30. januar 2020.30. jan 2020.
Kakva setva takvi usevi
TRENUTNO STANjE OZIMIH USEVA

Kakva setva takvi usevi

Na području koje prati naša PSSS Šabac, pod pšenicom je posejano oko 19000 ha, nešto manje nego prošle godine. Trenutno stanje useva je različito od parcele do parcele. Pa možemo reći, kakva setva takvi usevi.
Nedostatak padavina krajem leta uslovio je tešku obradu zemljišta, te je ona bila otežana i ako se izvodilo oranje bilo je grubo i jako teško za pripremu, kako bi setva bila izvedena kako treba. Čekajući tako padavine i setva se produžila , pa je posejano oko 30% površina u optimalnom roku.
Nicanje je bilo nejednako i sporo. Kasnije padavine i više dnevne temperature neobične za to doba godine, uslovile su da usevi ne miruju, vegetacija se nastavila i samim tim situacija na zasejanim površinama se popravila. Tako da ima sada i do 85% parcela koje su bokorale i dobrog su kondicionog stanja, što obećava bolju sliku useva na proleće.
Za sada vlage ima dovoljno u tom površinskom delu što ne ugrožava mlade biljke. Snežni pokrivač bi bio jako poželjan, štitio bi biljke od niskih temperatura i golomrazica, bio izvor vlage. Za sada usevi nisu imali štete od niskih temperature, nisu bile toliko niske da bi nanele štetu.
Pšenica je iz porodice trava što govori o njenoj izdržljivosti, odnosno dobrom podnošenju niskih temperature, koje mogu ići i do -15 ⁰C . U narednom periodu kada nastupi porast temperature, biljke izlaze iz faze mirovanja i prelaze u fazu porasta u stablo odnosno vlatanje, tada je biljkama potreban azot jer formiraju prinos i to lako pristupačni kako bi mogao odmah da se usvaja, zato preporučujemo KAN ili AN. Potrebna količina se određuje sada N-MIN metodom, i to može u našoj laboratoriji da se odradi donošenjem svežeg vlažnog uzorka oko 1kg sa 30 cm. Dubine.
Donošenjem ovakvog uzorka mogu se i ostali parametriplodnosti odraditi. Poljoprivrednici moraju svoje parcele pregledati, da li ima napada glodara ili bolesti i to više puta u toku vegetacije a ne samo kada treba da žanju.
Pogrešno je mišljenje kako kažu poljoprivrednici da je veća šteta kada se gazi nego kada se radi pravovremena i adekvatna zaštita. Sa prihranom ne treba žuriti jer su bilje nerazvijene odnosno korenov sistem je mali, nežan, ne može usvajati hraniva i ona će se isprati, najpre se prihranjuju usevi posejani na vreme i koji su prešli u fazu porasta i tako dalje kako je setva kasnila i ti usevi se prihranjuju kasnije. Prihrana ne treba da počne pre polovine marta i to u dva navrata. Prvo 2/3 a posle 20 –tak dana ostala preporučena količina azota.
Dipl. ing Svetlana Zlatarić

Najnoviji broj

26. januar 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa