ZAŠTITA MLADOG VOĆNjAKA I SADNICA OD DIVLjAČI
SPREČITE ŠTETU NA VOĆKAMA
Šteta je veća ako se oštećenja jave ispod spojnog mesta, kada se moraju menjati cele sadnice, dok ako se desi iznad spojnog mesta treba obaviti prekraćivanje i u tom slučaju se gubi jedna godina, odnosno razvija se novi nadzemni deo na dvogodišnjem korenu. Ako dođe do loma ili skraćivanja bočnih grana, remeti se uzgojni oblik i takođe dolazi do odlaganja rodnosti i otežanog formiranja uzgojnog oblika. Da bi se ovi problem izbegli voćke i sadnice voćaka mogu se zaštititi od napada divljači mehanički i hemijskim putem
Svake godine u zimskom periodu, a posebno kada su jače zime, zbog dubokog snega i nedostatka hrane, mlade voćke u voćnjaku, kao i sadnice voćaka u rasadnicima, izložene su napadu zečeva, srna i ostale divljači. Zečevi najčešće glođu koru mladih voćaka već rano u jesen, nakon opadanja lišća, a naročito nakon što padne sneg i nestane druge hrane. Visoka divljač, srne i jeleni grizu mlade grančice i hrane se njima, rogovima gule koru i na taj način nanose oštećenja na stablima.
Ova oštećenja se ogledaju u guljenju kore i lomu grana i grančica. Naročito velika oštećenja mogu nastati na sadnicama i mladim voćkama, gde ako dođe do guljenja kore u vidu prstena širem 1-2 cm, dolazi do sušenja (propadanja) dela iznad prstena. Šteta je veća ako se ta oštećenja jave ispod spojnog mesta, kada se moraju menjati cele sadnice, dok ako se desi iznad spojnog mesta treba obaviti prekraćivanje i u tom slučaju se gubi jedna godina, odnosno razvija se novi nadzemni deo na dvogodišnjem korenu. Ako dođe do loma ili skraćivanja bočnih grana, remeti se uzgojni oblik i takođe dolazi do odlaganja rodnosti i otežanog formiranja uzgojnog oblika. Da bi se ovi problemi izbegli voćke i sadnice voćaka mogu se zaštititi od napada divljači mehanički i hemijskim putem.
Mehanička zaštita
Mehanički se mogu zaštiti na sledeći način: postavljanjem ograde od pletene žice, koju je preporučljivo zakopati oko 10cm u zemlju, kako se zečevi i glodari ne bi mogli podvlačiti. Ova mera je najefikasnija ali i dosta skupa.
Drugi načini mehaničke zaštite je omotavanjem pojedinih stabala (slamom, kukuruzovinom, plastičnom folijom, natron papirom i drugim otpadnim materijalom za uvijanje). Zaštita voćaka na ovaj način se izbegava jer prostor između stabla i materijala za uvijanje može da posluži za prezimljavanje pojedinih štetnih organizama.
Veoma efikasno se pokazalo omotavanje stabala specijalizovanom mrežicom ili korišćenjem “rabic mrežice” (građevinska mreža u trakama koja se koristi za izolacije fasada) koja se seče u trakama širine od 0,3m dužine 0,8-1m i pričvrsti se heftalicom oko stabla. Ove mrežice su veoma efikasne ne moraju se skidati preko cele godine i ne dolazi do mogućnosti prezimljavanja štetnih organizama ispod ove mrežice.
Upozorenje, ne koristiti plastične džakove, plastične folije i PVC flaše za zaštitu, sve ovo vrlo efikasno štiti od zečeva ali u vreme sunčanih dana u toku zime dolazi do efekta staklene bašte, stable se greju u toku dana i naglo hlade tokom noći što dovodi do pucanja kore i velikih oštećenja.
