OD TOGA DA NEMA PREGOVORA NI AKO PET MILIONA LjUDI IZAĐE NA ULICE, DO OKRUGLIH STOLOVA VLASTI I OPOZICIJE
Za sada samo kozmetika
Bez obzira na pregovore, do pomaka nije došlo u onoj meri koju je očekivala opoziciona scena u Srbiji. U kontaktima koje je SZS imao sa stranim pregovaračima, pojavila se i ideja o razdvajanju parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji
Od trenutka kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da nijedan zahtev opoziciji neće da ispuni, makar ih pet miliona protestovalo, do danas, mnogo toga se promenilo.
Najpre je nevladin sektor organizovao okrugli sto na Fakultetu političkih nauka sa idejom da se dođe do povoljnijih uslova za organizovanje predstojećih izbora, a nedavno su se u taj proces uključili i predstavnici Evropske unije. I dok je prvi sastanak na FNP prošao u atmosferi koja je karakteristična za onu iz Skupštine Srbije kojom predsedava Maja Gojković, naredni sastanci su bili daleko kulturniji i normalniji.
Do pomaka se, međutim, nije došlo u onoj meri koju je očekivala opoziciona scena u Srbiji. Najavljene su neke kozmetičke promene koje nisu odobrovoljile opoziciju, okupljenu u Savez za Srbiju, da se na predstojeće republičke, pokrajinske i lokalne izbore izađe. Savez za Srbiju je napustio pregovore na FPN, a na razgovore sa predstavnicima EU nisu ni otišli. Odluka da se bojkotuju predstojeći izbori je osnažena i u odluci da se bojkotuju i razgovori što deo opozicione scene u Srbiji nije najbolje razumeo.
Tu se pre svega misli na Pokret Slobodnih građana Srbije na čijem se čelu nalazi glumac Sergej Trifunović. Predstavnici PSG redovno prisustvuju pregovorima i za sada nemaju nameru da se odrede prema bojkotu. Mnogi govore o tome da je Trifunović, osokoljen prognozama raznih istraživanja javnog menja prema kojima sigurno prelazi cenzus, bliže odluci da se na izbore - izađe. Predsednik Nove stranke, nekadašnji premijer, Zoran Živković zalaže se za ideju da se o bojkotu odluka donese kada izbori budu raspisani. Deo opozicije za koju se smatra da je „Vučićeva“, spreman je bezuslovno da izađe na predstojeće izbore - SRS, LDP, LSDV, kao i SPAS Aleksandra Šapića. Tradicionalno, DSS je negde između. Za izlazak na izbore su i novoformirane stranke poput Građanskog fronta i Stranke moderne Srbije.
Činjenica je da se, u međuvremenu, sem spremnosti vlasti da razgovaraju, u Srbiji ništa nije promenilo što bi pomoglo SZS da promeni odluku o izlasku na izbore. Možda jeste odluka doneta prerano, ali SZS je jasno rekao da promene moraju da se dogode najmanje devet meseci pre održavanja izbora. Poput rečenice sa početka teksta, nije nemoguće da pod pritiskom stranih faktora, a zarad stabilnosti u pregovaračkom procesu oko Kosova, Vučić popusti i prolongira održavanje izbor primenjujući dobro znani - leks specijalis.
U kontaktima koje je SZS imao sa stranim pregovaračima, pojavila se i ideja o razdvajanju parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji. To bi mogao da bude kompromis, naročito ako imamo u vidu da je praksa u državama članicama EU je da su ovi izbori razdvojeni. EU je stalo da opozicija izađe na parlamentarne izbore, tako da bi prolongiranjem lokalnih možda uspeli da približe stavove vlasti i dela opozicije. Tako bi se i relaksirala priča o bojkotu lokalnih izbora i u opštinama gde SNS nije na vlasti, uključujući i grad Šabac.
- Predstavnici EU i međunarodne zajednice uopšte, dobro znaju situaciju u Srbiji. Kada su on i u pitanju, kod njih su dva elementa bitna. Prvi je Kosovo, a drugi je ono što oni nazivaju stabilnošću. U EU je mnogo jača struja koja se zalaže za stabilokratiju, nego za demokratiju. Tako gledaju i na našu situaciju. Važnija im je stabilnat vlast, nego demokratija - rekao nam je jedan od pregovarača iz SZS.
I da se još jednom vratimo na početak teksta. Uzimajući kompletnu situaciju u obzir, priča o bojkotu izbora u Srbiji je, na neki način, uspela. Počelo je sa nekim pregovorima, kakvim takvim. Vlast je ta koja mora da omogući iole normalne izborne uslove. Kako god da opozicija odluči, dobro bi bilo da to bude što jedinstvenija, nego što je sada.
