STOP KRIMINALITETU MLADIH (2)
Složna porodica preventiva i lek
Prema podacima dobijenim od Centra za socijalni rad broj dece u sukobu sa zakonom u Šapcu je u stalnom porastu. U skladu sa tom činjenicom cilj projekta “STOP kriminalitetu mladih”je povećeati stepen znanja i informisanosti o značaju i načinu prevencije društveno neprihvatljivog ponašanja dece i mladih u cilju smanjenja kriminaliteta. Realizaciju Projekta finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Brojni svetski i domaći autori govoreći o maloletničkoj delikvenciji nabrajaju niz faktora poput: biološkog, sociološkog, psihološkog i td. Procentulani uticaj svakog od njih varira od slučaja do slučaja, međutim, ono u čemu se gotovo svi slažu je da je prilikom nastanka i razvoja nekog poremećaja za dete od presudnog značaja odnos sa roditeljima. Koliko su roditeljske figure jake, koliko su u stanju da zadovolje potrebe deteta, da ga razumeju i podrže, toliko se i mlada ličnost zdravo formira, ili počinje da razvija štetan odnos prema životu i okruženju.
-Najvažnije mesto u životu svakog čoveka je porodica. U porodici se rađamo, stičemo iskustva, rastemo i razvijamo se, učimo, usvajamo modele ponašanja koje kasnije ugrađujemo u odnose prema dugim ljudima i pre svega, u odnos prema samom sebi. Ukoliko su uslovi za rast i razvoj u jednoj porodici nepovoljni, disfunkcionalni, nestimulativni, ukoliko u porodici ne postoje jasne granice, oslabljen autoritet roditelja, neusklađeni vaspitni zahtevi roditelja u odnosu prema detetu, loš materijani ili zdravstveni status roditelja, nezaposlenost, onda najčešće dolazi do formiranja asocijalnog ponašanja kod maloletnika. Maloletnici iz takvih porodica najčešće biraju neadekvatne uzore i modele ponašanja, podložni su negativnim uticajima koji mogu njihov razvoj usmeriti u smeru društveno neprihvatljivog ponašanja, istakla je nedavno za “Glas Podrinja” rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac, Vesna Brajić.
Brajićeva je tada napomenula da roditelji pred svoju decu treba da postave jasne zahteve i granice i da u tim zahtevima budu dosledni i jedinstveni. Jer, ukoliko se roditelji u svojoj međusobnoj komunikaciji ali i komunikaciji sa drugima odnose sa poštovanjem i međusobnim uvažavanjem, onda oni na taj način pokazuju svojoj deci da nema mesta za nasilno ponašanje prema drugima.
Određeni broj statističkih analiza nedvosmisleno potvrđuje da je broj maloletnički prekršaja u konstantnom povećanju i u svetu i kod nas, da postoji značajna razlika u zastupljenosti polova, pri čemu je među maloletnim delikventima tek deset odsto devojčica, da broj prestupnika značajno raste od sedme do sedamnaeste godine, i da nakon 17. godine broj prestupnika opada, da bi do 28. godin, čak 85 odsto njih prestalo da čini krivična dela. U skladu sa ovim statistikama je utvrđeno i da su roditelji dece koja pokazuju vremenski ograničeno antisocijalno ponašanje, dosledno odbijali da odgovore na njihove potrebe i pokazivali agresivno i antisocijalno ponašanje, ali za razliku od roditelja dece sa trajnim antisocijalnim ponašanjem, nisu vršili zlostavljanje, nasilje i zanemarivanje.
Odojčad učestvuju u interakciji sa majkom od samog rođenja i tako kreiraju i usvajaju obrasce usvajanja i moduliranja sopstvenih, majčinih i zajedničkih emotivnih sadržaja. U ovom periodu je od izuzetnog značaja roditeljska osetljivost za signale i potrebe deteta. Što je odrasli osetljiviji, dete će imati veći utisak prihvaćenosti njegovih unutrašnjih stanja i potreba. Novija istraživanja pokazuju da razvoj kapaciteta da se misli o unutranjim stanjima u najvećoj meri zavisi od opštih svojstava porodične sredine, kao što su emocionalna (ne)uključenost roditelja i pripisivanje psiholoških svojstava odojčadi staroj šest meseci.
I najmanji narušeni odnos između deteta i primarne figure mogu da dovedu do nesigurnih obrazaca vezanosti: izbegavajućeg u slučaju vremesnki ograničenog antisocijalnog ponašanja i dezorganizovanog u slučaju trajnog.
Sa druge strane, skladni porodični odnosi, preventiraju brojne poremećaje ponašanju, pa i pojavu maloletničke delikvencije.
-Ukoliko u jednoj porodici postoje skladni međusobni odnosi, ukoliko se porodica na zdrav način suočava sa problemima i rešava ih, ukoliko u jednoj porodici postoji dovoljno ljubavi za sve njene članove, onda su šanse da maloletnik krene pogrešnim putem i pored svih izazova, koji su sastavni deo odrastanja, veoma male. Osim porodice, veoma važna institucija u životu svakog deteta je i škola, koja svojim raznim nastavnim i vannastavnim sadržajima može uticati na pravilan rast i razvoj, usmeravati i kanalisati potencijale koje postoje u svakom detetu. Veoma je važna kontinuirana saradnja porodice i škole, kao i svih drugih sistema, koji se, prema potrebi, uključuju u rad sa maloletnicima, kaže Vesna Brajić.
Faktori van porodice takođe su bitni, ali ipak porodica ima ključnu ulogu i u tome kako će se oni odraziti na dete.
-Osim iz svoje porodice, maloletnici usvajaju sistem vrednosti i moralne norme koje su aktuelne u jednom društvu. Na koji način i kako će usvojiti postojeći sistem vrednosti zavisi od sistema vrednosti koje su usvojene u porodici, kaže naša sagovornica.
