreno se nadamo da će uskoro biti obnovljen dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Nemamo razumevanja za to što je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije. Nemačka se slaže sa svojim partnerima u Evropskoj uniji, a i sa Sjedinjenim Američkim Državama, da se carinske takse ukinu što pre. Pored toga, ohrabrujemo obe strane da ne preduzimaju ništa što bi ugrozilo dijalog.
Srpska strana je kao moguće rešenje za kosovski problem iznela ideju o razgraničenju. Nemačka taj predlog ne podržava. Zašto, ako bi se, hipotetički, Beograd i Priština dogovorili oko toga? I da li postoji neki nemački, ili evropski predlog, ideja za rešenje?
-Stav Savezne vlade Nemačke je poznat: Jasno je da sve sporne teme između Srbije i Kosova treba da budu predmet dijaloga. Rezultat pregovora mora da bude sporazum koji će sadržati rešenja za sva otvorena pitanja. Sporazum mora da bude realan, da u obe zemlje ima političku podršku i da bude ostvariv.
Nemačka Savezna vlada je skeptična u odnosu na promenu granica kao deo rešenja, ukoliko to sa sobom nosi opasnost za stabilnost regiona. Uostalom, predstavnici nekih zemalja u regionu su izrazili svoju zabrinutost zbog mogućih posledica promene granica po njihovu bezbednost. Ove stavove takođe treba da shvatimo vrlo ozbiljno.
Jasno je svima da ukoliko dođe do bilo kakvog dogovora između Beograda i Prištine, uslediće međusobno priznanje. Koliko bi se, u tom slučaju, odškrinuta vrata EU značajnije otvorila za Srbiju?
-Kao prvo, želim da podvučem da su od zaključka Evropskog samita u Solunu 2003. godine vrata Evropske unije otvorena. Pristupni pregovori sa Srbijom su započeti 2014. godine. Srbija mora da ispuni pristupne kriterijume kako bi okončala ovaj proces. Sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova predstavlja – pored sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava – centralni deo pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. U skladu sa pregovaračkim okvirom EU od 2014. godine proces približavanja Evropskoj uniji i proces normalizacije teku paralelno. Na kraju dijaloga o normalizaciji sva pitanja koja su danas još otvorena moraju biti rešena sveobuhvatnim sporazumom. To je jedan od uslova za pristup Evropskoj uniji. Od Beograda se ne zahteva pravno priznanje Kosova. Cilj je da se iznađe rešenje koje će osigurati da se Srbija i Kosovo međusobno ne ometaju na svom putu ka Evropskoj uniji. Na koji način će to tačno biti realizovano treba da bude predmet dijaloga.
U svakom slučaju, takav sporazum treba da obezbedi manjinska prava i demokratske standarde za sve ljude na Kosovu i da doprinese regionalnoj stabilnosti. Na kraju krajeva se upravo o tome i radi: da svi građani i sve građanke u svojoj domovini vide perspektivu. Međutim, treba da budemo realni: Ne možemo vratiti istoriju proteklih 20 ili 30 godina. Rešenje može biti delotvorno samo ukoliko se uzima u obzir dosadašnji razvoj događaja na Kosovu.
Utisak građana u Srbiji je takav da zbog spremnosti predsednika Srbije za pregovore oko Kosova EU, ali i zvaničan Berlin, gledaju kroz prste na sve ovo što se dešava u Srbiji kada je reč o demokratiji i slobodi medija koje su u velikoj meri ugroženi agresivnom politikom aktuelnog režima u Srbiji?
-Evropska unija je zajednica vrednosti. To znači da svaka država koja želi da postane članica Evropske unije ima obavezu da uvaži te vrednosti i da uskladi svoje nacionalno zakonodavstvo sa zajedničkim pravnim standardima EU, tzv. pravnim tekovinama EU.