Najpre je nevladin sektor organizovao okrugli sto na Fakultetu političkih nauka sa idejom da se dođe do povoljnijih uslova za organizovanje predstojećih izbora, a nedavno su se u taj proces uključili i predstavnici Evropske unije. I dok je prvi sastanak na FNP prošao u atmosferi koja je karakteristična za onu iz Skupštine Srbije kojom predsedava Maja Gojković, naredni sastanci su bili daleko kulturniji i normalniji.
Do pomaka se, međutim, nije došlo u onoj meri koju je očekivala opoziciona scena u Srbiji. Najavljene su neke kozmetičke promene koje nisu odobrovoljile opoziciju, okupljenu u Savez za Srbiju, da se na predstojeće republičke, pokrajinske i lokalne izbore izađe. Savez za Srbiju je napustio pregovore na FPN, a na razgovore sa predstavnicima EU nisu ni otišli. Odluka da se bojkotuju predstojeći izbori je osnažena i u odluci da se bojkotuju i razgovori što deo opozicione scene u Srbiji nije najbolje razumeo.
Tu se pre svega misli na Pokret Slobodnih građana Srbije na čijem se čelu nalazi glumac Sergej Trifunović. Predstavnici PSG redovno prisustvuju pregovorima i za sada nemaju nameru da se odrede prema bojkotu. Mnogi govore o tome da je Trifunović, osokoljen prognozama raznih istraživanja javnog menja prema kojima sigurno prelazi cenzus, bliže odluci da se na izbore - izađe. Predsednik Nove stranke, nekadašnji premijer, Zoran Živković zalaže se za ideju da se o bojkotu odluka donese kada izbori budu raspisani. Deo opozicije za koju se smatra da je „Vučićeva“, spreman je bezuslovno da izađe na predstojeće izbore - SRS, LDP, LSDV, kao i SPAS Aleksandra Šapića. Tradicionalno, DSS je negde između. Za izlazak na izbore su i novoformirane stranke poput Građanskog fronta i Stranke moderne Srbije.
Činjenica je da se, u međuvremenu, sem spremnosti vlasti da razgovaraju, u Srbiji ništa nije promenilo što bi pomoglo SZS da promeni odluku o izlasku na izbore. Možda jeste odluka doneta prerano, ali SZS je jasno rekao da promene moraju da se dogode najmanje devet meseci pre održavanja izbora. Poput rečenice sa početka teksta, nije nemoguće da pod pritiskom stranih faktora, a zarad stabilnosti u pregovaračkom procesu oko Kosova, Vučić popusti i prolongira održavanje izbor primenjujući dobro znani - leks specijalis.
U kontaktima koje je SZS imao sa stranim pregovaračima, pojavila se i ideja o razdvajanju parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji. To bi mogao da bude kompromis, naročito ako imamo u vidu da je praksa u državama članicama EU je da su ovi izbori razdvojeni. EU je stalo da opozicija izađe na parlamentarne izbore, tako da bi prolongiranjem lokalnih možda uspeli da približe stavove vlasti i dela opozicije. Tako bi se i relaksirala priča o bojkotu lokalnih izbora i u opštinama gde SNS nije na vlasti, uključujući i grad Šabac.
- Predstavnici EU i međunarodne zajednice uopšte, dobro znaju situaciju u Srbiji. Kada su on i u pitanju, kod njih su dva elementa bitna. Prvi je Kosovo, a drugi je ono što oni nazivaju stabilnošću. U EU je mnogo jača struja koja se zalaže za stabilokratiju, nego za demokratiju. Tako gledaju i na našu situaciju. Važnija im je stabilnat vlast, nego demokratija - rekao nam je jedan od pregovarača iz SZS.
I da se još jednom vratimo na početak teksta. Uzimajući kompletnu situaciju u obzir, priča o bojkotu izbora u Srbiji je, na neki način, uspela. Počelo je sa nekim pregovorima, kakvim takvim. Vlast je ta koja mora da omogući iole normalne izborne uslove. Kako god da opozicija odluči, dobro bi bilo da to bude što jedinstvenija, nego što je sada.
Skoro pa pola sata Vučića svakog dana
SZS je apsolutno u pravo kada je reč o medijskoj situaciji u Srbiji. Na osnovu podataka sa zvaničnog Jutjub kanala Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, prosečno pojavljivanje predsednika Srbije, i to premijerno, na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću iznosi 26,6 minuta dnevno. Na drugom mestu je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić sa oko deset minuta dnevno. Sva srpska opozicija da se sakupi sa svim svojim televizijskim nastupima nema jedan minut proseka. Vlast se stalno brani kako je N1 antirežimska televizija, kao i list Danas i nedeljnici u Srbiji. U najvećem piku, N1 ima gledanost oko 150.000 ljudi, i 50 odsto Srbije nema mogućnost da prati ovu televiziju, jer je Telekom nema u svojoj kablovskoj ponudi. Pri tom, opozicioni predstavnici su žrtve najprizemnijih napada u gotovo svim nastupima predstavnika vlasti, bez ikakve prilike da na istom mestu odgovore na sve te prozivke.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
