KADA JE NOĆ U NAMA

„Ne bi nam Crni mesec naudio da Noć nije bila u nama“. Stihovima započinjemo priču o Lilit, neuhvatljivoj, fatalnoj, mitološkoj, astrološkoj, zastrašujućoj za sve koji se daju zastrašiti. Ona je naša podsvest, mesto gde žive nepoznati strahovi, duhovi, instinkti, sve što bismo da izbegnemo, ako smo begu skloni. Isto kao što u čovekovom karakteru postoje osobine koje nije spreman da vidi, tako i u Vasioni postoje nebeska tela koja čekaju da budu otkrivena i priznata. Kao da se cela vasiona oslikava u svakom pojedincu. Nije kao, kvantna fizika je to dokazala. A sva neotkrivena nebeska tela biće (raz)otkrivena onda kada za to sazri vreme u čoveku samom. Jer, sve je u vezi sa svim, a „postoji vreme za sve, vreme igranja, i vreme ridanja...“ (Knjiga Propovednikova).

Ko je, ili,
šta je Lilit?
Godina 1918. bila je presudna za upoznavanje, kada je astrolog Sefariel objavio postojanje drugog satelita Zemlje, uveo ga u svoja astrološka tumačenja i dao mu ime Lilit. Mogućnost da se vidi ovaj satelit bila je retka, samo u određenim astronomskim uslovima. Potom su ga, odnosno, je (Lilit) pratili, zapisujući trenutke kada je vidljiva i proučavajući prostor oko Zemlje. Astronomi su tvrdili da postoji, pravili tabele o njenom kretanju, a smeli astrolozi uvrstili u svoja tumačenja. Istina je da je i dan-danas Lilit samo hipoteza, njeno postojanje nije naučno priznato, ali to samo uvećava njenu misteriju. Neki kažu da se ona ukazuje onima koji su spremni da duboko zarone u sebe, do u najdublje tmine, sa kojima će se neodstupno suočiti. Beskompromisno. Znajući da će prolaskom kroz Tamu doći do „srca Sunca“. Dakle, na pitanje šta je Lilit, odgovor je - mogući satelit. Ko je Lilit? Ono što bi trebalo obasjati.

Mitologija
Kao i sva nebeska tela, koja uz pomoć mitološke pozadine dobijaju svoju simboliku i smisao, tako i priča o Lilit zalazi u davnu prošlost. Postoji u nekoliko verzija, u zavisnosti u kojoj se kulturi i vremenu pominje. Jedna od njih govori o Lilit kao prvoj Adamovoj ženi, koja je odbila da bude podređena i poslušna mužu, pa je proterana u pustinju. Neki kažu da je sama otišla. „Bog stvori čoveka, čoveka po obličiju svome, po obličju Božijem stvori ga; stvori čoveka i ženu“ („Knjiga postanja“). U ostalim tradicijama poznata je kao zavodnica i preljubnica. Na hebrejskom jeziku njeno ime znači noć. Tamna strana prirode, animalne strasti i instinkti. Ona je ta koja ruši i razara, odbačena i nevoljena, od čije magičnosti i zavodljivosti strahuju oni krhkog duha, koji vole sigurnost, kakvu god. Ona je furija, ponekad surova, koja rastvara laž. Neodoljiva i sama. Inteligentna i intuitivna. Neko ko se oslanja na sebe i smatra ravnopravnost svojim osnovnim pravom za koju je spremna da se bori. I bori se. Do kraja. Ratnica.

Princip Lilit u astrologiji
Mitološka priča o prvoj Adamovoj ženi živi i dan danas kroz princip Lilit u astrologiji. U kući kojoj se Lilit našla, aspektu i znaku donosi, kažu astrolozi, duboki osećaj odbačenosti i nevoljenosti. Opisuje događaje i osobe koji izvlače najdublje strahove na površinu i potrebu suočavanja sa njima, dobrovoljno ili prisilno. Osobine koje ljudi odbijaju da prihvate kao svoje, animalne instikte i podsvesne želje. Događaje od kojih neko strepi i drhti, a koji se dešavaju kroz osobu koja predstavlja Lilit u njegovoj karti. Tamo gde postoji princip Lilit, opisane su nesvesne reakcije, potreba za dominacijom i borbom, ogromna seksualnost, nezavisnost, potreba za poslovnim uspehom, kao i osoba koja nas animira da se suočimo sa najbolnijim delom svog bića. Sve najdublje senke psihe ovde dobijaju oblik. Pozicija Lilit ukazuje na nešto iskonsko što nosimo i (ili) skrivamo u sebi.

