Ljubavni jadi knjaza srpskog Miloša Obrenovića
Forti kao kneginja Ljubica
Knjaz je bio podvodljiv za ženama ali je ceo vek proveo sa Ljubicom, koju je istinski voleo. Njihov porodični život najviše je uzdrmala mlada Petrija, koju je na kraju ljubomorna kneginja ubila
Da knjažev ađutant Milovan Pejčinović nije ispričao znamenitom Milanu Đ. Milićeviću 1873. godine kako se Miloš Obrenović oženio Ljubicom Vukomanović taj događaj bi otišao u zaborav. Takve i slične stvari se nisu pričale u Srbiji onog doba svima i svakom. Ljubav se krila ko najveća sramota. Međutim knjaz Miloš se odao kako to beše.
Oženio se golja
Dogodilo se to baš u bečkoj operi. Knjaz je sedeo u svojoj loži kad na jednom na binu izlete tada čuvena austrijska igračica Forti. Knjaz čim je opazi udari se rukom po kolenu i glasno reče:“E, činiš volko, Milovane, evo ovakva je bila Ljubica kad je bila devojka!
Opčinjen igrom švabice Forti, u kojoj je prepoznao Ljubicu, Miloš se do kraja odao svom ađutantu: „Služio sam u Dobrinji kod zeta Save. Za njega je bila udata moja sestra Stana. Dodijalo mi da budem kod njega. Moj zet Sava je bio veoma prek čovek. Nabesi se brzo, pa što dohvati tim bije. Ja se odlučim da odem u Brusnicu kod starijeg brata Milana koji je već bio dobar gosa. Radio je u ortakluku sa Turčinom Čor Zukom. Nisam smeo ići putem. Pre toga u mehani sam pojeo nekoliko somuna pa nisam imao čim platit.
Udarim ja prečicom. Kad na jednom izvoru majka i ćerka peru rublje. Čim sam ugledao Ljubicu ostale mi oči na njoj. One su se mene uplašile. Izašle su odmah iz vode. Ja sam se tu izuvao i obuvao čitav jedan sahat. Mora da su me klele. Posle mi je Turčin Čor pomogao da se oženim. Inače brat Milan beše protiv. Kaže, nisam imao ništa, što je i tačno. Gde da se ženim, golja...
Knjaz je ceo svoj vek proveo sa kneginjom Ljubicom, koju je istinski voleo, iako je bio povodljiv za ženama što se nije moglo sakriti.
Dolazak mlade Petrije
U svojim državničkim poslovima knjaz Miloš je bio poznat što sve brzo rešava. Međutim kada je na njegov dvor stigla mlada Petrija udovica nekakvog trgovca iz Sarajeva, taj običaj se promenio, što je najpre primetila kneginja Ljubica.
Dogodilo se dok je knjaz Miloš živeo sa porodicom u Crniću. Mlada Petrija je došla da se požali knjazu nebi li joj pomogao da reši neke probleme.
Ja sam jedinica bogatog oca, rekla je Petrija. Svom čoveku sam u miraz donela velike novce. Čovek mi je bio trgovac. On je silan novac dao na zajam, po Srbiji, a eto, smrt ga snađe na prečac. Tako da velike sume ostadoše kod ovih ljudi.
Tad Petrija poče da ređa sve ljude koji su dužni njenom pokojnom mužu, da bi na kraju rekla: „Molim ti se gospodaru, da zapovediš tim ljudima da mi vrate novce koje su primili od mog čoveka. Ja sam ih molila na lepo ali oni ne daju...
Gledajući onako mladu i lepu Petriju knjaz uzdahne pa reče:“Ta se stvar, snaho, ne može svršiti tako lako i brzo. Ja ću narediti da se ti ljudi pritegnu, ali će proći dok se od svih ne dobiju novci ili odgovori. Zato ti idi kući, pa što se naplati, poslaće ti se preko sarajevskog paše.
Gospodaru! Uzvrati uznemireno Petrija. „Molim ti se da mi novac ne šalješ preko Turaka, jer što u njihove ruke dođe to moje oči neće videti. A, upravo ja se i nemam kud vraćati...
Knjaz pogleda Petriju i malopoćuta, pa reče: „A ti idi onamo Ljubici, nek ti nađe kakva posla, dokle se stvar ne svrši.
Knjazu je bilo po volji da Petrija onako mlada i lepa što duže ostane u njegovoj blizini.
Ljubičino kajanje
U trenutku kada je kneginja Ljubica ubila iz pištolja Petriju bila je u blagoslovenom stanju. Iste godine rodila je sina Milana. I dobro upućeni kažu da joj je knjaz Miloš samo zbog toga oprostio. Inače bi joj presudio, kako je on to znao, zbog ubistva Petrije.
Pred samu smrt kneginja Ljubica se gorko kajala što je usmrtila Petriju.
Zna se da je umrla 1843, godine u Novom Sadu. Pamte se njene reči:
Mnogo grehova imam. Njih će mi milostivi Bog oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikada oprostiti! Kuda me samo zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubila sve njegove prijateljice za koje sam znala, mogla bih pobiti toliko tog sveta. Grešna druga šta učini!