Hemijska zaštita
Mlade voćke i sadnice voćaka od napada divljači mogu se takode zaštititi i hemijskim putem (postoje repelentna sredstva koja se koriste za odbijanje divljači) i to: prskanjem i premazivanjem.
Premazivanje stabala ili prskanje određenim hemijskim sredstvima ima zadatak da deluje repelentno – odbijajuće. Danas se koriste materije na bazi karbolineuma u koncentraciji 10% i na bazi sumpora, kao sumporna mast i sumporno bazna emulzija.
Sumporna mast predstavlja smešu 900 gr lanenog ulja i 100 gr sumpornog cveta. Na bazi kreča postoji krečno uljna emulzija i ona se sastoji iz 2 dela kreca u prahu i 1 dela lanenog ulja. U nekim zemljama preporučuje se primena katrana, asfaltna emulzija, karbonat bakra i dr. Uspešnu zaštitu mladih voćaka i šumskog drveća pruža preparat, repelent CUNITEX, koji odbija divljač, a ne ubija je. Ovaj preparat se koristi u količini 300–400 gr na 1 l vode i služi za premazivanje. Vreme primene preparata je u jesen, nakon opadanja lišća, a svakako pre nego što padne sneg. Premazivanje stabala treba vršiti po lepom i suvom vremenu, kako bi se sredstvo na biljci osušilo i ostalo u dovoljnoj količini. Nakon premazivanja stabala poželjno je da ne padne kiša oko 5 sati.
Mlade voćke takođe mogu i da se isprskaju. Prskaju se veći zasadi, nakon opadanja lišća u poznu jesen ili ranu zimu.
Za prskanje se koristi preparat KUNILENT R–17 u koncentraciji 5–10%. Prskanje se izvodi na temperaturi iznad 10°C. Po mirnom i tihom vremenu i bez padavina. Ovako nanet preparat odbija divljač čak do 80 dana.
Efikasnost ovog preparata kao i ostalih pravljenih ili kupljenih hemijskih sredstava zavisi od količine padavina kao i od ostalih vremenskih prilika, pa se zasadi moraju češće obilaziti i proveravati da nije došlo do spiranja, a samim tim i napada i oštećenja od divljači. Takođe i kod mehaničke zaštite treba proveravati u toku zime da nije došlo do spadanja mrežice, odnosno da nije došlo do oštećenja na ogradi, i obaviti popravke.
Preporuka proizvođačima je i da pored obavljene zaštite od divljači, redovno obilaze voćnjake u toku zimskih meseci, naročito posle velikih snežnih padavina i obave stresanje snega sa grana i stabala zato što težina snega može da dovede do mehaničkih oštećenja i loma grana.
Ova oštećenja se ogledaju u guljenju kore i lomu grana i grančica. Naročito velika oštećenja mogu nastati na sadnicama i mladim voćkama, gde ako dođe do guljenja kore u vidu prstena širem 1-2 cm, dolazi do sušenja (propadanja) dela iznad prstena. Šteta je veća ako se ta oštećenja jave ispod spojnog mesta, kada se moraju menjati cele sadnice, dok ako se desi iznad spojnog mesta treba obaviti prekraćivanje i u tom slučaju se gubi jedna godina, odnosno razvija se novi nadzemni deo na dvogodišnjem korenu. Ako dođe do loma ili skraćivanja bočnih grana, remeti se uzgojni oblik i takođe dolazi do odlaganja rodnosti i otežanog formiranja uzgojnog oblika. Da bi se ovi problemi izbegli voćke i sadnice voćaka mogu se zaštititi od napada divljači mehanički i hemijskim putem.
Mehanička zaštita
Mehanički se mogu zaštiti na sledeći način: postavljanjem ograde od pletene žice, koju je preporučljivo zakopati oko 10cm u zemlju, kako se zečevi i glodari ne bi mogli podvlačiti. Ova mera je najefikasnija ali i dosta skupa.