Smatramo da su od posebne važnosti reforme u oblasti vladavine prava koje su definisane u dva pregovaračka poglavlja od ukupno 35. Veliki značaj pri tom pridajemo nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije i situaciji u vezi sa novinarima odnosno medijima. U svim tim oblastima još uvek postoji jasan deficit.
Pristupni pregovori sa Evropskom unijom napreduju isključivo ako ima suštinskog napretka u oblasti vladavine prava. Toga je svesna i vlada Srbije. Time ona sama određuje brzinu pristupnog procesa. A važno je još nešto: nije dovoljno samo usvojiti potrebne zakone. Neophodna je i njihova implementacija, a primena mora dati merljive pozitivne rezultate (takozvani „trek rekord“). Na taj način je obezbeđeno da se Srbija iznutra delotvorno reformiše pre nego što može da postane članica Evropske unije.
„Popust“ - o kome se tako često govori - za napredak u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom ne postoji. Napredak u jednom poglavlju ne može se „sračunati“ sa deficitima u drugim.
Da li je međunarodna zajednica svesna da je zbog takvog utiska u Srbiji nikada manja podrška pristupanju EU od 2000. godine?
-Kao što sam već rekao, taj utisak vara. Uostalom, podrška za pristupanje Srbije Evropskoj uniji je prema meni dostupnim anketama i dalje iznad 50%. To je dobar pokazatelj. Doduše: Izuzetno je važno stalno iznova objasniti šta EU sve ima da ponudi i da je EU veliki uspešan projekat. A ne treba zaboraviti ni da Srbija već na putu ka Evropskoj uniji ima velike koristi od podrške koju Srbiji pružaju Evropska unija i njene članice.
Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji – gde bi inače bila? A Nemačka će i nadalje podržati Srbiju na tom putu.
Zemlje članice Evropske unije su već sada najveći ekonomski partneri Srbije i Evropska unija je daleko najveći investitor u Srbiji. Srbi mogu da putuju u Evropsku uniju bez vize, mnogi već sada imaju vrlo bliske odnose sa zemljama Evropske unije. Ove bliske veze i prednosti koje nudi EU ubuduće treba još više staviti u fokus.
Može li Srbija da bude na evropskom putu ako imamo bojkot parlamenta, ako opozicija nema mogućnost da se pojavi na bilo kojem mediju sa nacionalnom frekfencijom, ako se ljudi kriminalizuju bez valjanih dokaza i sudskih epiloga?
-Kao što sam već rekao, pristupanje Evropskoj uniji je moguće samo ako se potpuno implementiraju pravne tekovine Evropske unije, uz sprovođenje delotvornih i održivih reformi u oblasti vladavine prava, a u to spadaju, između ostalog, i nezavisnost pravosuđa i sloboda medija. Veoma pomno pratimo razvoj u ovim oblastima koje ste spomenuli i s tim u vezi smo u intenzivnim razgovorima sa Vladom Srbije.
Poslednja u nizu informacija o ulaganju nemačkih firmi u Srbiju govori i o interesovanju Folksvagena za investiranje u našoj zemlji. Možete li nam potvrditi ovu informaciju, odnosno da li je i Srbija u igri?
-Raste zainteresovanost nemačkih kompanija da investiraju u Srbiji. Sa oko 400 kompanija u kojima radi oko 55.000 ljudi, sa investicijama u vrednosti od preko 2 milijarde evra od 2000. godine angažman nemačke privrede u Srbiji je veći nego ikada. I, toliko mogu reći, na naše zadovoljstvo se taj trend nastavlja. Međutim, odgovor na pitanje da li će i Folksvagen investirati u Srbiji, može naravno dati samo ta kompanija. Ja bih lično veoma pozdravio ako bi odluka pala u korist Srbije.
Pre nešto manje od godinu dana došli ste u Srbiju za ambasadora Nemačke. U Beograd ste stigli iz Njujorka gde ste bili šef političkog odeljenja nemačke misije pri UN. Kako vam se činila Srbija tada, a kako danas?