I? Šta sad?
Uprkos tome što vekovima odbacuju i ignorišu njeno postojanje, ljudi prave amajlije kako bi se zaštitili od njenog opčinjavajućeg lika, prenose sa generacije na generaciju priče o njoj, besnoj, razornoj Lilit, noćnoj sovi čije oglašavanje u tišini noći postavlja pitanja. Njena priča živi da podseti da upoznavanje sebe ni najmanje nije lako i da zato sreća prati hrabre. U svakom od nas živi Lilit. Ako Mesec kao prvi Zemljin satelit opisuje osećanja, dušu, emocije brižnost, sve ono ljudsko, ranjivo i saosećajno u čoveku, onda je Lilit, kao drugi, mogući satelit, suprotnost tome. Ona je surova, ili surovo realna, možda i okrutna. Ali, ona je ta koja ide ruku pod ruku sa Mesecom. Oni su par. Svetlost i senka. Dualnost koja je tu da bismo je prepoznali. Tek tada počinje istinsko razumevanje sebe u svetu i sveta u sebi. Prihvatanje pozitivnog i negativnog aspekta sa ljubavlju vodi ka transformaciji i celovitosti. Jednostavno, ali ne i lako. Neophodno.

„Za Crni Mesec govore da je tamna karma i čovekov greh, međutim, on predstavlja i izlaz iz nesvesnog. To je lunarni princip u čoveku koji je van kontrole uma i predstavlja najmoćniju manifestaciju nesvesnog. Da bi se pravilno koristila moć Crnog Meseca, potrebno je da se oslobodimo kompleksa i predrasuda. U suprotom, dovodi do komplikacija i pokazuje destruktivni deo ličnosti, dok su jake želje i emocije potpuno van kontrole. Zbog ovakvog uticaja, čovek ide u krajnosti i ekstreme. Crni Mesec se manifestuje kroz dvostruku prirodu. Ili je osoba samo zlo, ili postaje žrtva zla. Crni Mesec predstavlja zaboravljene potrebe i emocije, kao i sva ona osećanja koja se nisu uklopila u sliku društva. On je izgubljeni dao nas. Pokazuje najniži put na koji čovek može pasti. Međutim, kao pokazatelj naših tajnih grehova, može se promeniti nezavisnim i svesnim razvojem.“
(Jelena Studen Vojvodić, astro-hosue)

CRNI MESEC
Mesec ima Tajnu stranu
Nikad ti je neću dati
Poklanjam je okeanu
Da je, Sunce, ne dohvatiš.
U dubine, gde su stine,
Daleke od tvoje zrake,
Od topline, od miline,
U bezglasne pomrčine,
Pod ranjene sipe krake.

Mesec ima stranu...Tajne
Koja duše kljaste lovi
Svi grejovi, čume, snovi,
Sve ka tavnoj strani plovi
Leti, slaže, zapomaže,
Crne duplje crno traže...
Krvi žena glad joj taže...
Hranimo je, pojimo je,
krvlju svojom dojimo je,
Tu, Meseca tavnu stranu,
Sunčev, znam, žud neutaživ,
Gde je sila što te traži,
Večna vatra što te snaži,
Pokaži se! Sav. Ne laži.
Kažu, lud će pokušati,
Mudri brzo odustanu,
Na svetlu se vrate stranu
Gde ti, Sunce, Srcem platih.
U Meseca nevidljivke,
Kratere ko snoviđenja,
U otrovne čudne biljke,
Daleko od ozarenja,
Niti zara, niti žara,
Da tavninu iskra para,
Svoju Tajnu sunovratih.
U Meseca nevidljivke,
U otrovne čudne biljke,
U njima se gnezdi. Sama.
Jedna. Svoja. Ženska. Tama.
Jadi, gladi i osama,
Od njih buja... moja tama.

Mesec ima tamnu stranu
Naboranu, namreškanu,
Morem sinjim podržanu,
I jarećem nedoklanju
I vučijem urlikanju,
Loga, špilja, tamo jeste.
Divlje duše tu se mreste,
I vi, kljaste, doleteste,
Ovamo ste gošće česte...
U tami se razmileste...
Gde ste..? Jeste..!Svi se mreste!
Pun je Mesec, sni se mreste...

U najdublji rased mora,
Suvim ledom - neporeciv,
Gde korota i pokora
Skrajaju se ženskoj deci,
Spustila sam svoje i ja,
Gorčine i sagrešenja,
Kraj majkine mame tame,
Ko bršljan je obavija,
Uspinje se, liže, menja,
Slika Luni tavno lice,
Naličjem ga često krste,
Dozivlju te ne-milice
Već meduze tamnoprste.
Da se vratiš na Početak,
Pre no što si bio zigot,
Da okusiš srce Tame,
Mesto gde se rađa Život.
Da raspoznaš sve(t) pre mame,
Večno Ništa u Slobodi,
Sunce moje, lezi na me,
Sad sam spremna da se plodim.
Mesec ima krljušt ribe,
perje sove, svlak od zmije,
na tlo cvetno miro lije
Dok mač klizi niz kanije.

Dići ću te do dna Tame,
Prapočetku sad te vodim,
Muško moje, hajd poda me,
Da svu Tamu - oslobodim.
Mesec ima krljušt ribe,
Perje sove, svlak od zmije,
Srce hoću, daj, vučije,
Sa urlikom dok se liješ...
Milica Cakić