Tri žene, tri prijateljice

Da bi čovek, kao društveno biće, živeo kvalitetno, zadovoljno i srećno, osim svoje porodice, mora da stekne prijatelje, iskrene, verne i požrtvovane. Mnogi su žrtvovali svoj život da bi spasili tuđi. Tako su se tri žene bolje upoznale, iako su se ranije znale sa skupova i seminara prosvetnih radnika, na studijama u Pedagoškoj akademiji kada je tek bila otvorena u Šapcu. Zajedno su studirale, spremale za ispite, pomagale jedna drugoj i polagale.
Dve su kasnije stvorile porodicu, dok je jedna bila bez muža i dece, ali privržena bratovljevoj i sestrinoj deci, pomagala im koliko je mogla. Sve tri potiču iz patrijarhalnih sredina, srednjeimućnih višečlanih porodica, krase ih ljudske vrline: iskrenost, vernost, poštenje, korektnost, požrtvovanost.
Uputile su se ka Vrnjačkoj banji, kada im je bilo narušeno zdravlje. Bilo je to pre više godina. Karte su ranije rezervisale, kao i smeštaj u Banji. Iako su podigle karte na šalteru, u autobusu su zatekle njihova mesta zauzeta. Obratile su se vozaču i suvozaču za pomoć. Odjednom suvozač, krupan kao džin, gromovito viknu: „Svi ste vi moji putnici. Guraj pozadi, ima mesta u šaragama!“ Tri žene slegoše ramenima, dve sedoše u šarage, a treća na slobodno mesto pored gospodina iz Australije. Pored sedišta je stajao čovek pija, u dronjcima i širio je neprijatni miris urina. Gospodin mu nije dao da sedne pored njega, iako je imao kartu. Obrati se trećoj ženi i reče: „Vidite, takvog u Sidneju ne bi pustili u autobus. Odvela bi ga policija u prihvatilište, gde bi ga okupali, dali mu drugu odeću i ostavili dok se ne otrezni“.
Putnici blizu pijanca stvaljali su ruke na nos. Sva sreća sišao je u Valjevu. Tri žene su nastavile put, uz šalu i zamerke vozačima što su ga takvog pustili u autobus.
Jedna od žena tražila je kusur od konduktera za prtljag koji nije odmah vratio: „Majstore, a kusur?“, druge dve iz šaraga povikaše: „Ostavi, alali, mani“, smejući se tiho, ali treća je bila uporna, malo i zbog osvete za zauzeta mesta. Zamislite, kusur je vratio tek u Kraljevu. Gde je Šabac, a gde Kraljevo?
Stigle su u Vrnjačku Banju oko podneva, gde ih je čekao taksi koji je poslala gazdarica. Uživale su 15 dana, zaboravile sve brige i vratile se srećne i raspoložene. Bože kako je bilo lepo, samo da je duže trajalo...
Priču posvećujem trećoj ženi iz priče koje više nema među živima.