Od samog početka svoje karijere, koju sam započeo u Sarajevu, bavio sam se na raznim funkcijama stalno iznova ovim regionom. Naravno, velika je razlika kada se nalazite na licu mesta i kad živite u direktnom kontaktu sa ljudima i zemljom.
Mojoj supruzi i meni se veoma sviđa u Srbiji. Možda će Vas iznenaditi kada kažem da nam Njujork skoro uopšte ne nedostaje – Beograd ima mnogo toga da ponudi, možete toliko toga otkriti. Kulturna scena je posebno bogata. A pre svega, ljudi u Srbiji su dobri i srdačni domaćini. Imaju smisao za humor, vole umetnost i kulturu, obožavaju sport, a, naravno, i dobru hranu.
Planiram da u dogledno vreme nastavim svoja putovanja po Srbiji, kako bih bolje upoznao ovu zemlju i njene ljude. Čini mi se da je važno razgovarati i sa ljudima iz raznih krajeva Srbije.
Nadam se da ću uspeti da doprinesem daljem produbljivanju postojećih odnosa između Nemačke i Srbije, koji su već sada odlični.
Sa kakvim utiscima odlazite iz Šapca i da li postoji interesovanje nemačkih kompanija za investiranje u ovom delu Srbije?
Privreda je bitan stub saradnje naših dveju zemalja. Nemačke kompanije su danas prisutne u mnogim krajevima Srbije – i ovde u Šapcu. Zajedno sa našim srpskim partnerima dalje radimo na izgradnji tih ekonomskih odnosa na raznim nivoima. Iskreno želim da u Šabac dođu još mnoge nemačke kompanije.
Impresioniran sam, inače, posetom jednom tzv. socijalnom preduzeću ovde u Šapcu koje radi u oblasti poljoprivrede. Preduzeće se angažuje kako bi mladim ljudima dalo profesionalnu perspektivu. Nemačka razvojna saradnja odn. Organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pomaže tehničkim znanjem – ideje i entuzijazam unose sami socijalno odgovorni preduzetnici.
-Iskreno se nadamo da će uskoro biti obnovljen dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Nemamo razumevanja za to što je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije. Nemačka se slaže sa svojim partnerima u Evropskoj uniji, a i sa Sjedinjenim Američkim Državama, da se carinske takse ukinu što pre. Pored toga, ohrabrujemo obe strane da ne preduzimaju ništa što bi ugrozilo dijalog.
Srpska strana je kao moguće rešenje za kosovski problem iznela ideju o razgraničenju. Nemačka taj predlog ne podržava. Zašto, ako bi se, hipotetički, Beograd i Priština dogovorili oko toga? I da li postoji neki nemački, ili evropski predlog, ideja za rešenje?
-Stav Savezne vlade Nemačke je poznat: Jasno je da sve sporne teme između Srbije i Kosova treba da budu predmet dijaloga. Rezultat pregovora mora da bude sporazum koji će sadržati rešenja za sva otvorena pitanja. Sporazum mora da bude realan, da u obe zemlje ima političku podršku i da bude ostvariv.
Nemačka Savezna vlada je skeptična u odnosu na promenu granica kao deo rešenja, ukoliko to sa sobom nosi opasnost za stabilnost regiona. Uostalom, predstavnici nekih zemalja u regionu su izrazili svoju zabrinutost zbog mogućih posledica promene granica po njihovu bezbednost. Ove stavove takođe treba da shvatimo vrlo ozbiljno.
Jasno je svima da ukoliko dođe do bilo kakvog dogovora između Beograda i Prištine, uslediće međusobno priznanje. Koliko bi se, u tom slučaju, odškrinuta vrata EU značajnije otvorila za Srbiju?
