Dijabetes i COVID 19

Šta je COVID -19?
Korona virusi (CoV) predstavljaju veliku porodicu virusa koja izaziva bolesti koje se kreću od obične prehlade do ozbiljnih oboljenja kao što su MERS (Bliskoistočni respiratorni sindrom) i SARS (Teški akutni respiratorni sindrom). KOVID-19 je oboljenje izazvano novim korona virusom, kao rezultat toga još uvek ne postoji precizno ustanovljen protokol lečenja niti vakcina.
Način širenja virusa je isti kao i kod drugih respiratornih oboljenja, dominantno vazdušnim prenosom kontaminiranih kapljica iz usta/nosa zaražene osobe tokom razgovora, kašljanja i/ili kijanja. Virus opstaje u spoljašnjoj sredini odnekoliko sati do nekoliko dana (u zavisnosti od površine, i uslova sredine), tako da način prenosa može biti inakon kontakta sa kontaminiranom površinom i daljim dodirivanjem sluzokože usta, nosa ili oka.
Koji su simptomi infekcije virusom KOVID-19?
Ljudi zaraženi KOVID-19 mogu imati povišenu temperaturu, kašalj, otežano disanje (kratak dah), osećaj umora, slabosti i bolove u mišićima. Problemi sa disanjem nastaju kada infekcija zahvati pluća i uzrokuje zapaljenje pluća (pneumoniju). Simptomi obično nastaju nekoliko dana nakon što se osoba izložena virusu, uglavnom 3-7 dana od izlaganja ali ovaj period od kontakta sa virusom do pojave prvih simptoma može biti i do 14 dana.
U najvećem broju slučajeva (oko 80%) zaraženih ljudi je potpuno bez tegoba ili ima blage simptome dok se u ostalih može javiti umerena ili veoma teška klinička slika.
Teži oblici infekcije su češći su kod starijih osoba, kod gojaznih i kod osoba sa hroničnim oboljenjima (šećerna bolest, hipertenzija, koronarna i cerebrovaskularna bolest, hronična bolest pluća) kao i kod imunokompromitovanih osoba što zbog osnovne bolesti što zbog terapije (onkološki bolesnici, autoimuna oboljenja,...)
Kako KOVID-19 utiče na osobe sa dijabetesom?/ Da li osobe sa dijabetesom imaju povišen rizik od oboljenja od KOVID-19?
Osobe koje imaju dijabetes nemaju vecću verovatnocću da dobiju KOVID-19 nego opšta populacija. Međutim, KOVID-19 može izazvati teže simptome i češće izaziva komplikacije koje su i jačeg intezitetakod osoba obolelih sa dijabetesom.
U Kini je zapaženo da osobe sa dijabetesom su imale mnogo višu stopu ozbiljnih komplikacija i smrti nego osobe bez dijabetesa. Što je kvalitet glikoregulacije bio lošiji takve osobe su imale veći rizik da razviju teži oblik bolesti. Istovremeno, kod takvih pacijenata je i veća učestalost hroničnih komplikacija (kardiovaskularna oboljenja, ošetećenje bubrežne funkcije,...) što takođe nosi dodatan rizik za razvoj komplikovane infekcije korona virusom.
Šta se podrazumeva pod dobro regulisanim dijabetesom?
Dobro regulisan dijabetes znači da su vrednosti šećera u krvi i HbA1c u individualnim ciljnim vrednostima. Prema važećem Nacionalnom vodiču za lečenje dijabetesa, to su:
* šećera u krvi našte 15 mmol/) na svaka 2-4h, u toku dana i noći.Ako je nivo ketona u krvi >3.0 mmol/l u bilo kom momentu, javiti se Hitnoj medicinskoj službi, radieventualne intravenske primene insulina i rehidratacije.
Koje bi bile preporuke za prilagođavanje (titriranje) doze insulina u osoba sa tipom 1 dijabetesa naintenziviranoj konvencionalnoj insulinskoj terapiji (bazal-bolus režim)
Individualno izračunavanje ukupne dnevne doze (UDD) je korisno u donošenju odluke za dodavanjem brzodelujućeg (prandijalnog) insulina (ekstra bolus) za svaku osobu sa dijabetesom koja je na konvencionalnoj intenziviranoj insulinskoj terapiji.