Izgovarajući ove reči, navodno Ljubica je zatražila malo vode u jednoj šoljici i u njoj oprala vrhove prstiju obe ruke, a onda tu vodu popila. Ništa nije rekla, a ubrzo je izdahnula.
Oženio se golja
Dogodilo se to baš u bečkoj operi. Knjaz je sedeo u svojoj loži kad na jednom na binu izlete tada čuvena austrijska igračica Forti. Knjaz čim je opazi udari se rukom po kolenu i glasno reče:“E, činiš volko, Milovane, evo ovakva je bila Ljubica kad je bila devojka!
Opčinjen igrom švabice Forti, u kojoj je prepoznao Ljubicu, Miloš se do kraja odao svom ađutantu: „Služio sam u Dobrinji kod zeta Save. Za njega je bila udata moja sestra Stana. Dodijalo mi da budem kod njega. Moj zet Sava je bio veoma prek čovek. Nabesi se brzo, pa što dohvati tim bije. Ja se odlučim da odem u Brusnicu kod starijeg brata Milana koji je već bio dobar gosa. Radio je u ortakluku sa Turčinom Čor Zukom. Nisam smeo ići putem. Pre toga u mehani sam pojeo nekoliko somuna pa nisam imao čim platit.
Udarim ja prečicom. Kad na jednom izvoru majka i ćerka peru rublje. Čim sam ugledao Ljubicu ostale mi oči na njoj. One su se mene uplašile. Izašle su odmah iz vode. Ja sam se tu izuvao i obuvao čitav jedan sahat. Mora da su me klele. Posle mi je Turčin Čor pomogao da se oženim. Inače brat Milan beše protiv. Kaže, nisam imao ništa, što je i tačno. Gde da se ženim, golja...
Knjaz je ceo svoj vek proveo sa kneginjom Ljubicom, koju je istinski voleo, iako je bio povodljiv za ženama što se nije moglo sakriti.
Dolazak mlade Petrije
U svojim državničkim poslovima knjaz Miloš je bio poznat što sve brzo rešava. Međutim kada je na njegov dvor stigla mlada Petrija udovica nekakvog trgovca iz Sarajeva, taj običaj se promenio, što je najpre primetila kneginja Ljubica.
Dogodilo se dok je knjaz Miloš živeo sa porodicom u Crniću. Mlada Petrija je došla da se požali knjazu nebi li joj pomogao da reši neke probleme.
Ja sam jedinica bogatog oca, rekla je Petrija. Svom čoveku sam u miraz donela velike novce. Čovek mi je bio trgovac. On je silan novac dao na zajam, po Srbiji, a eto, smrt ga snađe na prečac. Tako da velike sume ostadoše kod ovih ljudi.
Tad Petrija poče da ređa sve ljude koji su dužni njenom pokojnom mužu, da bi na kraju rekla: „Molim ti se gospodaru, da zapovediš tim ljudima da mi vrate novce koje su primili od mog čoveka. Ja sam ih molila na lepo ali oni ne daju...
Gledajući onako mladu i lepu Petriju knjaz uzdahne pa reče:“Ta se stvar, snaho, ne može svršiti tako lako i brzo. Ja ću narediti da se ti ljudi pritegnu, ali će proći dok se od svih ne dobiju novci ili odgovori. Zato ti idi kući, pa što se naplati, poslaće ti se preko sarajevskog paše.
Gospodaru! Uzvrati uznemireno Petrija. „Molim ti se da mi novac ne šalješ preko Turaka, jer što u njihove ruke dođe to moje oči neće videti. A, upravo ja se i nemam kud vraćati...
Knjaz pogleda Petriju i malopoćuta, pa reče: „A ti idi onamo Ljubici, nek ti nađe kakva posla, dokle se stvar ne svrši.
Knjazu je bilo po volji da Petrija onako mlada i lepa što duže ostane u njegovoj blizini.
Ljubičino kajanje
U trenutku kada je kneginja Ljubica ubila iz pištolja Petriju bila je u blagoslovenom stanju. Iste godine rodila je sina Milana. I dobro upućeni kažu da joj je knjaz Miloš samo zbog toga oprostio. Inače bi joj presudio, kako je on to znao, zbog ubistva Petrije.
Pred samu smrt kneginja Ljubica se gorko kajala što je usmrtila Petriju.
Zna se da je umrla 1843, godine u Novom Sadu. Pamte se njene reči:
Mnogo grehova imam. Njih će mi milostivi Bog oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikada oprostiti! Kuda me samo zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubila sve njegove prijateljice za koje sam znala, mogla bih pobiti toliko tog sveta. Grešna druga šta učini!
Izgovarajući ove reči, navodno Ljubica je zatražila malo vode u jednoj šoljici i u njoj oprala vrhove prstiju obe ruke, a onda tu vodu popila. Ništa nije rekla, a ubrzo je izdahnula.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