-Kao prvo, želim da podvučem da su od zaključka Evropskog samita u Solunu 2003. godine vrata Evropske unije otvorena. Pristupni pregovori sa Srbijom su započeti 2014. godine. Srbija mora da ispuni pristupne kriterijume kako bi okončala ovaj proces. Sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova predstavlja – pored sprovođenja reformi u oblasti vladavine prava – centralni deo pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. U skladu sa pregovaračkim okvirom EU od 2014. godine proces približavanja Evropskoj uniji i proces normalizacije teku paralelno. Na kraju dijaloga o normalizaciji sva pitanja koja su danas još otvorena moraju biti rešena sveobuhvatnim sporazumom. To je jedan od uslova za pristup Evropskoj uniji. Od Beograda se ne zahteva pravno priznanje Kosova. Cilj je da se iznađe rešenje koje će osigurati da se Srbija i Kosovo međusobno ne ometaju na svom putu ka Evropskoj uniji. Na koji način će to tačno biti realizovano treba da bude predmet dijaloga.
U svakom slučaju, takav sporazum treba da obezbedi manjinska prava i demokratske standarde za sve ljude na Kosovu i da doprinese regionalnoj stabilnosti. Na kraju krajeva se upravo o tome i radi: da svi građani i sve građanke u svojoj domovini vide perspektivu. Međutim, treba da budemo realni: Ne možemo vratiti istoriju proteklih 20 ili 30 godina. Rešenje može biti delotvorno samo ukoliko se uzima u obzir dosadašnji razvoj događaja na Kosovu.
Utisak građana u Srbiji je takav da zbog spremnosti predsednika Srbije za pregovore oko Kosova EU, ali i zvaničan Berlin, gledaju kroz prste na sve ovo što se dešava u Srbiji kada je reč o demokratiji i slobodi medija koje su u velikoj meri ugroženi agresivnom politikom aktuelnog režima u Srbiji?
-Evropska unija je zajednica vrednosti. To znači da svaka država koja želi da postane članica Evropske unije ima obavezu da uvaži te vrednosti i da uskladi svoje nacionalno zakonodavstvo sa zajedničkim pravnim standardima EU, tzv. pravnim tekovinama EU.
Smatramo da su od posebne važnosti reforme u oblasti vladavine prava koje su definisane u dva pregovaračka poglavlja od ukupno 35. Veliki značaj pri tom pridajemo nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije i situaciji u vezi sa novinarima odnosno medijima. U svim tim oblastima još uvek postoji jasan deficit.
Pristupni pregovori sa Evropskom unijom napreduju isključivo ako ima suštinskog napretka u oblasti vladavine prava. Toga je svesna i vlada Srbije. Time ona sama određuje brzinu pristupnog procesa. A važno je još nešto: nije dovoljno samo usvojiti potrebne zakone. Neophodna je i njihova implementacija, a primena mora dati merljive pozitivne rezultate (takozvani „trek rekord“). Na taj način je obezbeđeno da se Srbija iznutra delotvorno reformiše pre nego što može da postane članica Evropske unije.
„Popust“ - o kome se tako često govori - za napredak u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom ne postoji. Napredak u jednom poglavlju ne može se „sračunati“ sa deficitima u drugim.
Da li je međunarodna zajednica svesna da je zbog takvog utiska u Srbiji nikada manja podrška pristupanju EU od 2000. godine?
-Kao što sam već rekao, taj utisak vara. Uostalom, podrška za pristupanje Srbije Evropskoj uniji je prema meni dostupnim anketama i dalje iznad 50%. To je dobar pokazatelj. Doduše: Izuzetno je važno stalno iznova objasniti šta EU sve ima da ponudi i da je EU veliki uspešan projekat. A ne treba zaboraviti ni da Srbija već na putu ka Evropskoj uniji ima velike koristi od podrške koju Srbiji pružaju Evropska unija i njene članice.
Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji – gde bi inače bila? A Nemačka će i nadalje podržati Srbiju na tom putu.
Zemlje članice Evropske unije su već sada najveći ekonomski partneri Srbije i Evropska unija je daleko najveći investitor u Srbiji. Srbi mogu da putuju u Evropsku uniju bez vize, mnogi već sada imaju vrlo bliske odnose sa zemljama Evropske unije. Ove bliske veze i prednosti koje nudi EU ubuduće treba još više staviti u fokus.