Drugi načini mehaničke zaštite je omotavanjem pojedinih stabala (slamom, kukuruzovinom, plastičnom folijom, natron papirom i drugim otpadnim materijalom za uvijanje). Zaštita voćaka na ovaj način se izbegava jer prostor između stabla i materijala za uvijanje može da posluži za prezimljavanje pojedinih štetnih organizama.
Veoma efikasno se pokazalo omotavanje stabala specijalizovanom mrežicom ili korišćenjem “rabic mrežice” (građevinska mreža u trakama koja se koristi za izolacije fasada) koja se seče u trakama širine od 0,3m dužine 0,8-1m i pričvrsti se heftalicom oko stabla. Ove mrežice su veoma efikasne ne moraju se skidati preko cele godine i ne dolazi do mogućnosti prezimljavanja štetnih organizama ispod ove mrežice.
Upozorenje, ne koristiti plastične džakove, plastične folije i PVC flaše za zaštitu, sve ovo vrlo efikasno štiti od zečeva ali u vreme sunčanih dana u toku zime dolazi do efekta staklene bašte, stable se greju u toku dana i naglo hlade tokom noći što dovodi do pucanja kore i velikih oštećenja.
Hemijska zaštita
Mlade voćke i sadnice voćaka od napada divljači mogu se takode zaštititi i hemijskim putem (postoje repelentna sredstva koja se koriste za odbijanje divljači) i to: prskanjem i premazivanjem.
Premazivanje stabala ili prskanje određenim hemijskim sredstvima ima zadatak da deluje repelentno – odbijajuće. Danas se koriste materije na bazi karbolineuma u koncentraciji 10% i na bazi sumpora, kao sumporna mast i sumporno bazna emulzija.
Sumporna mast predstavlja smešu 900 gr lanenog ulja i 100 gr sumpornog cveta. Na bazi kreča postoji krečno uljna emulzija i ona se sastoji iz 2 dela kreca u prahu i 1 dela lanenog ulja. U nekim zemljama preporučuje se primena katrana, asfaltna emulzija, karbonat bakra i dr. Uspešnu zaštitu mladih voćaka i šumskog drveća pruža preparat, repelent CUNITEX, koji odbija divljač, a ne ubija je. Ovaj preparat se koristi u količini 300–400 gr na 1 l vode i služi za premazivanje. Vreme primene preparata je u jesen, nakon opadanja lišća, a svakako pre nego što padne sneg. Premazivanje stabala treba vršiti po lepom i suvom vremenu, kako bi se sredstvo na biljci osušilo i ostalo u dovoljnoj količini. Nakon premazivanja stabala poželjno je da ne padne kiša oko 5 sati.
Mlade voćke takođe mogu i da se isprskaju. Prskaju se veći zasadi, nakon opadanja lišća u poznu jesen ili ranu zimu.
Za prskanje se koristi preparat KUNILENT R–17 u koncentraciji 5–10%. Prskanje se izvodi na temperaturi iznad 10°C. Po mirnom i tihom vremenu i bez padavina. Ovako nanet preparat odbija divljač čak do 80 dana.
Efikasnost ovog preparata kao i ostalih pravljenih ili kupljenih hemijskih sredstava zavisi od količine padavina kao i od ostalih vremenskih prilika, pa se zasadi moraju češće obilaziti i proveravati da nije došlo do spiranja, a samim tim i napada i oštećenja od divljači. Takođe i kod mehaničke zaštite treba proveravati u toku zime da nije došlo do spadanja mrežice, odnosno da nije došlo do oštećenja na ogradi, i obaviti popravke.
Preporuka proizvođačima je i da pored obavljene zaštite od divljači, redovno obilaze voćnjake u toku zimskih meseci, naročito posle velikih snežnih padavina i obave stresanje snega sa grana i stabala zato što težina snega može da dovede do mehaničkih oštećenja i loma grana.
dipl.ing Milorad Jocković
Najnoviji broj
18. april 2024.
