ISPOVEST RATIMIRA-MIĆE NIKOLIĆA, PENZIONISANOG PRAVNIKA O OCU, DANU NIKOLIĆU, JEDNOM OD KUMOVA I IGRAČA FUDBALSKOG KLUBA “MAČVA”ŠABAC
Voleo je “kontru”
Bez opstrukcija, prihvatili Danetov predlog da novoformirani fudbalski klub, koji u ovoj godini slavi vek postojanja, nazovu “Mačva”, po imenu velike srpske ravnice. U Šabačkoj gimnaziji predavao biologiju. Đake učio da pre svega budu ljudi, ne bubalice
U ekskluzivnoj izjavi za “Glas Podrinja” Ratimir-Mića Nikolić, penzionisani pravnik iz Šapca, sin Dana Nikolića jednog od kumova, nekadašnjeg fudbalera šabačke “Mačve” koja ove godine slavi vek postojanja i profesora biologije čuvene gimnazije ovog grada, kaže da je njegov otac pre svega vole ljude. Đake je učio da ne budu “bubalice”, već pre svega stasavaju u zdrave ličnosti. Danilo je bio, tvrdi njegov sin svestrana ličnost. Prvo, fudbaler “Mačve”, potom lovac... Jeste da je voleo karte i žene, ali trudio se iskreno da “kocka” nikada ne nanese štetu porodici.
- Moj otac je sa 16 godina prešao Albaniju. Voleo je svoju državu, a politikom nije želeo da se bavi. Sećam se da je 1925-1926. godine prilikom jednog dolaska u Šabac, stigao Fijatom Topolino. U tom izuzetnom autu, prvom u Šapcu tog vremena, ni majka ga nije prepoznala. Treba istaći i to da je voleo “kontru”(drugačije mišljenje). Mrzeo je laž. Tako se i ponašao, bez obzira svidelo se to nekome ili ne. Kada je 1919. godine na nekom sastanku predložio da klub ponese ime “Mačva”, niko se nije protivio i ako je bilo i drugih predloga, kaže Mića Nikolić, kome je baš Danilo dodao ime svog dede po majci iako mu je kršteno ime Ratimir.
Danilo je maestralno ušao u istoriju Fudbalskog kluba “Mačva”, dugu jedan vek i tu ostaje večno. Osim kumovanja, dao je i veliki doprinos (dve godine) igrajući u ovom klubu velike tradicije.
Mićin otac je bio svestrana ličnost.
- Iskazao se kao profesor Šabačke gimnazije. Pre Šapca službovao je kraće u Bečeju i Subotici. U penziju je optišao iz osmogodišnje Šabačke Vukove škole. Ko bi sve nabrojao anegdote koje o njemu i danas prepričavaju u gradu. Strastveno je živeo za lov, karte i žene. Nama je u porodici govorio da je kocka veliki porok i tome nas je poštedeo, dodaje Mića.
Fudbal je za Danila uvek bio broj jedan. Mića posebno ističe da je zahvaljujući ocu bolje upoznao čitavu fudbalsku generaciju olimpijaca bivše države iz 1952. godine. I sam je zavoleo sport, što ga najviše održava u kondiciji Ne razdvaja se od reketa za stoni tenis iako se bliži osamdesetoj. I sina je “zarazio” sportom. Ovaj je osvojio značajna priznanja u kajaku, a dao mu je ime po dedi-Danilo.
Danas je od oca pored brojnih već požutelih fotografija iz raznih prilika, sačuvao lovačku pušku. Brojno Danilovo ordenje se izgubilo u vremenu.
- Moj otac je sa 16 godina prešao Albaniju. Voleo je svoju državu, a politikom nije želeo da se bavi. Sećam se da je 1925-1926. godine prilikom jednog dolaska u Šabac, stigao Fijatom Topolino. U tom izuzetnom autu, prvom u Šapcu tog vremena, ni majka ga nije prepoznala. Treba istaći i to da je voleo “kontru”(drugačije mišljenje). Mrzeo je laž. Tako se i ponašao, bez obzira svidelo se to nekome ili ne. Kada je 1919. godine na nekom sastanku predložio da klub ponese ime “Mačva”, niko se nije protivio i ako je bilo i drugih predloga, kaže Mića Nikolić, kome je baš Danilo dodao ime svog dede po majci iako mu je kršteno ime Ratimir.
Danilo je maestralno ušao u istoriju Fudbalskog kluba “Mačva”, dugu jedan vek i tu ostaje večno. Osim kumovanja, dao je i veliki doprinos (dve godine) igrajući u ovom klubu velike tradicije.
Mićin otac je bio svestrana ličnost.
- Iskazao se kao profesor Šabačke gimnazije. Pre Šapca službovao je kraće u Bečeju i Subotici. U penziju je optišao iz osmogodišnje Šabačke Vukove škole. Ko bi sve nabrojao anegdote koje o njemu i danas prepričavaju u gradu. Strastveno je živeo za lov, karte i žene. Nama je u porodici govorio da je kocka veliki porok i tome nas je poštedeo, dodaje Mića.
Fudbal je za Danila uvek bio broj jedan. Mića posebno ističe da je zahvaljujući ocu bolje upoznao čitavu fudbalsku generaciju olimpijaca bivše države iz 1952. godine. I sam je zavoleo sport, što ga najviše održava u kondiciji Ne razdvaja se od reketa za stoni tenis iako se bliži osamdesetoj. I sina je “zarazio” sportom. Ovaj je osvojio značajna priznanja u kajaku, a dao mu je ime po dedi-Danilo.
Danas je od oca pored brojnih već požutelih fotografija iz raznih prilika, sačuvao lovačku pušku. Brojno Danilovo ordenje se izgubilo u vremenu.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
11. april 2024.
