Berza

  • aero 819 ▲ 1,11%
  • dinnpb 4.500 ▼ -1,10%
  • gmon 2.001 ⚫ 0,00%
  • gsfd 676 ▲ 19,43%
  • hmbg 686 ▲ 0,15%
  • impl 3.301 ⚫ 0,00%
  • kopb 6.300 ▼ -3,08%
  • niis 679 ▼ -0,59%
  • omol 850 ⚫ 0,00%
  • stup 7.001 ▲ 6,08%
  • tgas 12.519 ▲ 0,55%
  • unpr 500 ⚫ 0,00%
  • vinz 408 ▼ -32,00%
(19. septembar 2019.)
VLADA SRBIJE POVEĆALA MINIMALNU ZARADU, POTROŠAČKA KORPA I DALjE PREDALEKO

Male plate motiv za odlazak

Male plate motiv za odlazak
Najveće povećanje minimalne zarade u Srbiji ikada, kako su to slavodobitno obnarodovali predstavnici vlasti, iznosi 3.000 dinara, odnosno 30.022 dinara. Tako da od 1. januara naredne godine minimalna cena rada po satu biće 172,5 umesto aktuelnih 155,3 dinara.
Ljudi koji primaju minimalac primaće od januara 3.000 dinara više, pod uslovom da to povećanje ne moraju da vrate poslodavcu pošto u Srbiji takvih slučajeva ima na svakom koraku.
Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković ocenio je da je predlog o minimalnoj ceni rada maksimalni politički ustupak Vlade.
- Ovo nije postignuta logika kompromisa, nego maksimalan predlog koji vlada daje. Da smo došli do 32.000 dinara ili 33.000 dinara, koji omogućuje da se ispuni dogovor da se za dve godine stigne potrošačka korpu, onda bi to bio kompromis - rekao je Stojiljković.
A, da je taj kompromis postignut, tročlana porodica bi imala mogućnost da pojede, 47 grama paradajza dnevno po glavi. Ovaj podatak je možda i najbolji prikaz našeg napretka. Činjenica jeste da je ranije taj minimalac bio manji, ali svakako da preuveličavanje o zlatnom dobu svakodnevno dobijaju demanti u životu.
I dok se predsednik sindikata „Nezavisnost“ oglasio povodom povećanja minimalca, predsednik najvećeg sindikata u Srbiji - Samostalnog, Ljubisav Orbović, brčka se u Bečićima na Radničko sportskim susretima zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, naravno ne o svom trošku. Nekoliko dana pre nego što je usvojena odluka o povećanju minimalca, Orbović je rekao da je minimalna cena rada niska i nedovoljna za život, a da zbog zamrznutih i umanjenih plata u javnom sektoru, broj onih koji je primaju se povećava.
Pošto sindikati i poslodavci, po običaju, nisu uspeli da se dogovore o povećanju minimalca, država je presekla i povećala minimalnu zaradu za 11,1 odsto. Privrednici, takođe, imaju svoj pogled na povećanje minimalca. Oni koji imaju dobar deo zaposlenih u tom platnom nivou svakako nisu oduševljeni povećanjem minimalne cene rada. S druge strane, u Srbiji je sve više poslodavaca koji radnike plaćaju višom cenom od minimalne i njima ovakva odluka ne remeti poslovanje.
Radoslav Veselinović, vlasnik kompanije „Galeb“, podržava odluku o povećanju minimalne zarade.
- To povećanje minimalne cene rada ni na koji način ne može da ugrozi poslovanje „Galeba“, jer mi imamo svega tri, četiri odsto radnika koji primaju minimalnu zaradu. Smatram da bi minimalna zarada u Srbiji morala da bude veća, jer svakim danom veliki broj radnika odlazi u inostranstvo na rad - istakao je Veselinović.
Zlatko Pavlović, vlasnik fabrike „Favorit“ iz Šapca, ima slično mišljenje.
- Cena minimalca u Srbiji je niska. Po meni nikakva problem ne bi bio i da je minimalna zarada dostigla cifru od 300 evra. Radnici moraju da budu adekvatno plaćeni za svoj rad, u suprotnom, neće biti kvalitetne radne snage i poslodavci će morati znatno više da plaćaju manje kvalitetnu radnu snagu koja bude ostala u zemlji - dodao je Pavlović.
U trgovinskom lancu „Transkom“, na primer, nema radnika koji prima minimalac, ali bez obzira na tu činjenicu, vlasnik ove firme Radovan Božanić, povećanje minimalne zarade u Srbiji vidi kao veštačko povećanje standarda.
- Povećanjem minimalca mi ćemo biti prinuđeni da povećamo cene u objektima, odnosno maržu, kako bismo išli u korak sa novonastalom situacijom. Pravo povećanje plata i standarda u Srbiji može se obezbediti isključivo smanjenjem poreza na zarade zaposlenima. Na taj način bi radnici dobili veće plate. Država ne radi u korist građana već u svoju korist, jer ovim povećanjem, povećava se i iznos poreza kojim se puni državna kasa - naglasio je Božanić.

Niže samo u Albaniji i Bugarskoj
Procena je da u Srbiji oko 350.000 radnika prima minimalac. Jedino manji minimalac od radnika u Srbiji u Evropi imaju u Albaniji i u Bugarskoj. Inače, svrha minimalne zarade je da preduzeća koja imaju problema sa poslovanjem isplaćuju tu vrstu zarade najduže do šest meseci, ali situacija u Srbiji je znatno drugačija. Minimalac poprima kategoriju stalne zarade. Poslednji podatak o visini minimalne potrošačke korpe u Srbiji je iz juna meseca ove godine kada je iznosila 37.084,83 dinara. Vrednost potrošačke korpe u januaru mesecu, kada bude počela da se primenjuje odluka Vlade o povećanju cene minimalne zarade, biće sigurno još veća.


Privreda bila spremna za šest odsto
Član socijalno-ekonomskog saveta sa strane poslodavac Nebojša Atanacković je rekao da je privreda bila spremna na povećanje minimalca od šest odsto, i da bi takvo povećanje jedino bilo realno.
- Bili smo spremni i na onih šest do 10 odsto povećanja pod uslovom da privreda dobije olakšice, nismo pravili problem za ovo povećanje, ali nam je bio uslov da ono ne bude na teret privrede. Dogovoreno je da se neoporezivi deo zarade poveća sa sadašnjih 15.300 na 16.300 dinara i da se za 0,5 odsto umanji obaveza za penziono osiguranje - istakao je Atanacković.
N. K.

Najnoviji broj

17. oktobar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa