SAVETI STRUČNjAKA
ŽIVINSKI STAJNjAK
Stanjak bez obzira od koje je vrste životinja ima veliki uticaj na stvaranje strukturnih agregata, povećava ukupnu poroznost i popravlja vodno-vazdušni i toplotni režim zemljišta.Unosi se svež ili poluzgoreo u jesen pod duboko oranje. Odmah nakon iznošenja na parcelu poželjno je da se zaore da se ne bi gubio amonijak isparavanjem.
Živinski stajnjak je jedan od vrste stajnjaka koji se može proizvoditi na gazdinstvu istina u možda manjoj količini ali zato ima najveći sadržaj organskih materija od svih ostalih hranljivih elemenata. Mnogi faktori utiču na kvalitet živinskog stajnjaka kao što je vrsta, starost, način ishrane, vrsta prostirke, način i vreme čuvanja đubriva. Živinski stajnjak će imati više hranljivih materija ukoliko živina jede koncetrovaniju hranu.
Pri najrasprostranjenijem načinu gajenja živine, odnosno boravkom na otvorenom na polju i noću u živinarniku, godišnje se od kokošaka proizvede 40 kg, od pataka, gasaka i ćurki 60 kg stajnjaka. Svež živinski stajnjak sadrži 56 % vode, 38 % organske materije, 1,70 % azota, 0,70 % fosfora, 0,75 % kalijuma, 1,43 % magnezijuma.
Uneto živinsko đubrivo, pri povoljnim vremenskim uslovima ( vlažno i toplo zemljište ) brzo se razlaže, nakon dve nedelje dolazi do intezivnog razlaganja. O ovom momentu treba voditi računa, jer ako se unosi nerazloženo živinsko đubrivo može doći, usled burnih mikrobioloških procesa pri razlaganju đubriva, do smanjivanja pristupačnog azota u zemljištu, koji se ugrađuje u telo mikroorganizama. Oslobođeni azot u obliku NH3 razloženog živinskog đubriva, za četiri nedelje podleže procesu nitrifikacije i postaje pristupačan biljkama. Tako biljka na raspolaganje dobija od 30-60% od ukupnih količina azota, iz zgorelog živinskog đubriva pri povoljnim zemljišnim i klimatskim prilikama.
Pri đubrenju živinskim stajnjakom, mora se voditi računa da se ne pretera posebno kada je suša. Živinskim stajnjakom se često đubri povrće ali se mora mešati sa zemljom u odnosu 1:3 kada se unosi u brazdu ili kućice ili ako se prihranjuje, rastvori se u vodi 1 kg đubriva u 10-20 l vode.
Živinski stajnjak je jedan od vrste stajnjaka koji se može proizvoditi na gazdinstvu istina u možda manjoj količini ali zato ima najveći sadržaj organskih materija od svih ostalih hranljivih elemenata. Mnogi faktori utiču na kvalitet živinskog stajnjaka kao što je vrsta, starost, način ishrane, vrsta prostirke, način i vreme čuvanja đubriva. Živinski stajnjak će imati više hranljivih materija ukoliko živina jede koncetrovaniju hranu.
Pri najrasprostranjenijem načinu gajenja živine, odnosno boravkom na otvorenom na polju i noću u živinarniku, godišnje se od kokošaka proizvede 40 kg, od pataka, gasaka i ćurki 60 kg stajnjaka. Svež živinski stajnjak sadrži 56 % vode, 38 % organske materije, 1,70 % azota, 0,70 % fosfora, 0,75 % kalijuma, 1,43 % magnezijuma.
Uneto živinsko đubrivo, pri povoljnim vremenskim uslovima ( vlažno i toplo zemljište ) brzo se razlaže, nakon dve nedelje dolazi do intezivnog razlaganja. O ovom momentu treba voditi računa, jer ako se unosi nerazloženo živinsko đubrivo može doći, usled burnih mikrobioloških procesa pri razlaganju đubriva, do smanjivanja pristupačnog azota u zemljištu, koji se ugrađuje u telo mikroorganizama. Oslobođeni azot u obliku NH3 razloženog živinskog đubriva, za četiri nedelje podleže procesu nitrifikacije i postaje pristupačan biljkama. Tako biljka na raspolaganje dobija od 30-60% od ukupnih količina azota, iz zgorelog živinskog đubriva pri povoljnim zemljišnim i klimatskim prilikama.
Pri đubrenju živinskim stajnjakom, mora se voditi računa da se ne pretera posebno kada je suša. Živinskim stajnjakom se često đubri povrće ali se mora mešati sa zemljom u odnosu 1:3 kada se unosi u brazdu ili kućice ili ako se prihranjuje, rastvori se u vodi 1 kg đubriva u 10-20 l vode.
Dipl.inž. Svetlana Zlatarić
Najnoviji broj
18. april 2024.
