Deo genetskog koda

Skupštinskom Odboru za zdravlje i porodicu stigla je predstavka doktora Ivana Nikolića iz Beograda koji traži da se zakonom zabrani upotreba roštilja na ugalj u registrovanim ugostiteljskim objektima i da se oni zamene električnim ili roštiljem na gas, zbog sve češće pojave tumora debelog creva.
Da li će ili ne biti ukinut roštilj na ćumur za restorane i lokale brze hrane, pokazaće vreme, ali je činjenica da ovaj predlog nije prihvaćen blagonaklono. To je i očekivano, jer Srbi, kao i svi ostali narodi na Balkanu, ne samo da uživaju u roštilju na ćumur, već je ovakav način pripreme hrane postao deo tradicije i genetskog koda.
Ćumur će teško biti ugašen u Srbiji, to je definitivno jasno, bez obzira na apel medicinske struke da je u pitanju krajnje štetan način pripreme hrane po ljudski organizam.
Navodno je hrana pripremljena na roštilju visokokancerogena zbog toga što prilikom pečenja mesa ono pušta masnoću koja pada na užareni ćumur i na taj način se stvara problem koji može da izazove rak.
Pojedini stručnjaci kažu da je ključ u pripremi mesa i da ne treba kriviti roštilj, već treba sagledati celu sliku.
- Stručnjaci ili odbor skupštine koji bi doneo takvu odluku da se zabrani pojedinačna namirnica i pojedinačni način pripremanja hrane, sigurno bi pogrešio. Mnogo bolje bi bilo da donesu odluku da se donese strategija za pravilnu ishranu u borbi protiv masivnih nezaraznih bolesti gde spadaju maligne bolesti, i rak debelog creva nego pojedinačno - saopštila je prof. dr Budimka Novaković, dijetoterapeut na Medicinskom fakultetu.
Šabac nije poput Leskovca, Niša ili Pirota prepoznatljiv po roštilju, ali život bez ćumura kao i da nije život, ni u našem gradu. Čak i po cenu zdravlja, naši sugrađani se ne bi odrekli roštilja na ćumur. Nema kuće, dvorišta, vikendice iz koji se barem jednom nedeljno ne pojavi dim sa roštilja. Retko ko ne koristi ćumur.
Ugostitelji u Šapcu su sigurni da ukidanje ćumura neće ići lako, jer narod voli tako pripremljeno meso.
- U raznim državama sveta postoje različite alternative roštilju na ćumur. Najrasprostanjeniji je roštilj na plin, a negde se koristi i vulkanska lava. Ja sam se odavno “prebacio” na plin, najviše zbog loženja u zatvorenom prostoru. Kada govorimo o zdravlju, mislim da je mnogo značajnije povesti priču i doneti propise o kvalitetu hrane. Kod nas nema nikakve kontrole šta se i kako prska, kako se i čime hrane životinje. To je mnogo opasnije od ćumura - kaže za Glas Podrinja Dejan Ivanković, vlasnik restorana “Enigma” u Šapcu.
Prema njegovim rečima, Srbija ima rigorozne propise koji se ne sprovode ili se to radi selektivno.
- Kod nas dete od 16 godina može da kupi 200 kilograma nekog sredstva za prskanje i da se zatim hrana njime tretira. Nema nikakve kontrole. Nije isto kada imate kokošku koja kljuca po dvorištu ili kada je za mesec dana nakljukate koncentratom i ona onda ima tri kilograma - dodaje on.
Njega zanima kako će ljudi, ukoliko se ovakav zakon usvoji, spremati pečenje, jer je domaćinsku hranu teško spremiti sa takvim ukusom, bez žara.
- Mi smo veliki ljubitelji ćumura i teško da bi takav zakon, koji postoji u svega nekoliko država na svetu, mogao da spreči naš narod da sprema hranu na ćumur - ističe Ivanković.
Željko Mićin, vlasnik restorana “Stari Grad 07”, s druge strane, spremno čeka odluku Skupštine Srbije po ovom pitanju.
- Nabavio sam novi roštilj na plin, ako bude trebalo. Kod nas se stalno nešto menja, ali onda to iskoriste oni od kojih treba da nabavimo novu opremu. Malo je ima, pa je nema, a onda sve poskupi. Ovako, ja sam nabavio na vreme, a videćemo kada će i da li će doći do ove promene - kaže Mićin.
On je siguran da se ljudi protive ovakvoj promeni da je “šmek” i ukus hrane koji se spremi na ćumuru neuporedivo bolji.
- Lako je to proveriti. Uzmite ćevap sa ćumura i iz tiganja i videćete razliku - dodaje on.
Vlasnik ovog restorana kaže da je najbolji način za spremanje roštilja, a ujedno i najbezbedniji po zdravlje, kada je ploča sa mesom udaljena više od deset centimetara od žara.
Po pitanju roštilja na ćumur ni struka nije jedinstvena. Sa jedne strane imate ljude koji tvrde da je ćumur štetan, ali sa druge i one koji naglašavaju da je današnje crveno meso kancerogeno. Bilo kako bilo, posle ovakvog teksta, sigurno da jedna punjena pljeskavica sa pravog roštilja ne bi bila loš izbor.

Rak debelog creva
Poslanik Milovan Krivokapić, koji je izvestio članove Odbora za zdravlje i porodicu o pristiglim predstavkama građana, kaže da je doktor Nikolić naveo da u nastanku karcinoma debelog creva veliku ulogu imaju heterociklični amini i policiklični aromatični ugljovodonici koji se stvaraju isključivo prilikom korišćenja roštilja na ugalj.
- Radna grupa skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu je predložila da se predstavka uputi Ministarstvu zdravlja, sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu na razmatranje - naveo je Krivokapić.

Stranci lude za ćevapima
U situaciji kada se mnogo vodi računa o tome da se što veći broj stranih turista privuče u Srbiju, ukidanje roštiljanja na ćumur sigurno nije u skladu sa tim nastojanjima.
- Strani turisti lude za našim roštiljom na ćumur. Ćevapi i pljeskavice su nezaobilazni deo naše ponude koju i pored saznanja da može da ima štetne posledice niko ne izbegava - reakcija je vlasnice jednog restorana iz Beograda.