Potrebno je sabrati sve doze insulina koje se primenjuju u toku dana (brzodelujući i dugodelujući). Ukupna dnevna doza, UDD =_ jedinica.
Izračunati 10% = 15% = 20% = od UDD. Tako dobijemo vrednost ekstra bolusa(brzodelujućeg insulina).
Pratiti instrukcije za doziranje brzodelujućeg insulina u odnosu na nivo glukoze i ketone u krvi. Na svaka 4h dodavati ekstra dozu brzodelujućeg insulina do postizanja preporučenog nivoa glukoze iketona u krvi.
U slučaju oslabljenog apetita, uzimati zaslađene tečne napitke.
Zvanične preporuke IDF za korekciju glikemijaekstrabolusima su sledeće:
Ukoliko je glikemija 4.0-16 mmol/l uz prisustvo ketona veće od 0.6 mmol/l primeniti ekstrabolus u nivou 10%UDD, ukoliko je glikemija veća od 16 mmol/l a nivo ketona manji od 0.6 primeniti ekstrabolus u nivou 10%UDD, ukoliko je glikemija veća od 16 mmol/l a nivo ketona 0.7-1.4 primeniti ekstrabolus u nivou 25%UDD i konačno u situaciji da je glikemija veća od 16 mmol/l a nivo ketona 1.5-3.0 primeniti ekstrabolus u nivou 20%UDD i javiti se službi Hitne pomoći.
Koje bi bile konkretne preporuke za osobe sa tipom 2 dijabetesa, koje su na terapiji oralnim agensima (tabletama):
Preporuka je da inficirane osobe sa tipom 2dijabetesa na oralnoj terapiji u slučaju da nemaju simptome ili imaju veoma blagu kliničku sliku nastave sa istom terapijom ali da vrše samokontrolu glikemija češće nego što je to uobičajeno (najmanje 2 puta dnevno). Optimalni opseg nivoa glukoze u krvi je od 6 do 10mmol/l.
U slučaju da su vrednosti glikemija iznad željenog nivoa (što je često praćeno pojačanim osećajem žeđi, učestalim mokrenjem, malaksalošću i gubitkom u telesnoj masi) kao i u situaciji da imaju umerenu ili tešku kliničku sliku infekcije neophodno je ukidanje terapije metforminom i SLGT2 inhibitorima i prevođenje na terapiju insulinom dok traje infekcija.
Nakon izlečenja pacijenti se vraćaju na terapiju na kojoj su bili pre infekcije ukoliko je glikoregulacija bila pre infekcije na optimalnom nivou.
Koje bi bile konkretne preporuke za osobe sa tipom 2 dijabetesa, koje su na terapiji insulinom?
Potrebno je da osobe sa tipom 2 na insulinskoj terapiji imaju dovolju količinu test traka za monitoring glukoze ukrvi, naročito u uslovima infekcije. I u ovoj grupi pacijenata optimalni opseg glikemija tokom infekcije je od 6 do 10mmol/l.
U slučaju nivoa glukoze u krvi > 10 mmol/l, potrebno je povećanje doze insulina.Često je potreban ekstra bolus. Proveravati nivo glukoze u krvi na svaka 4h, naročito ako su vrednosti glukoze u krvi > 15 mmol/l.
U slučaju povišenih vrednosti nivoa glukoze u krvi (iznad 15 mmol/l), potrebno je proveritiprisustvo ketona u urinu. U slučaju pozitivnog nalaza kontaktirati službu Hitne pomoći.
Kako osobe sa dijabetesom da ostanu fizički aktivne u kućnim uslovima?
Vežbanje može pomoći da se smanji nivo stresa i poboljša kvalitet glikoregulacije. Osobe koje imaju dobro kontrolisan dijabetes postižu dobru kontrolu šećera u krvi zahvaljujući lekovima, edukaciji o dijabetesu, planu ishrane ali u značajnoj meri i fizičkoj aktivnosti. Redovna fizička aktivnost dovodi do toga da šećer umesto da se zadržava u krvotoku iz krvi prelazi u mišiće i pretvara se u energiju, što istovremeno smanjuje potrebu za insulinom.