-Najvažnije mesto u životu svakog čoveka je porodica. U porodici se rađamo, stičemo iskustva, rastemo i razvijamo se, učimo, usvajamo modele ponašanja koje kasnije ugrađujemo u odnose prema dugim ljudima i pre svega, u odnos prema samom sebi. Ukoliko su uslovi za rast i razvoj u jednoj porodici nepovoljni, disfunkcionalni, nestimulativni, ukoliko u porodici ne postoje jasne granice, oslabljen autoritet roditelja, neusklađeni vaspitni zahtevi roditelja u odnosu prema detetu, loš materijani ili zdravstveni status roditelja, nezaposlenost, onda najčešće dolazi do formiranja asocijalnog ponašanja kod maloletnika. Maloletnici iz takvih porodica najčešće biraju neadekvatne uzore i modele ponašanja, podložni su negativnim uticajima koji mogu njihov razvoj usmeriti u smeru društveno neprihvatljivog ponašanja, istakla je nedavno za “Glas Podrinja” rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac, Vesna Brajić.
Brajićeva je tada napomenula da roditelji pred svoju decu treba da postave jasne zahteve i granice i da u tim zahtevima budu dosledni i jedinstveni. Jer, ukoliko se roditelji u svojoj međusobnoj komunikaciji ali i komunikaciji sa drugima odnose sa poštovanjem i međusobnim uvažavanjem, onda oni na taj način pokazuju svojoj deci da nema mesta za nasilno ponašanje prema drugima.
Određeni broj statističkih analiza nedvosmisleno potvrđuje da je broj maloletnički prekršaja u konstantnom povećanju i u svetu i kod nas, da postoji značajna razlika u zastupljenosti polova, pri čemu je među maloletnim delikventima tek deset odsto devojčica, da broj prestupnika značajno raste od sedme do sedamnaeste godine, i da nakon 17. godine broj prestupnika opada, da bi do 28. godin, čak 85 odsto njih prestalo da čini krivična dela. U skladu sa ovim statistikama je utvrđeno i da su roditelji dece koja pokazuju vremenski ograničeno antisocijalno ponašanje, dosledno odbijali da odgovore na njihove potrebe i pokazivali agresivno i antisocijalno ponašanje, ali za razliku od roditelja dece sa trajnim antisocijalnim ponašanjem, nisu vršili zlostavljanje, nasilje i zanemarivanje.
Odojčad učestvuju u interakciji sa majkom od samog rođenja i tako kreiraju i usvajaju obrasce usvajanja i moduliranja sopstvenih, majčinih i zajedničkih emotivnih sadržaja. U ovom periodu je od izuzetnog značaja roditeljska osetljivost za signale i potrebe deteta. Što je odrasli osetljiviji, dete će imati veći utisak prihvaćenosti njegovih unutrašnjih stanja i potreba. Novija istraživanja pokazuju da razvoj kapaciteta da se misli o unutranjim stanjima u najvećoj meri zavisi od opštih svojstava porodične sredine, kao što su emocionalna (ne)uključenost roditelja i pripisivanje psiholoških svojstava odojčadi staroj šest meseci.
I najmanji narušeni odnos između deteta i primarne figure mogu da dovedu do nesigurnih obrazaca vezanosti: izbegavajućeg u slučaju vremesnki ograničenog antisocijalnog ponašanja i dezorganizovanog u slučaju trajnog.
Sa druge strane, skladni porodični odnosi, preventiraju brojne poremećaje ponašanju, pa i pojavu maloletničke delikvencije.
-Ukoliko u jednoj porodici postoje skladni međusobni odnosi, ukoliko se porodica na zdrav način suočava sa problemima i rešava ih, ukoliko u jednoj porodici postoji dovoljno ljubavi za sve njene članove, onda su šanse da maloletnik krene pogrešnim putem i pored svih izazova, koji su sastavni deo odrastanja, veoma male. Osim porodice, veoma važna institucija u životu svakog deteta je i škola, koja svojim raznim nastavnim i vannastavnim sadržajima može uticati na pravilan rast i razvoj, usmeravati i kanalisati potencijale koje postoje u svakom detetu. Veoma je važna kontinuirana saradnja porodice i škole, kao i svih drugih sistema, koji se, prema potrebi, uključuju u rad sa maloletnicima, kaže Vesna Brajić.
Faktori van porodice takođe su bitni, ali ipak porodica ima ključnu ulogu i u tome kako će se oni odraziti na dete.
-Osim iz svoje porodice, maloletnici usvajaju sistem vrednosti i moralne norme koje su aktuelne u jednom društvu. Na koji način i kako će usvojiti postojeći sistem vrednosti zavisi od sistema vrednosti koje su usvojene u porodici, kaže naša sagovornica.
Centar za socijalni rad je jedna karika u procesu zaštite maloletnika i prevencije maloletničke delikvencije. Problem maloletničke delinkvencije je sistemski problem i tako ga treba rešavati. Vesna Brajić napominje da je veoma važno da maloletnik i njegova porodica imaju poverenje u institucije, koje se uključuju u rešavanje, njihovih često nagomilanih porodičnih problema. Potrebno je i da svaki roditelj osvesti činjenicu da samo pokretanjem sopstvenih snaga i sopstvene odgovornosti, uz saradnju sa drugim institucijama, može doprineti rešavanju problema u odrastanju svoje dece.
-Ako svojoj deci darujemo ljubav, razumevanje, osmeh, zagrljaj, uvažavanje i poštovanje, poklanjamo im najvredniji dar - samopouzdanje i sigurnost, koje će sa sobom nositi u svim segmentima svog života, zaključuje Brajević.
Najnoviji broj
18. april 2024.