Može li Srbija da bude na evropskom putu ako imamo bojkot parlamenta, ako opozicija nema mogućnost da se pojavi na bilo kojem mediju sa nacionalnom frekfencijom, ako se ljudi kriminalizuju bez valjanih dokaza i sudskih epiloga?
-Kao što sam već rekao, pristupanje Evropskoj uniji je moguće samo ako se potpuno implementiraju pravne tekovine Evropske unije, uz sprovođenje delotvornih i održivih reformi u oblasti vladavine prava, a u to spadaju, između ostalog, i nezavisnost pravosuđa i sloboda medija. Veoma pomno pratimo razvoj u ovim oblastima koje ste spomenuli i s tim u vezi smo u intenzivnim razgovorima sa Vladom Srbije.
Poslednja u nizu informacija o ulaganju nemačkih firmi u Srbiju govori i o interesovanju Folksvagena za investiranje u našoj zemlji. Možete li nam potvrditi ovu informaciju, odnosno da li je i Srbija u igri?
-Raste zainteresovanost nemačkih kompanija da investiraju u Srbiji. Sa oko 400 kompanija u kojima radi oko 55.000 ljudi, sa investicijama u vrednosti od preko 2 milijarde evra od 2000. godine angažman nemačke privrede u Srbiji je veći nego ikada. I, toliko mogu reći, na naše zadovoljstvo se taj trend nastavlja. Međutim, odgovor na pitanje da li će i Folksvagen investirati u Srbiji, može naravno dati samo ta kompanija. Ja bih lično veoma pozdravio ako bi odluka pala u korist Srbije.
Pre nešto manje od godinu dana došli ste u Srbiju za ambasadora Nemačke. U Beograd ste stigli iz Njujorka gde ste bili šef političkog odeljenja nemačke misije pri UN. Kako vam se činila Srbija tada, a kako danas?
Od samog početka svoje karijere, koju sam započeo u Sarajevu, bavio sam se na raznim funkcijama stalno iznova ovim regionom. Naravno, velika je razlika kada se nalazite na licu mesta i kad živite u direktnom kontaktu sa ljudima i zemljom.
Mojoj supruzi i meni se veoma sviđa u Srbiji. Možda će Vas iznenaditi kada kažem da nam Njujork skoro uopšte ne nedostaje – Beograd ima mnogo toga da ponudi, možete toliko toga otkriti. Kulturna scena je posebno bogata. A pre svega, ljudi u Srbiji su dobri i srdačni domaćini. Imaju smisao za humor, vole umetnost i kulturu, obožavaju sport, a, naravno, i dobru hranu.
Planiram da u dogledno vreme nastavim svoja putovanja po Srbiji, kako bih bolje upoznao ovu zemlju i njene ljude. Čini mi se da je važno razgovarati i sa ljudima iz raznih krajeva Srbije.
Nadam se da ću uspeti da doprinesem daljem produbljivanju postojećih odnosa između Nemačke i Srbije, koji su već sada odlični.
Privreda je bitan stub saradnje naših dveju zemalja. Nemačke kompanije su danas prisutne u mnogim krajevima Srbije – i ovde u Šapcu. Zajedno sa našim srpskim partnerima dalje radimo na izgradnji tih ekonomskih odnosa na raznim nivoima. Iskreno želim da u Šabac dođu još mnoge nemačke kompanije.
Impresioniran sam, inače, posetom jednom tzv. socijalnom preduzeću ovde u Šapcu koje radi u oblasti poljoprivrede. Preduzeće se angažuje kako bi mladim ljudima dalo profesionalnu perspektivu. Nemačka razvojna saradnja odn. Organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pomaže tehničkim znanjem – ideje i entuzijazam unose sami socijalno odgovorni preduzetnici.
N. Kulačin
Najnoviji broj
25. april 2024.