U ovom periodu kada nam je ograničeno kretanje, ukoliko ste u karantinu ili izolaciji, možete i dalje raditi vežbe snage kod kuće. Ukoliko nemate tegove, koristite flaše napunjene vodom ili peskom. Elastične trake mogu takođe biti od koristi ukoliko ih imate. U svakom slučaju šetnje unutar stambene jedinice u kontinuitetu u trajanju od 15-20 minuta 2-3 puta dnevno takođe predstavljaju vid fizičke aktivnosti.
Koji bi to bili praktični saveti za osobe sa dijabetesom i fizičku aktivnost u kućnim uslovima?
* Započnite i završite dan sa vežbama istezanja: 5 minuta ujutru i 10 minuta uveče.
* Vežbe sa blagim opterećenjem za jačanje mišića, sa napunjenim flašicama ili elastičnim trakama.
* Vežbe koje podižu puls: ukoliko ste u karantinu ili izolaciji i ne možete da šetate 30 minuta napolju, penjanje i spuštanje niz stepenice, ili stepenik (steper) mogu biti od pomoći da pomognu dobroj kontroli dijabetesa kod kuće.
* Potražite na internetu snimke i preporuke fitnes centara za vežbanje.
* Pijte dovoljnu količinu tečnosti u toku vežbanja i u toku celog dana.
* Vežbajte 4 puta nedeljno sa jednim danom pauze između dva vežbanja.
Koji su saveti za ishranu za osobe sa dijabetesom u periodu karantina i izolacije?
U situaciji u kojoj se sa sada nalaze osobe obolele od dijabetesa u značajnom broju, što zbog životne dobi veće od 65 godina što zbog ograničenog vremena kretanja, nisu u mogućnosti da budu fizički aktivne na adekvatan način. U situacijama smanjene fizičke aktivnosti smanjena je i potrošnja šećera u organizmu, pa se pre svega ishrana mora korigovati odnosno količina hrane smanjiti jer ne postoji potreba organizma za istom količinom energije. Nekad to mora biti udruženo i sa intenziviranjem terapije.
Potrebno je, pre svega, smanjiti unos namirnica koje imaju visok sadržaj ugljenih hidrata kao što su namirnice napravljene od belog brašna, hleb, testenine ili namirnice sa visokim sadržajem skroba, kao što je krompir ili kuvana šargarepa i cvekla.
Preporučuju se redovni obroci – više manjih obroka u toku dana, i namirnice kao što su: meso, riba, jaja, maslac, sirevi i povrće kao što je spanać, brokoli, pečurke, paradajz i paprike.
Da li je snabdevanje lekovima za dijabetes neometano i ima li dovoljno lekova?
Svih insulina i svih lekova za dijabetes koje pacijenti u Srbiji dobijaju na recept trenutno ima na tržištu, i mogu se naći u apotekama. Važna informacija takođe je da se produžava važenje elektronskog recepta svim pacijentima sa hroničnom terapijom na period važenja od 3 meseca što znači da mogu da podižu svoje mesečne količine terapije svakog meseca, a da 3 meseca ne odlaze kod izabranog lekara po recept.
Farmaceutske kompanije koje proizvode insuline dale su čvrsta uveravanja da će snabdevanje teći neometano, i da neće biti nestašice.
Gde oboleli od dijabetesa mogu da nađu savete kako da se ponašaju i leče tokom ove epidemije KOVID-19?
Preporuke za tretman dijabetesa tokom infekcije koje je objavila Republička stručna komisija za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti Ministarstva zdravlja Republike Srbije, zajedno sa Udruženjem za dijabetes Srbije i Dijabetološkim savezom Srbije se mogu naći na sajtu Dijabetološkog saveza Srbije, u okviru naloga na društvenim mrežama ostalih relevantnih Udruženja pacijenata i u apotekama.

Koje mere predostrožnosti biste preporučili osobama sa dijabetesom u ovim okolnostima vanrednog stanja?
Osobe sa dijabetesom, pored adekvatnih lekova, bi trebale u slučaju loše kontrole glikemije, niskih ili visokih šećera u krvi, da imaju trake za merenje glukozeu krvi, tračice za merenje šećera i ketona u urinu. Preporučuje se imati tablete ili gel dekstroze ili druge oblike prostih šećera u slučaju niskih vrednosti šećera u krvi.
Pacijenti bi trebalo da paze i na znakove upozorenja za hitne slučajeve, kao što su: otežano disanje ili nedostatak daha, uporni bol ili pritisak u grudima, konfuzija, pojave plavih usana ili lica.